Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Monitor muti oči
/Zdravlje/ Vid i kompjuter
Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja...

Mnoge je zabrinuo nedavno obelodanjen podatak do kojeg su došli stručnjaci iz Kembridža da između 60 i 90 odsto onih koji svakodnevno koriste kompjuter po nekoliko sati naprežu očne mišiće što može da pogorša vid i da smanji vidno polje. Ima, istini za volju, i istraživanja koja ukazuju da rad na kompjuteru ne kvari vid, međutim, oni večno sumnjičavi tvrde da iza tih podataka stoji veoma jak lobi kompjuterske industrije. Ali, i u njima se ne poriče da se prirodni sloj suza, čija je uloga da štiti oko, isušuje, pa oči počinju da peckaju i da se brže zamaraju. Stoga predlažu češće treptanje ili korišćenje takozanih veštačkih suza.

STRADAJU I ZGLOBOVI
SIGNALI ZA UZBUNU

Svakodnevan rad za računarom iziskuje bezbrojno ponovljanje istih pokreta mišem i tastaturom. Takvi pokreti zamaraju zglobove, a naročito one u korenu šake, i mišiće. Taj zamor je najčešće akutan ali vremenom može da se akumulira i pređe u nešto opasnije. Kod onih koji dugo rade na kompjuteru problemi se javljaju u rukama, laktovima, ramenima, vratu i leđima, a signali za uzbunu su bol, trnci u rukama, bockanje, ali i upale, crvenilo, ukočenost, bol u nekim tačkama.

S obzitom da je oko čoveka prilagođeno za gledanje na daljinu, a ekran monitora nam zakuje pogled na tačku koja je udaljena manje od jednog metra, sedamdeset odsto onih koji duže rade na kompjuteru ima manje ili veće probleme. Simptomi takozvanog sindroma kompjuterskog vida obuhvataju zamor očiju, suve oči ili preterano lučenje suza, crvenilo i peckanje u očima, osetljivost na jako osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, usporeno fokusiranje objekta, glavobolje, poremećaj percepcije boja... Zbog toga se onima koji duže sede pred kompjuterom preporučuje da bar jednom godinje provere vid kod lekara specijaliste.

A, u međuvremenu savetuju da duže vreme ne držite pogled na ekranu, već da ga s vremena na vreme skrenete i pogledate u neku udaljenu tačku ili kroz prozor. Na taj način ćete da istežete očne mišiće i da prenebregnete neke od problema. U slučaju da vam je radni prostor mali, ili bez prozora, na monitor stavite ogledalo i povremeno pogledajte u njega. To će da ima iste efekte kao da ste gledali u daljinu.

Monitor računara, kažu stručnjaci, trebalo bi da bude udaljen 45-60 santimetara od očiju. Ekran neka bude tačno ispred vas jer bilo koji položaj levo ili desno nepotrebno napreže očne mišiće. S obzirom da ekran već emituje svetlost osvetljnje u radnoj sobi ili u kancelariji bi trebalo da bude slabije. Potrudite se i da vam vam se sunčeva svetlost ne reflektuje sa ekrana jer i to oštećuje vid. To ćete da spečite ako ekran okrenete od prozora, a ako je to nemoguće, refleksiju onemogućite roletnama ili zavesama. Naprezanje očiju ćete da smanjite ako posle svakih 60 minuta provedenih pred ekranom napravite pauzu od pet minuta. To iskoristite da se protegnete, udahnete duboko i pokušate da se opustite. Strunjaci, takođe, savetuju da, dok gledate u računar, trepćete što češće da bi se oko oblagalo suzama.




/Zeleni info/

Jača živce i vene
I osvežava i - leči! To slobodno može da se kaže za šljivu! Jer, ova voćka obiluje supstancama koje pre svega neutrališu destruktivne slobodne radikale u organizmu. Dokazano je, takođe, da prunus domestica, kako šljivu zovu botaničari, održava strukturu lipida u organizmu i na taj način čuva moždane membrane, neurone, ali i jača zidove krvnih sudova. Neke studije su pokazale da šljiva pospešuje apsorpciju gvožđa jer obiluje vitaminom C.

Maslina blokira HIV
Za kiselinu koje najviše ima u kožici masline od ranije se zna da je izuzetan antioksidans i antikancerogen i da pomaže u slučaju infekcija prouzrokovanih parazitima. A, novija istraživanja španskih naučnika potvrdila su da to jedinjenje i blokira virus HIV u zaraženoj ćeliji i onemogućava da se proširi telom.

Super seme
Drevne Inke smatrale su da je seme biljke kvinoje (Chenopodium quinoa wild) sveta hrana i da daje snagu i jača izdržljivost ratnika. I, nisu bili daleko od istine, jer su novija istraživanja potvrdila da je reč o namirnici izuzetnih vrednosti. Povoljan odnos masti u ovom semenu je blagotvoran za obolele od srca i krvih sudova, a dodatni aduti su i bogatstvo vlaknima, vitaminom E i magnezijom. Kvinoja obezbeđuje i izuzetnu antioksidativnu zaštitu jer sadrži značajne količine mangana i bakra, dok vitamin B2 može da pomogne onima koje pate od migrena.

Lek iz bašte
Mnogi ne znaju da je na našim prostorima izuzetno popularna baštenska biljka ladolež (Convolvulus soepium) i lekovit. Koristi se kod tegoba sa žučnom kesom, jetrom, reumom, ali i kad zaboli zub.
* 1 kašiku suve biljke poparite sa 3 dl vrele vode, procedite i pijte po potrebi.

LIČNA KARTA
PRAZILUK

u 100 g
- 61 kalorija
- 81 g vode
- 14,1 g ugljenih hidrata
- 1,5 g belančevina
- 180 mg kalijuma
- 59 mg kalcijuma
- 35 mg fosfora
- 28 mg magnezijuma
- 20 mg natrijuma
-12 mg vitamina C
- 2 mg gvožđa