|
 |
|
Da li je u prodavnicama zdrave hrane sve zdravo?
|
Piše: B.Laćarak
Ma koliko vam na prvi pogled zvučalo čudno nutricionisti tvrde da zdrava hrana ne postoji! Jer, objašnjavaju, nema ni bolesne, već samo može da se govori o namirnicama koje blagotvorno utiču na zdravlje. Ali, bez obzira na terminologiju, mnogi u želji da učine nešto dobro za sebe, kupuju namirnice u radnjama na kojima je napis "zdrava hrana". A, u rafovima tih prodavnica ima svega - raznih vrsta brašna, bombona, čajeva, začina, grickalica...
Šta je od toga zdravo pitali smo mr sc. med dr Jelenu Gudelj Rakić, specijalistu higijene i magistra ishrane Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
- Naziv prodavnice "zdrava hrana" često dovodi u zabunu prosečnog kupca koji po pravilu nema pravu informaciju šta bi trebalo da jede za dobro zdravlje. Zbog toga on i podrazumeva da je sve što kupi u toj prodavnici zdravo i da to može da jede svakog dana u neograničenim količinama. Primera radi pacijenti koji dođu kod mene često se hvale da kupuju "zdravu hranu" i da svakog jutra doručkuju, na primer, lanene pločice. One su bez sumnje dobre, ali ne i u slučaju ako se pojede 200-300 g svakog jutra.
* Koje namirnice vi preporučujete?
- Sve što je u svežem, izvornom obliku, kao i ono što se gaji uz minimalno korišćenje pesticida, herbicida...
* Kako da u "bio-radnji" izaberemo ono što je zdravo?
- To su pre svega žitarice u zrnu: pšenica, ovas, ječam, raž, pirinač, proso i heljda od kojih može da se pripremi ukusan i zdrav obrok. Ove žitarice možete blago da propečete u rerni, sameljete u mlinu za kafu i dobijete krupno mleveno brašno, pa umesite hleb ili napravite kolač. Ovo zrnevlje možete i da skuvate, dodate povrće i pripremite ukusnu čorbu od žitarica i povrća ili skuvano isperete i koristite kao prilog uz ribu, meso, povrće ili dodate u supu ili čorbu umesto testenine.
Mogu u ovim prodavnicama da se kupe i različite vrste jezgrastog i sušenog voća koje obiluje prirodnim izvorom šećera i bolje je da se jede neko kupovni slatkiši. Savet je da, kad vam padne nivo šećera, umesto čokolade, bombona ili soka prepunog šećera, pojedete nekoliko zrna suvog grožđa ili 2 suve šljive ili kajsije.
U rafovima ovih radnji ima i različitih čajeva i začina za poboljšanje ukusa jela. Možemo da kupimo i već gotove vrste integralnog brašna, testeninu od celog zrna žita, džemove, med, kao i marmelade namenjene dijabetičarima koje sadrže fruktozu ili su pripremljene bez šećera, pa su samim tim zdravije. Često u prodavnicama takozvane zdrave hrane mogu da se kupe i proizvodi od kozjeg ili ovčijeg mleka, kao i od soje, ali bi trebalo da se ima na umu da ovi poslednji ne moraju da budu dobri za zdravlje. Jer, treba ograničiti i količinu i kombinaciju proizvoda od soje sa drugim namirnicama. Neki to ne znaju, pa sojine ljuspice mešaju sa mesom, a reč je o različitim vrstama proteina biljnog i životinjskog porekla koji su izuzetno jaki, i ne bi trebalo da se kombinuju. Te kombinacije se posebno ne preporučuju onima koji imaju probleme sa bubrezima ili imaju kamen ili pesak u tim organima.
* Šta u tim prodavnicama ne može da se smatra namirnicama koje blagotvorno utiču na zdravlje?
- Različite vrste tvrdih bombona, keks na meru, čokolada, žele bomboni...
* Da li možemo zdravo da se hranimo i ako namirnice kupujemo na pijaci ili običnoj radnji?
- Naravno! Ako se hranite zdravo možete jednom nedeljno da pojedete burek, ali ne svaki dan i ne po pola kilograma. Suština zdrave ishrane je da se zadovolji potrebu za ukusom, da biramo šta jedemo i da osnova na duge staze bude dobra i kvalitetna.
* Šta to, kokretno, znači?
