Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 210
aktuelno izdanje
Pravilno merenje krvnog pritiska
Pravilno merenje krvnog pritiska
Aparat za merenje pritiska

Iako gotovo polovina stanovnika Srbije ima hipertenziju zbog koje više puta dnevno kontroliše krvni pritisak, povodi za merenje pritiska često su i povremeni simptomi poput glavobolje, vrtoglavice ili mučnine. Pacijenti koji vrednosti pritiska kontrolišu kućnim meračima, po ugledu na većinu lekara u ambulantama, pritisak obično mere samo na jednoj ruci. Nažalost, malobrojni su oni koji znaju i primenjuju staro medicinsko pravilo da se precizne vrednosti krvnog pritiska dobijaju samo ako se meri na obe ruke.
Koje su prednosti ovakvog merenja i na šta ukazuju moguće razlike pritisaka izmerenih na levoj i desnoj ruci pitali smo dr Gorana Popovića, internistu kardiologa Doma zdravlja "Dr Ristić" u Beogradu:
- U slučaju kad se kontroliše u kući pomoću samomerača, krvni pritisak se najčešće meri na jednoj ruci, obično levoj i sasvim je dovoljna orijentacija kretanja krvnog pritiska. Merenje, međutim, može da se obavi i na obe ruke ili samo na desnoj ruci. Merenje na obe ruke neophodno je pacijentima koji prvi put dolaze na pregled, jer se na taj način lekar najbolje orijentiše o vrednosti pritiska i procenjuje da li je potrebno merenje ponavljati ili ne. Merenjem na obe ruke, mnogo se preciznije procenjuje da li je krvni pritisak pacijenta u granicama normalnih vrednosti ili iznad njih.

Koja je normalna, dozvoljena razlika između ova dva pritiska?
- Uobičajeno je da je krvni pritisak jednak na levoj i desnoj ruci. Ukoliko je razlika pritisaka izmerenih na obe ruke 5-10 milimetara živinog stuba, to nije neuobičajeno i nije znak nekog poremećaja. Ako se, međutim, merenjem uoči razlika viša od 20 mmHg i ako se ponavlja pri svakom merenju, tada treba posumnjati da postoji neki od poremećaja cirkulacije kroz ruku na kojoj je izmeren niži krvni pritisak.

Koji su uzroci ove razlike?
- Najčešći razlog razlike u pritiscima merenim na obe ruke je suženje krvnog suda arterije ruke ili postojanje jednog vratnog rebra više koje pritiska krvni sud. U oba slučaja prokrvljenost ruke je smanjena, pa je i izmereni krvni pritisak niži. Da bi se ova sumnja potvrdila, neophodno je rendgensko snimanje vratne kičme ili dopler krvnih sudova ruku, a koji pregled bi trebalo da se obavi odlučuje lekar.

Kako se pravilno meri krvni pritisak?
- Da bi se pravilno procenilo kretanje krvnog pritiska, neophodno je korektno merenje, bilo da se obavlja kod kuće ili u lekarskoj ordinaciji.
0Pacijent kome se meri pritisak trebalo bi, prvo, desetak minuta da bude miran, da se ne pomera i da ne razgovara tokom merenja. Osim toga, trebalo bi da sedi.
0Manžetna aparata postavlja se na nadlakticu, centimetar ili dva iznad pregiba lakta, a ovo pravilo važi za digitalne samomerače kao i za profesionalne aparate.
0Važno je i da se merenje ne obavlja više puta uzastopno, već da se između merenja pauzira bar pet minuta. Poželjno je, takođe, a naročito na početku, obaviti tri merenja, pa uzeti srednju vrednost kao najprecizniju.
0U ordinaciji je uobičajeno da se merenje ponovi na kraju obavljenog pregleda, jer iz iskustva znamo da većina pacijenata na pregled dolazi sa zebnjom i strahom od nalaza, pa se pri drugom merenju obično izmeri niža vrednost pritiska.

