|
 |
|
Akutni infarkt miokarda
|
.jpg)
|
Foto: Thinkstock
|
Od posledica srčanog udara ili akutnog infarkta miokarda u Srbiji je 2010. godine umrlo 6.327 ljudi. Za pacijenta dragocena dva sata od momenta kada su se pojavile tegobe
Previše ljudi umre sa srcem predobrim za umiranje - izjavio je svojevremeno pionir američke kardiohirurgije Klod Bek. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, od posledica srčanog udara ili akutnog infarkta miokarda u Srbiji je 2010. godine umrlo 6.327 ljudi. U odnosu na prethodne dve godine broj je manji – 2008. umrlo je 6.848, a 2009. godine - 6.657. Fatalne posledice najčešće izaziva neprepoznavanje prvih simptoma bolesti i neznanje koliko je važno brzo i adekvatno pružanje prve pomoći.
UZROK
Nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Razlog prekida cirkulacije je začepljenje krvnih sudova masnim naslagama i sitnim krvnim ugrušcima, trombovima, koji nastaju na njima. Zbog prekida protoka krvi, taj deo srčanog mišića počinje da odumire, zameni se ožiljkom što kasnije smanjuje snagu srca kao pumpe i remeti ukupnu cirkulaciju u telu.
SIMPTOMI
* jak bol iza grudne kosti, koji traje duže od 20 minuta. Najčešće se javlja ujutru, tokom fizičke aktivnosti, posle obilnog obroka ili kad je hladno. Podseća na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Bol se najčešće širi u levo rame, levu ruku ili donju vilicu. Ako se bol širi u gornju vilicu ili ispod pupka – to nije infarkt!
* obilno preznojavanje (“hladan znoj”)
* slabost, malaksalost, gušenje, osećaj nedostatka vazduha
Napomena: infarkt u nekim slučajevima može da se javi i bez ijednog pomenutog simptoma, uz mučninu i bol u predelu želuca, sa ili bez povraćanja. Bezbolni infarkti srca ili “nemi infarkti”, naročito pogađaju pacijente koji boluju od dijabetesa ili nekih neuroloških bolesti. Nekad bolest može, kao prvi simptom da ima neku od komplikacija osnovne bolesti, na primer, jako lupanje ili preskakanje srca, nesvesticu, gušenje i slično.
REAKCIJA
Ako se pojave jedan ili više simptoma treba što pre pozvati Službu hitne medicinske pomoći. Dok Hitna pomoć ne stigne pripremiti, ako postoji, i ukoliko je moguće, svu raniju medicinsku dokumentaciju. Srčani bolesnici, a pogotovo oni koji su već imali infarkt srca, trebalo bi da uzmu propisanu terapiju, pre svega nitroglicerin (ne više od tri tablete u razmaku od po 5 minuta).
- Ukoliko se bol u grudima javlja prvi put i traje duže od 20 minuta, ne menja se pri disanju niti pri pokretima tela, korisno je, i pre nego što stigne Hitna pomoć, što pre uzeti 300 mg aspirina – savetuje doc.dr Arsen Ristić, interventni kardiolog, zamenik direktora Poliklinike KCS.
LEČENJE
Akutni infarkt srca leči se na dva načina:
* lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba, u srčanom krvnom sudu
* mehaničkim otvaranjem začepljenja krvnog suda, uvođenjem specijalnih žica, katetera, balona i ugradnjom žičanih proteza (stent) u krvne sudove srca
- Da bi ishod lečenja bio povoljan, pacijentu mora da se pomogne što pre, a najbolje unutar dva sata od momenta kada su se pojavile tegobe. Tada možemo da uklonimo čep koji je prekinuo cirkulaciju i da otvorimo arteriju koja praktično više nije postojala. Na taj način se ugrožena zona srca, koja bi inače propala kao posledica infarkta, smanjuje. Što ranije pacijent stigne, srce će biti manje oštećeno, a biće sačuvan veći deo srčanog mišića.
