Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 206
aktuelno izdanje
Fitoterapija - Žalfija u saksiji
Začinsko bilje možete sami gajiti

- Život u gradskim stanovima,koji najčešće imaju male balkone ili lođe, ne pruža mogućnost domaćicama ni da gaje cveće, a o začinskom bilju gotovo niko i ne razmišlja. Zato onima koji jelima vole da dodaju različito začinsko bilje ne preostaje ništa drugo nego da na pijacama kupuju veze ili u prodavnicama kesice suvih začina. Ipak, od ideje da se u stanovima uzgaja ovo bilje ne bi trebalo lako odustajati jer sveže ubrano i dodato pre kraja kuvanja jela će učiniti mirisnijim i ukusnijim. A, osim što lepo miriše i ima lekovite osobine, sveže začinsko bilje je dekorativno, tera insekte i komarce, a pre služenja može da se dodaje različitim, već pripremljenim čajevima.
Ovo, onima koji žive u stanovima sa čak i najmanjim terasama, poručuje primarijus dr Gorana Isailović, dermatovenerolog, predsednik "Medical Spa asocijacije Srbije" i naglašava da je početak marta pravo vreme da se neke vrste začinskog bilja poseju ili posade.
- Bilo da se uzgaja iz semena ili sadnica, najboljeg kvaliteta biće u aprilu, junu ili na jesen, u septembru i oktobru. Pravilo je da se bilje s mnogo cvetova uzgaja u malim posudama i zasebno, a može i u duguljastim saksijama sa po tri različite sadnice. Osim toga, začinsko bilje ne "voli" mnogo vlažnu zemlju i ustajalu vodu, zato ga posejte ili posadite u posude na čije dno ste ispod zemlje stavili sloj šljunka. Preporučljivo je i da u istoj većoj saksiji rastu najviše tri biljke po mogućnostvu srodne i jednako zahtevne - kaže naša sagovornica i podseća da začinsko bilje o kome se dobro brine, brzo raste (bosiljak, pitoma nana, peršun, vlašac), pa je neophodno da se redovno obrezuje.
- Ne mogu sve vrste lekovitih začinskih biljaka da se uzgajaju u saksijama, ali većina onih koji se najčešće koriste za pripremanje jela ne samo da odlično podnose balkone i posude za cveće, nego im čak ne smeta ni da rastu na prozorskoj dasci - kaže dr Isailović i čitaocima "Bilja&Zdravlja" otkriva devet začinskih biljaka koje odlično uspevaju u saksijama.

Peršun (Petroselinum sativum) posejte u martu i ne zaboravite da "voli" osunčani položaj. Odličan je izvor vitamina C, A i B. Koristi se za supe, sosove, kao dodatak ribi i krompiru, a čaj od peršunovog lišća pospešuje izlučivanje mokraće (diuretik) i blago pročišćava creva (laksativ).

Bosiljak (Ocimum basilicum) ima raznih varijeteta, ali zajedničko im je da bi ih trebalo posejati u aprilu ili maju. Ova biljka ne voli "promaju", ali obožava sunce. Nezamenjiv je začin u đakonijama mediteranske kuhinje i nezaobilazan dodatak jelima s paradajzom. Poboljšava varenje hrane (digestiv) i odličan je antioksidant.

Žalfija (Salvia officinalis) seje se u martu, a najbolje uspeva na kamenitom tlu. Odgovara joj osunčano mesto i ne podnosi veliku vlagu oko korena. Zato je najbolje da se gaji sama u saksiji napunjenoj mešavinom šljunka i zemlje. S vremena na vreme zemlju bi trebalo da nađubrite, da bi bila žbunastija, a vrhove izdanaka redovno odsecajte. Žalfija se koristi za pripremanje čaja i obavezno se dodaje jelima s paradajzom. Cenjen je antiseptik, odlična je za dezinfekciju usta i grla i za inhalacije protiv prehlada.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) posejte u martu, dok se "pelceri" sade u septembru i oktobru. Poznato je da uspeva na svim vrstama zemlje, voli sunce i ne voli često zalivanje. Čaj od ruzmarina često se koristi da stimuliše lučenje žuči, za smirenje glavobolja i lečenje infekcija disajnih puteva. Kada je o jelima reč, odličan je "pratilac" ribe ispečene na roštilju ili odrescima crvenog mesa.