Koje aparate je najbolje koristiti?
- Na tržištu postoji veliki izbor digitalnih samomerača krvnog pritiska. Većina pokazuje relane vrednosti koje mnogo ne odstupaju od onih dobijenih prilikom merenja profesionalnim aparatima sa živinim stubom ili manometrom. Ipak, za kućnu upotrebu mnogo su komforniji i podesniji digitalni samomerači. Ali, bez obzira na to koja vrsta aparata se koristi, da bi se dobila realna vrednost pritiska, neophodno je da ispoštuje procedura merenja navedena u uputsvu. Osim toga, poželjno je da se pre kupovine aparata, pacijent posavetuje sa lekarom i da kupljeni aparat donese na pregled da bi se obučio kako pravilno da postavi manžetnu, kao i da proveri ispravnost aparata. Preporučuje se da se kupi aparat čija se manžetna postavlja na nadlakticu, jer su u tom slučaju greške pri merenju manje. Manžetna samomerača, takođe, mora da bude dovoljno duga da obuhvati nadlakticu. Pacijentima koji sami mere pritisak ne preporučujem aparate koji se postavljaju na prst šake, jer su krajnje nepouzdani.

Kada je neophodno da se visok pritisak leči?
- Dijagnozu povišenog krvnog pritiska daje lekar internista ili kardiolog i on jedini može da leči ovu bolest na pravi način. Da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da se u više navrata izmeri krvni pritisak viši od 140/90 mmHg. U nekim slučajevima, pre započinjanja lečenja, potrebno je da pacijent 24 časa nosi i holter krvnog pritiska. Ovaj aparat, takođe, može da se postavi i tokom lečenja, posebno u slučajevima kada je izostao efekat izabranih lekova ili ako vrednosti krvnog pritiska stalno varira. Za lečenje hipertenzije postoji mnogo lekova, a izbor najboljeg bi trebalo prepustiti lekaru koji kasnije periodično kontroliše pacijenta.

Kako se hipertenzija najefikasnije leči?
- Za lečenje hipertenzije postoji mnogo lekova, a izbor najboljeg bi trebalo prepustiti lekaru koji kasnije periodično kontroliše pacijenta. Dobra regulacija krvnog pritiska podrazumeva postizanje normalnih vrednosti, dakle ispod 140/90 mmHg, bez obzira na godine pacijenta. Oboleli koji imaju povišen krvni pritisak lekove moraju da uzimaju redovno, u određeno vreme i da posle normalizacije pritiska ne prekidaju terapiju. Neophodno je, takođe, da smanje uzimanje soli i masnoća.


ČUVA ORGANIZAM
Regulisanje krvnog pritiska sačuvaće organizam od oštećenja srca, krvne sudove i organe poput bubrega, mozga i očiju. Lečenje bi trebalo da počne na vreme, pre nego što dođe do oštećenja drugih organa, što je posebno značajno za obolele koji imaju još neko pridruženo oboljenje. Osim toga, pacijenti sa povišenim pritiskom trebalo bi periodično da odlaze na kontrolne preglede.

J. Matijević

Broj 210
Za "Bilje i zdravlje" govore:
Gordan Kičić, glumac
Dr Spasenija Karaman, biolog

Vreme za promene:
Bilje za brži metabolizam
Da dijeta ne omane
Rešite se kiseline

Ekologija
Uberite prečicu sa Mučnja

Manastirski recepti
Da zglobovi ne krckaju

Upotreba lekova
Poštujte pravila!

Herpesi
Jak imunitet najbolji štit

Merenje pritiska
Poželjno na obe ruke

Zdrave navike
Šta ometa spavanje

Melanomi
Rak kože iz detinjstva

Jagode
Zdrave i neodoljive...

Preparati za cirklulaciju
Oprezno sa ginkom

Prolećna jela
Mlado povrće u tanjiru

Špargla
Leči i budi želju

Alternativa
Prirodom do zdravlja

Dijeta
Pomoć za lenj stomak

Deca
Ružne navike

Roditelji na prijemnom

Spontani pobačaj
Priroda bira

Lepota
*Vitamini za lep ten
*Bio maske

Kosa
Kako da ubrzate rast

Rekreacija
Zategnite zadnjicu

Hotel Bali Paradizo
Duh Indonezije kod Zemuna

Morska voda
Čisti i otvara nos

Prostata
Uvek traži toplo

Zaštita životne sredine
Ekolozi iz vrtića