ŽIVOT POSLE
Kada se pacijent oporavi od infarkta srca, neophodno je da:
- poštuje savete kardiologa
- uzima redovno propisane lekove
- prati efekte lekova, pre svega moguće neželjene pojave
- dolazi na redovne kardiološke kontrole
- leči i kontroliše eventualne druge bolesti
- kontaktira lekara u slučaju novih tegoba i pre zakazane kontrole
REPRIZA
Važno je da se pacijenti nakon infarkta pridržavaju svih pomenutih saveta jer je mogućnost da se ponovo suoče sa istim problemima velika. Takođe ne treba zaboraviti da su mnogobrojni faktori rizika za nastanak infarkta srca uvek među nama i da oni, ukoliko ih ne isključimo ili bar ne modifikujemo, stalno rade protiv nas.
FAKTORI RIZIKA
* promenljivi (možemo da ih isključimo ili bar modifikujemo): pušenje, povišene masti u krvi, hipertenzija, šećerna bolest, gojaznost, alkoholizam, fizička neaktivnost, stres, profesija...
nepromenjivi (na njih ne možemo da utičemo): pol i nasleđe
- Faktori rizika za infarkt se ne sabiraju nego se množe, međusobno se potenciraju. Pušenje zajedno sa hipertenzijom, šećernom bolešću i visokim masnoćama u krvi povećava rizik za infarkt 8 do 16 puta (800 do 1.600 odsto). Posebno je neprihvatljivo da bolesnici koji su imali sreće da prežive prvi infarkt ne prestanu da puše, jer je onda sav trud oko lečenja dugoročno uzaludan.
MASNOĆE U KRVI
Kontrola masnoća u krvi kao preventiva infarkta miokarda je veoma bitna. Masne naslage u krvnim sudovima vremenom sve više rastu, povećava se masnoća u cirkulaciji, sužavaju krvni sudovi, ali je od stepena suženja (koje uzrokuju bolove u grudima) važnije kakva su ta suženja. Ako se ne uzima preporučena terapija, masne naslage su nestabilne i sklone pucanju, i to je zapravo mehanizam koji izaziva infarkt.
- Poslednjih godina je svuda u svetu, pa i kod nas, uvedena grupa lekova, statina, koji mogu da smanje masnoće, ali i da stabilizuju aterosklerotske naslage i tako smanje rizik da one pucaju i izazovu infarkt – kaže doc.dr Arsen Ristić. - Uzimanje ovih lekova nikako ne treba bez dogovora sa lekarom prekidati, smanjivati i menjati za pomoćna lekovita sredstva posle infarkta, jer njihov zadatak nije samo da se smanje masnoće, već i rizik za infarkt i iznenadnu srčanu smrt što ovi lekovi mogu, a dijeta ili biljni preparati koji smnajuju masnoće, nažalost, ne mogu.
B.L. |
|
|
|
Poznati za "Bilje i Zdravlje"
Gorica Nešović i Dragan Ilić
Savršen miks za dobar dan
Zdravko Šotra
Nema nepobedivog srca
Fitoterapija
5 najmoćnijih biljaka
Protiv prehlade
Prvo čaj, pa aspirin
Akutni infarkt miokarda
Nema spasa bez hitne pomoći
Priprema za trudnoću
Vitamini prave bebe
Sprečite nadimanje
Preskočite ponekad kolače!
Operacija šećerne bolesti
Rez i za dijabetes
Mušmula
Vurusi je ne vole
Ihtioterapija
Ribice kao doktorice
Alternativa
Tretman pijavicama
Biljna apoteka u Olimju
Lek iz bašte samostana
Novogodišnja trpeza
Da čula uživaju
Peglana kobasica
Vijagra iz Pirota
Ishrana
Namirnice koje tope masti
Genetika
Šta nasleđujemo od roditelja
Prva žurka
Postavite razumne granice
Nesanica
Kad briga ode san dođe
Nega
Lepota iz prirode
Lepota
Najbolji tretmani
Erotski fitnes
Senzualno razgibavanje
Vrnjačka Banja
Terapija i odmor sa pet zvezdica
Milovan Milošević
iz Duba kod Bajine Bašte
Hranom izbegao spalpel
Seks za jednu noć
Manje strasti, više želje
Test
Da li ste romantični?
|