|
 |
|
Optimizam i slatki zaborav
Ordinacija...Prevencija stresa |
|
Thinkstock
|
Relaksacione tehnike sprečavaju i ublažavaju sve ili najčešće tegobe u stresu. Odrastanje, starenje, rad, ljubav, nada, sreća i uspeh, mere se, pre svega, brojem srećnih trenutaka to jest stresovima koji su "so i začin života", ali i onima koji remete fiziološku ravnotežu organizma i mogu da budu uzrok bolesti i(li) smrti.
Stres je, nažalost, tokom 20. veka postao najčešći faktor rizika i kritični činilac očuvanja zdravlja i uzrok brojnih bolesti. Štaviše, istraživanja pokazuju da je danas u svetu oko 90 odsto bolesti povezano sa stresom, zato je Svetska zdravstvena organizacija stres proglasila mentalnom epidemijom savremenog sveta.
Ovako za "Bilje&Zdravlje" o stresu govori akademik profesor dr Svetozar Stožinić, internista kardiolog iz Beograda i podseća da se najčešće u vezu sa stresom dovode kardiovaskularne bolesti, oboljenja pluća, rak, depresija, panika, strah, sindrom hroničnog zamora, anksioznost, tuga, gnev, pad imuniteta, obolevanje od autoimunih bolesti kao i nastanak brojnih psihosomatskih i somatopsihičkih bolesti.
A da bi se u svakodnevnom životu ovaj "mentalni virus" sprečio naš sagovornik savetuje da:
* prihvatite stvarnost onakvu kakva jeste
* delite odgovornost u savladavanju teškoća i problema
* izbegavate nepotrebne sukobe u svim prilikama
* ostvarujete harmoniju u međusobnim odnosima
* stvarate atmosferu vedrog raspoloženja.
Za prevenciju stresa, kaže akademik Stožinić, veoma je značajno da se razvijaju i neguju zdrave navike i principi samokontrole ponašanja i emocija kao i da se jačaju karakterne osobine kao što su samopoštovanje, samopouzdanje i motivacija da se stvaraju pozitivna iskustva sa stresom, da se izgrade pozitivni mehanizmi odbrane i stvore preduslovi za bolje suočavanje i prevazilaženje stresnih situacija.
- Optimizam i pozitivni životni stavovi značajna su prirodna odbrana od stresa, jer se razlike optimiste i pesimiste u odnosu prema životu zasnivaju na različitim fiziološkim osobenostima. Optimista ima manje hormona stresa pa kod njega uz optimizam preovlađuju i zdrav način života i zdrave životne navike koje, takođe, doprinose razgradnji negativnih hormona tokom stresnog događaja. Optimisti zato duže žive i ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolest sa smrtnim ishodom, a imaju i jači imunitet od pesimista - objašnjava naš sagovornik i podseća da se za prevenciju i ublažavanje stresa koriste i mnogobrojne relaksacione tehnike koje nisu prevashodno usmerene na rešavanje psihijatrijske patologije ovog problema već da zaštite od stresa u svakodnevnom životu.
- Osnovni smisao relaksacionih tehnika jeste da spreče ili ublaže sve ili najčešće tegobe koje prate stres kao što su psihička i telesna napetost, teskoba, strah, depresija, ljutnja, gnev..., a koje onemogućavaju da se što bolje iskoriste sve psihofizičke sposobnosti. Nesporno je da ne postoji nijedan celovit i opšteprihvaćen antistres program koji ne sadrži bar jednu tehniku relaksacije poput autogenog treninga, progresivne mišićne relaksacije, meditacije i hipno terapije - kaže akademik Stožinić i poručuje da je za savladavanje i odolevanje stresu mnogo važno otklanjati i sve životne situacije u kojima je organizam dugotrajno i neprekidno izložen stresu s obzirom na to da su u tom slučaju hormoni stresa stalno povišeni što iscrpljuje imunitet i endokrini sistem izazivajući razne bolesti.
- Iako se u vreme Vilijema Šekspira nija znalo za stres, ono što je opisao u "Magbetu" odgovara današnjem stanovištu o prevenciji stresa. Magbetu koji čeka "slatki zaborav što lek je koji čisti grudi zagušene onom opasnom stvari koja pritiska srce", lekar poručuje da "istera iz pamćenja ukorenjenu tugu" i "izbriše nevolje zadržane u mozgu" - podseća akademik Stožinić.
Smeh relaksira
- Za stvaranje atmosfere vedrog raspoloženja od neizmernog značaja je "klima" humora i veselosti, jer je nesporno da smeh relaksira, budući da organizam pozitivno odgovara na njegove ritmove i doprinosi da se čovek oseća prijatno, vedro i veselo. Time se svakako doprinosi razgradnji hormona stresa i povećanom lučenju pozitivnih hormona koji izazivaju dobro psihičko i fizičko stanje organizma - pojašnjava naš sagovornik.
Dosada šteti
- Nastanak takozvane životne dosade, najčešće zbog neostvarenih želja, nekih životnih promašaja ili, čak, neznanja da se osmisli svakodnevni život, ne znači i bolest, ali može voditi do nje izazivajući psihičku napetost i remeteći psihičku ravnotežu. Zato je mnogo važno razvijati sposobnosti i podsticati ljude da rukovode svojim vremenom da bi se izbegao nastanak dosade, a istovremeno razvijali mudrost i umeće življenja i izbegavala svakodnevna akumulacija naizgled sitnih stresova. Štaviše, dokazano je da dosada može da uzrokuje više stresa nego neko uzbuđenje, pa je izuzetno značajno upravo umeće borbe protiv dokolice usmeravanjem energije na korisne aktivnosti - poručuje akademik Stožinić.
J. Matijević |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Iva Štrljić, glumica
Milica Mandić, sportista
Prevencija stresa
Optimizam i slatki zaborav
Alternativa
Čajevi iz sušare
Lekovito bilje
Sad se prave zalihe
Dijagnostika
Povišena telesna temperatura
Leukemija
Umor krije bolest
Rizik od infarkta
Uhvati signal srca
Hipertenzija
Kontrolišite pritisak
Porfirija
Bolest kraljeva
Nomofobija
Zavisni i od mobilnog
Nesanica i bolesti
7,5 sati za san
Grožđe
Bobice leče od glave do pete
Alergije
Oprez cele godine
Jela od patlidžana
Čarolije plavog paradajza
Crvena paprika
Što crvenija to zdravija
Bilje u kuhinji
Hladni lekoviti sosovi
Polazak u školu
Nema frke za prvake
Deca
Da se kičma ne krivi
Škola roditeljstva
Kako da dete ne bude sebično
Neuredna krvarenja
Sačuvajte dobar ritam
Daltonizam
Zeleno muči muškarce
Lepota
Produžite mladost kože
Saveti za negu kose
Medeni poljupci
Vreme za uljanu kremu
Rekreacija
Vežbe sa pilates loptom
Zdravstveni turizam
Centar Izvor
Mir pod Kosmajem
Životna priča
Hor slavuja za dobro jutro
Ljubavne razmirice
Svađa jača vezu
Ekologija
Biljke čistači vazduha
|