|
 |
|
Čuva me zdrav razum
Slobodan Stefanović, glumac |
|
Foto Marina Lukić
|
Bio je Slobodan Stefanović i ceremonijal majstor u Kabareu, i Aristoteles u Svadbi u kupatilu, i Vins Fontejn u Briljantinu, i Manulać u Zoni Zamfirovoj, i Milojica u Beloj ladji, i Aleksa u filmu Mamula, i Leo Bloom u Producentima i otac u mjuziklu Mama mia i mnogo toga još. Ali silne uloge i popularnost, izgleda, nisu pogubile glumca. On uvek zna ko je.
- Osećaj za realnost i zdrav razum me drže prizemljenog - kaže u razgovoru za naš list.- Ne volim mistifikaciju glumačke profesije, `ulazak` i `izlazak` iz uloge, priče o neuračunljivosti glumaca pola sata nakon predstave ... Ne znam samo ko izmišlja te bajke. Postoje uloge koje te emotivno uzdrmaju, ali to je i dalje deo mog bića i deo katarze koju glumac oseti ako doživi vrhunsko emotivno uzbuđenje na sceni.
*U kojoj meri je i u pozorištu, kao u celom našem društvu, izražena pojava da se uloge dele onima koji su dobri sa šefom?
- U muzičkom pozorištu to nije slučaj, jer morate da posedujete određene pevačke i igračke kvalitete pa `rodbinsko - burazerski` odnosi nemaju mnogo uticaja. Na filmu ili u TV serijama je situacija drugačija, jer je zarada bolja pa je samim tim i interesovanje kolega veće.
*Da li je gluma narciosidna profesija?
- Užasno narcisoidna. Ta potreba da se svidite ljudima, da vas gledaju, da ste vi glavni na sceni, da samo vas slušaju i da vam se dive... to poseduju samo glumci. Međutim, razlika između dobrih i manje dobrih glumaca je upravo u savladavanju zamki pozornice.
*Poznajete li nekog glumca koji se izborio sa vlastitim egom i pobedio ga?
- Divim se kolegama koji su ostali `normalni`, što je u pozorišnom svetu valjda sinonim za odsustvo ega. Međutim, čak i kad pomisliš da je pobeđen, taj ego je pritajeno zlo. Vreba i čeka prvu priliku, pa zato treba biti na oprezu.
*Kako se vi borite sa egom?
- Zavisi od situacije i ljudi. U komplikovanim odnosima nisam siguran da je ona hrišćanska `Ko tebe kamenom...` najispravnija. Kod mene radi stenčuga, po zasluzi. Međutim, trudim se da budem bolji čovek, svestan sam svojih mana i koristim savete najbližih koji me najbolje poznaju.
*Kada vam je teško da li se tešite tako što mislite na ljude kojima je mnogo, mnogo teže? Ili verujete da je vaš problem najteži?
- Naše nezadovoljstvo nikad nije uslovljeno situacijom nego našim mislima o tome. Držim se krilatice Ekharta Tola da je patnja neophodna samo dok ne shvatimo da nije neophodna. Lavovski se borim da mi pozitivne misli oblikuju život.
*Kad ste i zbog čega bili potpuno ispunjeni i srećni?
- Često sam zahvalan na životu koji vodim. Poslednji put u garderobi pozorišta, kada sam shvatio opet i opet, da sam među retkim srećnicima koji, malo je reći, vole svoj posao.
*Bili ste u Americi na usavršavanju, kako tamo život izgleda?
- Sa umetničke strane - nadmetanje. Konstantan grč. Samopregor. Ogromno odricanje i rad. Inače, Amerika je sjajna turistička destinacija.
*Šta ste naučili od Amerikanaca, šta vam se tamo dopalo, a šta nije?
- Tamo vlada savršena organizovanost, vrednuju talenat, individualnost, posebnost. Poštovanje tuđeg vremena i znanja se podrazumeva. Mnogo je prednosti. Mane su površnost u odnosima, licemerje i lažni osmesi, trka za novcem i uspehom. Nažalost, nema sarmi ni bećar paprikaša, i teško je razmišljati na engleskom.
*Da li su Amerikanci zaista tako plitki, kako Evropljani tvrde?
- Bio sam prilično začuđen kada mi je američka koleginica rekla da ne zna gde je Grčka i upitala me da nije možda američka država u pitanju. Tada mi je objasnila: `Prosečni Amerikanci su debeli, lenji, pomalo glupi i vole da gledaju TV. Ja želim da budem najbolja balerina, i baš me briga gde je ta Grčka, kad budem htela da idem tamo, saznaću.`
*Da li postoji neko mesto koje je izmišljeno za vas?
- Postoje tri grada gde bih odmah spustio kofere: London, Barselona i Njujork.
*Da li imate osećaj da je sve, baš sve, postalo novac? I da je kult novca skinuo sa postolja sve ideale?
- U trci za preživljavanjem mnogi su zaboravili lepu reč, osmeh, ljubav prema bližnjem. Ne dam nikome i ničemu da mi otme ideale i protiv toga se borim svim sredstvima, nemilosrdno. Dok je ideala, ima i nade da ćemo jednom postati bolji ljudi.
