|
 |
I zdravo i nije  /Zdravlje/ klima i klimatizacija | Piše D.Z.
Iako u našim krajevima nismo navikli na “afričke temperature”, mada ni nekadašnja leta nisu bila “za bacanje”, izgleda da je, zbog globalnog zagrevanja i poremećene klime, vreme da naviknemo na ekstreme. Telo može da “nauči” da se više znoji i tako nas hladi, dnevni raspored obaveza da se prilagodi temperaturi, a telesna težina redukuje jer salo zadržava toplotu. Ipak, podnošenje ekstremnih vrućina znatno je lakše u klimatizovanom prostoru
Debeljuce uživaju, mršavima smeta
Osim u rashlađivanju i stvaranju prijatne atmosfere u domu, klima uređaj vam može pomoći i ukoliko patite od nekih bolesti. Alergija, na primer. Ako imate astmu, visoku temperaturu, bronhitis ili neku drugu bolest koja se dovodi u vezu sa alergijama, klima uređaji sa dobrim sistem filtriranja vazduha kojim se iz stana uklanjaju mikroskopski zagađivači, uključujući i prašinu, polen i dlake domaćih životinja, dobro su rešenje.
Teško je odgovoriti na pitanje o idealnoj temperaturi. Osobe koje pate od viška kilograma ili visokog pritiska, više vole da borave u hladnijem prostoru. Mršavi i oni sa niskim pritiskom mogu da osete neprijatnost prilikom ulaska u preterano rashlađenu prostoriju. Rapidna promena telesne temperature dovodi do letnjih nazeba, problema sa sinusima i drugih problema na respiratornim organima.
PAŽNJA!
Republički zavod za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” savetuje da se klima uređaji podese tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj se boravi ne bude veća od 7-10 stepeni, što pomaže organizmu da upotrebi svoje mehanizme za rashlađivanje i na pravi način se prilagodi vremenskim prilikama.
Osnovno pravilo kaže da temperatura rashlađene prostorije ne sme da bude mnogo niža od spoljašnje. Za vreme tropskih vrućina optimalna temperatura prostorije trebalo bi da bude između 25 i 27 stepeni.
Isto vredi i za vlagu. Ako je vlažnost veća od 70 odsto, postoji opasnost da se razviju bakterije, virusi i plesni. Nasuprot tome, previše suv vazduh (manje od 40 odsto vlage) pecka kožu, nadražuje grlo, a ukoliko nosite sočiva, i oči.
Idealnih 10 razlike
Klimatizacija prostorija u kojima boravimo pogoršava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utiču na osobe koje već imaju probleme sa sinusima. Kod dece, hladnoća u stanu može da dovede do upale uva. Posle izlaganja “zimi iz klime”, nisu retki ni ukočenost i bolovi u vratu.
Osim ovih, očiglednih reakcija na klima uređaje, ima i onih koje nisu tako lako uočljive. Istraživanja pokazuju da su zaposleni koji tokom radnog vremena borave u klimatizovanim prostorijama podložniji prehladama, gripu, i sličnim problemima, u odnosu na radnike koji rade na otvorenom. Zaposleni u zgradama koje imaju centralnu klimu imaju više zdravstvenih problema od onih koji rade u zgradi bez centralne klime, pokazuju istraživanja sprovedena u poslednjih 20 godina. Simptomi o kojima je reč su: iritacija mukozne membrane, teškoće sa disanjem, iritirana koža, neurološki simptomi kao što su glavobolja i umor. Objašnjenje za ovu pojavu je u širenju, putem ventilacije, zagađenog vazduha u zatvoren prostor, ali još uvek nema preciznih zaključaka na ovu temu.
Takođe, dokazano je da organizam doživi stres kada zagrejani uđete u klimatizovanu prostoriju. S druge strane, osobe koje dugo vremena provedu u klimatizovanoj prostoriji teže se prilagođavaju na visoke spoljašnje temperature. Temperaturna razlika između spoljašnje i temperature u klimatizovanoj prostoriji veća od 10 stepeni, može da izazove toplotni udar.
Klime u kolima takođe imaju svojih mana – pronađeni su mikro-organizmi unutar klima uređaja koji mogu da dovedu do problema sa disanjem. Ako se klime u kolima ne održavaju kako treba, sigurno će doći do kruženja zagađenog vazduha u vozilu.
VENTILATOR ILI KLIMA UREĐAJ?
Ventilatori mogu da olakšaju podnošenje visokih temperatura. No, ukoliko spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator će biti manje efikasan od klima uređaja ili tuširanja hladnom vodom. Klima uređaji goje?
Savremena tehnologija, kao što su klima uređaji i grejanje, drže nas u “termoneutralnoj zoni”, u kojoj naše telo nema potrebu da reguliše temperaturu. Kada se nađe iznad ili ispod ove zone, telo povećava nivo energije koju trošimo, što smanjuje “energetska skladišta” poput masti, ističu naučnici sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, SAD, autori najnovijeg istraživanja o uticaju klima uređaja na gojaznost. Naučnici koji opovrgavaju rezultate ovog istraživanja kažu da mršavih ljudi ima u oblastima sa različitom klimom, pa zaključuju da ipak rashladni uređaji ne igraju tako važnu ulogu u sticanju viška kilograma.
Mislite na planetu Zemlju
U zemljama EU zakonska regulativa obavezuje proizvođače rashladnih uređaja da koriste ekološke vrste freona koje ne oštećuju ozonski omotač. Kvalitetno uređenje životnog i radnog prostora podrazumeva klimatizaciju koja čuva zdravlje ljudi, štedi energiju, zadovoljava tehničke kriterijume i ne zagađuje prirodu. Ipak, velike količine hlorofluorokarbona koje ispuštaju klime utiču na ozonski omotač ionako već podosta “načet”.
Klime troše dosta struje što, opet, utiče na životnu sredinu. Zato, kada preterano rashlađujete stan, mislite i o tome.
Saveti
Da biste efikasno rashladili svoj dom, zatvorite prozore i spustite roletne; stavite zaštitnu foliju na prozore izložene prevelikom zagrevanju; zaštitite spoljnu jedinicu od direktnog sunčevog zagrevanja da biste uštedeli energiju.
Optimalni procenat vlažnosti vazduha, onaj na kojem se čovek oseća prijatno, je: 60-75% za leto i 55-70% za zimu.
Kratak period prilagođavanja prilikom izlaska iz rashlađene prostorije na vrelinu, i obrnuto, pomoći će organizmu da se adaptira na promenu temperature. |
|
|
|
SADRŽAJ:
Bilje
Kruška
Plod bogova jača srce
Biljna azbuka
Krajputaš za bolno oko
Ljubivoje Ršumović
Saga o travi ivi
Prirodna depilacija
Šećer umesto brijača
Zdravlje
/Ekstremni sportovi/ Vejkbord
Čarobna vrteška na vodi
Naočari za sunce
Šampanj boja čuva oči
Prof. dr Savo Perović
Čarobnjak u belom mantilu
|