|
 |
|
Pokreni se, opusti se
|
|
Thinkstock
|
Užurban ritam života, svakodnevni stres, egzistencijalne brige, sve više obaveza a sve manje vremena za potpuno opuštanje i uživanje, polako ali sigurno narušavaju naše zdravlje. Statistike govore da sve više mladih ljudi pati od hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti, metaboličkih poremećaja...
Kako sačuvati zdravlje u ovakvim okolnostima? Po rečima stručnjaka, boravak u prirodi ima neprocenjivu važnost na duh i telo. Šta sve šetnja i lagana fizička aktivnost u zelenom okruženju čine za naš organizam, za čitaoce Bilja i Zdravlja objašnjava spec.interne medicine-kardiolog, dr Ivana Petrović iz Doma zdravlja "Vračar".
- Svi smo u hroničnom stresu što dovodi do aktivacije simpatikusa, dela autonomnog nervnog sistema koji nije pod kontrolom volje, a koji se sastoji od simpatikusa i parasimpatikusa. Kada se sklad naruši, odnosno kada je simpatikus predominantnan i naglašen, najviše trpi kardiovaskularni sistem, usled čega dolazi do ubrzanog srčanog ritma, promena na unutrašnjim stranama krvnih sudova, do različitih oštećenja, arteroskleroze...
Povećan obim posla pretpostavlja boravak u zatvorenom prostoru, po ceo dan gledamo u ekran računara, mobilne telefone, sa svih strana smo bombardovani informacijama. Sve to negativno utiče na nervni sistem, stalno smo napeti, a ne postoji ništa što bolje smanjuje napetost od boravka u prirodi - kaže naša sagovornica.
ODMOR ZA OČI I SRCE
- Bez obzira da li šetate ili samo sedite u prirodi koristi su mnogobrojne. Zaštićeni ste od zračenja, gledate u zelenu površinu, odmarate oči. Ako se krećete, to dodatno prija telu, što se posebno se odnosi na pacijente sa metaboličkim sindromom, povećanim šećerom, na gojazne i ljude koji imaju problema sa mišićima zglobovima i kostima...
Boravak u prirodi posebno prija ženama u menopauzi koje imaju izražen rizik od osteoporoze i veoma često pate od nedostatka vitamina D. Dovoljno je samo da izađu na sunce i da nadoknade ovaj preko potreban vitamin. Kada izađemo u prirodu postajemo njen deo, deo kosmosa, imamo mogućnost da razmenimo energiju, a ne trošimo sopstvenu.
U gradu smo osuđeni na buku, na kontakte sa ljudima, oprez i napetost. Kada se opustimo, kada ispred sebe imamo samo zelenilo, pored sebe drage ljude, i um i telo uživaju. Kako se smiruje napetost, opuštaju se i mišići, što znači da srce pravilnije radi. Na svežem vazduhu povećana je i oksigenacija (izloženost kiseoniku), bolja je cirkulacija. Ako šetate nećete posegnuti za cigaretom, smanjićete unos hrane, udisaćete čist vazduh, što će jako prijati srcu - kaže dr Petrović.
UMERENA FIZIČKA AKTIVNOST
- Blagu fizičku aktivnost preporučujemo svim pacijentima sa hipertenzijom, smatramo da je ona jedan od najboljih nefarmakoloških mera u snižavanju krvnog pritiska. Šetnja po prirodi je najbolja fizička aktivnost, delotvornija od teretane ili vežbanja u zatvorenim prostorima. Priroda prija i astmatičarima, jer je manja mogućnost da alergeni deluju. U prirodi možete šetati, voziti bicikl, raditi lagane vežbe, sve ono što prija vašem telu. Svaka aktivnost snižava pritisak, doprinosi boljoj cirkulaciji, uspostavlja hemodinamiku i telo čini vitalnijim.
LEKOVITA NETAKNUTA PRIRODA
- Insistiram da priroda nije Beograd. To znači da treba otići u netaknutu prirodu, planinariti, biti pored reke, ići na selo. Boravci u parkovima, koji su lepa oaza u gradu, ali su, takođe, zagađeni, kao i sedenje u baštama kafića, na primer, na Adi, nemaju pozitivan efekat na zdravlje. Blagodeti za zdravlje imaju i boravci u manastirima, koji nisu bez razloga uvek smešteni u netaknutoj prirodi. Mir koji vas tamo oduzme automatski spušta nivo stresa i smiruje organizam, savetuje naša sagovornica.
KOME SE NE PREPORUČUJE?
Fizička aktivnost u prirodi ne preporučuje se pacijentima u trećem i četvrtom stadijumu srčane insuficijencije, ali je i za njih dobro da budu na svežem vazduhu. Oni koji su alergični na polen, takođe, neće se dobro osećati napolju, kao ni pacijenti sa težim oblicima horničnih bolesti. Važno je, ipak, naglasiti da se to odnosi samo na fizičku aktivnost, dok će im odmor u prirodi svakako prijati - zaključuje dr Petrović.
DECI NAJBOLJE NA SELU
- Deca treba što više vremena da budu napolju, u prirodi, jer tako vežbaju motoriku, uče da komuniciraju sa prirodom, manje se plaše, postaju stabilnije i uravnoteženije ličnosti. Kontakt sa domaćim životninjama jako je važan, a selo je zaboravljeno mesto koje ima više blagodeti po dečje zdravlje nego što možemo da zamislimo - kaže dr Petrović.
KUPITE PSA!
- Pacijenti često kažu da ih mrzi da šetaju, a ja im onda savetujem da kupe psa. Ako već sebe ne možete da naterate da budete u prirodi, pas će to učiniti umesto vas. Njega morate prošetati, pa ćete i više hodati i automatski učiniti nešto za svoje zdravlje.
Jasna Jovanović |
|
|
|
Fitoterapija
*Hrastova sjajnica topi šećer
*Zeleni čaj uz hemoterapiju
Alternativa
*Do dijagnoze pogledom
*Kako dišeš tako živiš
Zdravlje
Prof. dr Slobodan Čikarić:
Psiha i rak nisu u vezi
*Polen besni kao nikad
*Koenzim Q10 od životne važnosti
Lepota
*Prolećna nega kože
*Mezoterapija skida salo
Psihilogija
*Probudite ljubav!
*Životna priča
Dušan Perović, lični i kondicioni trener
Posle pada pobednik ustaje
Povodom jubileja u 261. broju specijalni pokloni: 7 dana na Zlatiboru za dvoje, 2X2 vikenda za dvoje, vredne knjige, kozmetika....
|