- Za užinu možete da pojedete 2-3 ovsene pločice ili krekera uz neki acidofilni jogurt ili da na njih stavite namaz od posnog belog sira obogaćenog začinskim biljem i malo senfa da bi ukus bio bolji. Možete i da skuvate šargarepu i celer, da ih ispasirate, dodate u sir, umutite i za užinu pojedete sa ovsenim pločicama. Ali, ovsene ili lanene pločice u velikim količinama nisu osnova kvalitetne ishrane. Pravilna ishrana, takođe, podrazumeva da jedemo redovno i da ne preskačemo doručak. Bez obzira na to da li ste gladni, ili ne, trebalo bi da pojedete pola grejpa, integralnu kiflu i popijete čaj ili pojedete malo muslija sa jogurtom. Između 10 i 11 sati preporučuje se neko voće a kasnije sendvič sa piletinom, ćuretinom, tunjevinom i nekom vitaminskom salatoom. Tako ćete, dok se ne vratite kući sa posla, da pojedete tri kvalitetna obroka. Pogrešno rade oni koji ne jedu redovno a onda uđu u prodavnicu takozvane zdrave hrane i kupe, na primer 200 g integralnih grisina koji obiluju uljem.
* Da li je zdrava hrana skuplja od uobičajene?
- Ne bih rekla. Ako izračunamo koliko smo novca potrošili na uobičajenu ishranu i pritom kupovali različite grickalice, slatkiše i bezalkoholna gazirana pića, shvatićemo da smo mnogo više novca dali na to nego da smo kupovali namirnice dobre za zdravlje i pripremali obroke neohodne organizmu. A, to su povrće, voće, meso, sir, jaja... Osim toga greška je što nemamo naviku da kod kući napravimo obrok za sutra i da ga ponesemo na posao. Pre nego krenete na posao možete da pripremite šareni pasulj kao za salatu, kukuruz šećerac, dodate seckani luk, beli luk, praziluk, razne začine, ocedite konzervu tunjevine od ulja i dodate ili ispečete belo ćureće ili pileće meso pa hladno iseckate na kockice i sve pomešate. Takve salate mogu da se kupe i u nekim prodavnicama, ali većina radije izabere puž sa sirom, burek, sendvič sa kačkavaljem, pljeskavicu... To ne bi trebalo da brine ako se ne radi svakog dana ali ove namirnice ne mogu da bude osnov ishrane.
ZDRAV JELOVNIK
Kada se probudite popijte čašu vode ili šolju biljnog čaja (ne voćnog ili crnog), bez meda, šećera ili drugih zaslađivača da nadoknadite manjak tečnosti tokom noći.
Doručak: U zimskom peridou samo voće ne može da nam obezbedi dovoljno energije i da nas ugreje, ali jedan grejp ili pomorandža trebalo bi da budu deo doručka koji može da se sastoji iz nekoliko kašika muslija sa suvim voćem uz dodatak obranog mleka ili acidofilnog jogurta, ili integralne kifle sa mladim sirom, kuvanim jajem i šoljom kakaoa.
Užina: jedna banana, jabuka, pomorandža.
Ručak: Tanjir supe ili čorbe od povrća ili sa mesom i povrćem. Oko 200-250 g mesa ili ribe pripremljene na bilo koji način osim prženja ili pohovanja. Malo barenog ili dinstanog povrća i par kašika pirinča. Od ovih namirnica može da se napravi i pilav, ali ne bi trebalo da ga zapeče u rerni. Dobar je i čorbast posni pasulj uz kupus salatu i krišku hleba.
Užina: kompot, pečene jabuke, 2 kugle žita zaslađene sa medom.
Večera: parče pite sa sirom i čaša jogurta ili kiselo mleko. |
|
|
|
Poznati za "Bilje i Zdravlje"
Nevena Ristić, glumica
Kristina Kovač, kantautorka
Lečenje biljem
Pupoljci riznice zdravlja
Najčešće bolesti u Srbiji
Srce najviše strada
Holesterol
Dobar produžava život
Melemi iz Bosanja
Smola i zova za najteže rane
Devijacija nosa
Zastoj na krivini
Klempave uši
Na popravni - zimi
Homeopatija
Lečenje respiratornih alergija
Elastografija
Sonda tumor otkriva
Kvalitet meda u Srbiji
Svuda na dobrom glasu
Darovi prirode/ Ananas
Pun slasti topi masti
Hrana/ Obroci za (pre)zaposlene
I brzo i zdravo
Šum na srcu
Zdravlje u vrtlogu
Kako razvod utiče na najmlađe
Deca gladna ljubavi
-Životna priča/ Zvonko Marković, modni kreator
Smršao sam 60 kilograma
Retke bolesti/ Akromegalija
Upomoć, ponovo rastem!
Nega
Tip kože bira sapun
Rekreacija/ Joga
Ubrzajte metabolizam
Velnes centri/ Ribarska Banja
Pod sjajem pet zvezdica
Alternativa/Momir Vučić, ostareli pirotski travar nesebično podučava sledbenike
Stara planina čuva mladost
Dispareunija
Kad bol sprečava uživanje
Prva pomoć promrzlima
Plikovi znak za uzbunu
Retke bolesti/ Akromegalija
Upomoć, ponovo rastem!
|