*Volite da trčite - koliko, recimo, pretrčite tokom jedne predstave mjuzikla?
- U `Producentima`, recimo, izgubim po kilogram svako veče. Na pola predstave menjam kompletan kostim, jer je natopljen vodom. Tako spojim lepo i korisno, kao da sam trčao sat vremena na traci. Pa neka se neko usudi da kaže kako je mjuzikl lak žanr.
*Pobornik ste zdravog načina života, kojim se sportom bavite, koliko, i kakva je vaša ishrana?
- Bavim se raznim oblicima fitnesa, dizanjem tegova, kardio boksom, trčanjem, i trudim se da sam u teretani pet puta nedeljno. Ishrana mi se zasniva na povećanom korišćenju proteina (piletina, belanca, bezmasni sir), kvalitetnim ugljenim hidratima (pirinač, krompir), svežem povrću, zdravim mastima (maslinovo ili susamovo ulje, bademi, kikiriki), ovsenim pahuljicama, jogurtu..
*Šta vas ostavi bez daha u prirodi?
- Volim snagu i plavetnilo reka i vodopada, lepotu prašuma, buđenje proleća i zvukove divljine.
*Da li ste ikad spavali pod vedrim nebom sa pogledom na zvezde?
- Želja mi je da odem u pustinje Maroka, da iznajmim kamile i pođem u višednevnu avanturu pod vedrim nebom. Prijatelji koji su bili kažu da zvezde tamo sijaju neobično jako. Nepregledna peščana polja, afričko predvečerje, zvezde i jedan topli zagrljaj, ništa više...
Radost i tišina
*Šta bi neko ko provede sa vama par sati, na primer, mogao od nauči od Slobodana Stefanovića?
- Da se smeje i uživa u sadašnjem trenutku, da pravi brze planove za nezaboravne avanture i putovanja, da nauči da kuva zdrava i ukusna jela za 15 minuta ili da ćuti i sluša tišinu.
Biografija
Slobodan Stefanović (1977)prvak Pozorišta na Terazijama, odigrao je više uloga nego što ima godina. Publika ga pamti po predstavaма Briljantin, Pop Ćira i pop Spira, Producenti, Grk Zorba, Don Krsto, Berlinski krug kredom, Zona Zamfirova gde je za ulogu Manulaća dobio prestižnu nagradu Zoran Radmilović i mnogim drugim.
Igrao je u filmovima Mamula, Ona voli zvezdu, Vojna akademija, Gnev mrtvih i televizijskim serijama: Stižu dolari, Ljubav i mržnja, Ona voli Zvezdu, Bela lađa, Dama bez blama.
Sinhronizovao je veliki broj crtanih filmova (bio je Petar Pan, štrumf Trapa, jedan od pingvina sa Madagaskara) a trenutno pokazuje svoje umeće u mjuziklu Mama mia.
Večera za idole
*Koga biste voleli da pozovete na večeru (poput Džeka Nikolsona, Novaka Djokovića, Šekspira, Majli Sajrus, Josipa Broza, neke Marijane... )?
- Nikolu Teslu. Alberta Ajnštajna. Leonarda da Vinčija. Ljude čija se genijalnost graničila sa ludilom.
*Šta biste im spremili, pošto se priča da maštovito kuvate?
- Tesli bih ponudio viski, njegovo omiljeno piće sve do pojave prohibicije. Verovao je da će uz pomoć viskija doživeti 150 godina. Ajnštajn je voleo život i obilje hrane, ali su obojica pred kraj postali vegetarijanci. Dakle, bili bi zadovoljni grilovanim povrćem, nekom laganom salsom... A Da Vinčiju bih prepustio varjaču, to bi sigurno bio spektakl.
Dijana Dimitrovska
|
|
|
|
Za „Bilje & zdravlje” govore:
Akademik prof. dr Nebojša Lalić
Prof. dr Lazar Davidović
Prof. dr Svetlana Vujović
Prof. dr Danica Grujičić
Prof. dr Nebojša Menković
Glumac Slobodan Stefanović
Na čaju sa..
Slobodan Stefanović, glumac
Čuva me zdrav razum
Aktuelno
Kanabis - da ili ne?
Olakšava tegobe, ne leči rak
Fitoterapija
Prirodni lekovi sa Fruške Gore
Svakom posebna mešavina
Zimzeleni izdanci
Da se lakše diše
Alternativa
Antena - čudo od leka
Prohodao uz polaris
Kokosovo ulje
Čisti telo, opušta nerve
Ordinacija
Dijabetes tipa 2
Savremena terapija uskoro na recept
Kako nastaju ugrušci?
Tromb najčešći posle infarkta
Prolećni umor
Svetlost donosi raspoloženje
-Ženska gojaznost
Pad estrogena okidač za bolest
Ishrana
Recepti
Lagani prolećni obroci
Hejeva dijeta
Kiselih namirnica što manje
Nega
Sve o epilaciji
Ugodno i bezopasno
Rekreacija
Trčanje
Lepo vreme budi izazove
Psihologija
Deca
Talenat ili dar?
Kako pronaći "gospodina pravog”?
Ne privlači pogrešnog
|