Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 212
aktuelno izdanje
Indeks UV zračenja
Indeks zračenja raste od kraja aprila
Foto: Thinkstock

Povećane količine UV zračenja koje stižu do tla, ali i preplanuo ten koji je poslednjih godina u modi, učinili su neophodnim da se javnost na što jednostavniji i razumljiviji način obavesti o opasnosti od UV zračenja. Tako je zajedničkim radom četiri eminentne međunarodne zdravstvene organizacije nastala nova veličina - indeks UV zračenja. Ova jedinica objedinjuje dve informacije. Prva je podatak o izmerenom stvarnom intenzitetu UV zračenja dok druga govori o dejstvu tog zračenja na kožu. Tako je indeks zapravo broj koji pokazuje nivo opasnosti od UV zračenja i što je veći, veći su i rizici od štetnog delovanja sunčevih zraka.
Ovako pojam o kome se poslednjih godina mnogo govori i koji je, naročito tokom letnjih meseci, postao važan činilac u organizovanju svakodnevnih aktivnosti, pojašnjava mr Verica Gburčik, meteorolog iz Beograda. Naša sagovornica naglašava da na vrednost indeksa zračenja ne utiče temperatura vazduha, ali da zavisi od:

* doba dana i godine

* oblačnosti (kad je potpuno vedro indeksi su najviši, a kada je magla, potpuna oblačnost ili pada kiša, vrednosti su niske)

* nadmorske visine (raste za četiri procenta na svakih 300 metara).
Kada je reč o vrednostima indeksa zračenja u Srbiji i regionu naša sagovornica kaže da je od novembra do februara nizak, a do sredine marta, međutim, doseže umerene vrednosti. Već krajem aprila i do kraja maja polako ulazi u zonu visokih, da bi oko 22. juna, kada je ravnodnevica, bio u kategoriji vrlo visokih vrednosti. Do kraja avgusta, indeks je oko 9-10 i, potom, ponovo polako opada i dostiže bezbedne, niske vrednosti. Sa promenom vrednosti UV indeksa menjaju se i mere zaštite.
- Od novembra do februara nisu potrebne, osim za one koji idu na skijanje u planinske centre. Od sredine marta do početka maja, preporučuju se od 11 do 14 časova, a od maja su neophodne - kaže mr Gburčik i poručuje:
- Najprirodnija zaštita je sklanjati se od direktnih sunčevih zraka od devet do 17 časova. Ukoliko u tom periodu izlazite oblačite što svetliju laganu garderobu dugih rukava, ogrnite se maramama, nosite šešire sa velikim obodom i naočare sa UV filterima. Ako šetate birajte "puteve u senci" jer senka smanjuje indeks zračenja za polovinu. U slučajevima kada ste duže izloženi sunčevom zračenju otkrivene delove tela obavezno namažite kremama sa faktorom 15 i višim. Ove mere zaštite posebno važe za decu i mlade do 18 godina, jer su najrizičnija grupa zbog mogućih posledica koje mogu da se ispolje mnogo godina kasnije budući da koža "pamti" štetno UV zračenje od najranijeg detinjstva.
S obzirom na to da se govori i o štetnom dejstvu krema sa zaštitnim faktorom i da umanjuju sintezu vitamina D pa ima onih koji izbegavaju da ih koriste, mr Gburčik poručuje:
- Bez obzira što mogu da imaju neke neželjena dejstva poput alergija, kreme ne sprečavaju prirodnu sintezu vitamina D. Štaviše, ne bi trebalo da se zaboravi da je količina zračenja koju primamo u zimskom periodu kada smo obučeni, kada sunce nije jako i kada su indeksi zračenja a samo šake i lice otkriveni, dovoljna da se organizmu obezbede neophodne doze vitamina D.
One koji vole preplanuo ten naša sagovornica podseća da je jedino svetla put zdrava dok je to što je "pocrnela" znak da se organizam brani i štiti od štetnog delovanja UV zraka.
- Osim što slabi imunitet, najdrastičnija posledica prekomernog sunčanja i negativnog delovanja UV zraka je melanom. Moguće su i blaže promene na koži poput alergija, koje su sve češće, kao i povećavanje broja mladeža i ubrzano starenje. Posle dugotrajnog direktnog izlaganja sunčevom zračenju trpe i oči. Moguć je fotokonjuktivitis ali i teže posledice kao što su katarakta i slepilo. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 30 odsto slučajeva katarakte posledica je prekomernog izlaganja sunčevim zracima - upozorava naša sagovornica.

VREDNOSTI UV INDEKSA

0-2 nizak
3-5 umeren
6-7 visok
8-10 vrlo visok
11+ ekstremno visok

FAKTOR ZAŠTITE

Da bi odredili koliko dugo krema sa nekim zaštitnim faktorom deluje i štiti kožu, naša sagovornica savetuje:
- Unutrašnji deo podlaktice okrenite prema suncu, uključite štopericu i merite vreme do trenutka kad koža počne malo da menja boju i crveni. Ako je trajalo pet minuta, a faktor zaštite kreme, na primer 15, bićete zaštićeni 75 minuta. Faktor zaštite, međutim, zavisi i od tipa kože. Riđi sa pegicama su najosetljiviji, pa plavi, a tamnoputi smeđe kose su "najotporniji".

J. Matijević

Broj 212
Za "Bilje i Zdravlje" govore:

Suzana Mančić, TV voditeljka

Dragan Jaćimović, alpinista

Nadimanje
Balon od hrane

Lečenje biljem
Junske lekovite trave

Hit u svetu
Pčelinji otrov leči sve

Indeks UV zračenja
U hlad od sad!

Alergije na sunce
Ospe za uzbunu

Kontaktna sočiva
Higijena čuva oči

Lekovi za pamet
Jačaju mozak, slabe srce

Prirodni sapuni
Mafini za umivanje

Prerada bilja
-Život od čaja

Komarci
Dosadni, ali i opasni

Mladi crni i beli luk
I hrana i lek

Lipa
Za laku noć

Šta nam može promaja?
Upala nerva od vazduha

Recepti
Sve od krompirića

Jelovnik za dijabetičare
I torta na stolu

Lekovitost vina
Čisti krv

Hodanje na prstima
Uzbrdica isteže tetive

Pisanje dnevnika
Pomoć u odrastanju

Štitasta žlezda
Zdravlje čuva - jod

Trajna šminka
Uvek tip top

Lepota
Vlaga čuva mladost

Nega
Pobedite strije

Tejping terapija
I traka može da leči

Rekreacija
Izvajajte telo za leto

Koitalna cefalgija
Boli glava od seksa

Ekologija
Šume čuvaju život