Vlašac (Allium schoenoprasum) voli rastresitiju zemlju u koju se bar jednom mesečno dodaje đubrivo. Posejte ga krajem marta, ali s obzirom na to da brzo i bujno raste neophodno je da ga svakih dvadesetak dana potkraćujete. Saksiju stavite na osunčano ili polusenovito mesto. Vlašac, inače, ima osobine kao i luk. Salatama, supama i jelima od mesa dodaje se pre kraja kuvanja, jer lako gubi lekovitost kao i gvožđe i vitamine A i C.

Pitoma nana (Mentha piperita) se rasađuje u martu. Za uzgoj "traži" zemljište s mnogo vlage a uspeva na suncu ili u poluseni, što znači da je važno da je često zalivate. Osim što ćete sveže listove da upotrebljavate za pripremanje čaja, dodajte ih i jelima koja se teško vare kao što su pasulj i kupus. Nana je proveren lek protiv probavnih tegoba, okrepljuje i čuva zdravlje usta i zuba.

Majčina dušica (Thymus serpyllum) odlično uspeva u suvoj zemlji bogatoj mineralima, a seje se s proleća. Zalivajte je umereno i ne preterujte jer može da istruli. Osim toga obavezno joj povremeno odsecajte vrhove. Majčina dušica deluje antibakterijski, umiruje, odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, a pomaže i u slučaju dijareje i želudačnih tegoba.

Matičnjak (Melissa officinalis) se uzgaja kao i majčina dušica. Sprečava grčeve u organima za varenje, pomaže protiv menstrualnih tegoba, a čaj od matičnjaka dokazano umiruje živce i uspavljuje. Veruje se da platnena kesica s matičnjakom, stavljena pod jastuk garantuje lepe snove.

Origano (Origanum vulgare) se, takođe, uzgaja u istim uslovima kao matičnjak i pitoma nana (možete da ih gajite u jednoj, većoj saksiji). Nezaobilazan je u jelima mediteranske kuhinje, dobar je izvor vitamina C i antioksidans. S obzirom na to da sadrži soli možete da ga koristite umesto soli i bibera.

ČUVANJE U LEDU
- Da biste sačuvali kvalitet i svežinu začinskog bilja za zimu, sitno iseckajte listove, rasporedite u posudu za kockasti led, nalijte vodom i zamrznite. Sve arome i etarska ulja se sačuvaju, kao da je bilje tek ubrano. Kada budete pripremali uzmite kockicu-dve i dodajte jelu - savetuje dr Isailović.

SAVETI
Prilikom odabira biljaka koje planirate da uzgajate, dr Isailović savetuje da:
* birate bilje koje najčešće koristite u kuhinji
* procenite kojoj vrsti začinskog bilja vaš balkon odgovara
* izaberete odgovarajuće posude za sadnju i da pokušate da kupite posebno prilagođenu zemlju za začinsko bilje.

J. Matijević

Broj 206

Poznati za "Bilje i Zdravlje"

Danijela Pantić


Merima Njegomir


Fitoterapija
Čajevi za njega

Vesnici proleća
Čiste krv i jačaju srce

Sočivo
Čuva srce i nerve

Sinuzitis
Glava puca od sinusa

Vitamin D3
Štiti i od raka

Čir
Sezonska boljka


Upala bartolinijeve žlezde
Ne sintetičkom vešu!

Nizak pritisak
Ne ugrožava ali otežava

Začinsko bilje
Posej žalfiju u saksiju

Upala kapaka
Higijena oko čuva

Vitamin D3
Štiti i od raka

Da li su parabeni štetni?
Ne izazivaju rak dojke

Opasna glavobolja
Kad ni lek ne pomaže


Doba dana i tegobe
Infarkt bira jutro

Palačinke
Specijalitet iz tiganja

Gojaznost
Koja hrana obuzdava hormone gladi

Pričanje u snu
Kaži mi, kaži...

Krvarenje iz nosa
Samo bez panike

Psihologija
Da strah bude manji

Batenova bolest
Jedina nada novi gen

Dermalni roleri
Valjak ispravlja greške

Piling
Dajte koži kiseonik!

Prošireni kapilari
Radiotalasi čiste lice

Guščija koža
Pomažu urea i vitamin A

Fitnes ekspres
Brzo do dobre forme

Hotel "Villa Breg" - Vršac
Uživanje u lepoti ravnice

Razgovori o seksu
Recite u pravom trenutku