Thinkstock

Tomislav Terzin, profesor molekularne biologije i biologije razvića na univerzitetu Alberta u Kanadi, koji je proteklog meseca održao niz zanimljivih predavanja u Srbiji, o životu uopšte, pod nazivom " Cenzurisana nauka", kaže da se ne zna šta je veća misterija - život ili smrt, ali da je za njega lično to ipak - život.

- Za mene je rođenje deteta čudo mnogo veće nego, na primer, postojanje superinteligencije negde u kosmosu - navodi dr Terzin.- Znamo da sva živa bića poseduju ćeliju, DNK i metabolizam. Ali, to je samo popis. To još nije život. Možemo da dodamo razmnožavanje, moć komunikacije, evoluiranje i još štošta, ali opet tu nedostaje najvažnija karika. Nedostaje - duh. Duh je ta misterija koja još ne može da se reši i koja prahu od koga smo svi sastavljeni, udahnjuje život.

Metamorfoza

Koliko se zaista i u hemijskom smislu može reći da smo sastavljeni od praha. Profesor Terzin kaže:

- Danas nauka zna da je čovek sastavljen od potpuno istih elemenata kao što je zemaljski prah od koga je, kako kaže biblijski tekst, napravljen Adam, kome je, zatim, udahnut duh. Taj prah u koji se posle života pretvaramo ima sve elemente iz periodnog sistema. I dok živimo, i posle kada se pretvorimo u glinu - mi imamo sličan sastav.
Ipak, prema rečima profesora Terzina, čovek za vreme života doživljava metamorfoze koje ga u biološkom smislu čine potpuno novim bićem.

- Niko od nas - kaže on - nije isti kao pre tri godine. Upravo toliko vremena je potrebno da se naša materija u mekim tkivima potpuno promeni. Sedam godina je potrebno da se atomi tetiva i kostiju zamene novim. Ja, na primer, nisam isti čovek za koga se moja supruga udala pre deset godina. Promenio sam svaku ćeliju u organizmu. Jedino su ostale nepromenjene moždane ćelije, koje nemaju mogućnost deobe. Čovek rođenjem dobije oko sto milijardi ćelija i to je sve što će ikada imati! Moždane ćelije traju koliko i čovek. Svakog sata čovek izgubi oko 500 moždanih ćelija. Doduše, pojedine komponente moždanih ćelija se obnavljaju, tako da u nekom smislu nijedan njihov deo nije stariji od mesec dana. Dakle, koliko god nam to izgledalo čudno, mi smo, na ćelijskom nivou uzuzetno mladi.

Budući da se čovek biološki neprekidno obnavlja može da bude večito mlad, ali nedostaje još nešto, ne znamo šta.

Biblijski ljudi živeli su nekoliko stotina godina, a sam Adam 930. On, uzgred, nje imao pupak, bio je rođen iz praha, dok smo svi mi povezani u jedno, baš kroz pupak.
- Ne znamo šta je tačno život, a ni šta je smrt - kaže profesor Terzin.- Definicija smrti se menja sa promenom tehnologije. Način na koji su lekari konstatovali smrt pre sto godina i danas, potpuno je drugačiji. Danas čovek može da živi sa veštačkim bubregom, srcem, plućima.

Мozak na hard disku 2050?

Svaki segment života na Zemlji je izvanredno čudo. Mozak, recimo, jedini je organ koji proučava sebe! Futuristi koji predviđaju razvoj nauke kažu da će 2050. godine moći da prebace kompletnu informaciju iz nečijeg mozga na hard disk. Zamislite to?! Sve što se dešava u našem mozgu biće nam dostupno!

- A zamislite, s druge strane, kakvu tehnologiju ima Bog - navodi Terzin.- U svetu je naučno opisano i istraženo 900.000 vrsta insekata! To je 70 posto celokupnog života na planeti. Ovom planetom, dakle, hoda, leti, gmiže 10 milijardi insekata!

Da li se može zaključiti da je ovo planeta insekata?

- Na neki način da - odgovara profesor Terzin.- Insekti su fascinantna bića. Oni prolaze kroz metamorfozu. Larva je najpre crv, pa lutka, gusenica, pa leptir. Možda je tako i sa nama. Možda i mi, na tom putu iz života u smrt, imamo metamorfoze kojih nismo svesni.

Religija i biologija

- Mnogo je stvari povezano u Bibliji i biologiji. Recimo, plašt iz Torina (Isusov pokrov čuva se u katedrali u Torinu)o kome je 40 naučnika napisalo knjige. Taj plašt, koji je stigao iz Male Azije, ima autentičnost koja sa naučnog stanovišta možе da se potvrdi.
Botaničari su pronašli u tkanju lan, za koji je ustanovljeno da datira iz Hristovog perioda, da sadrži 28 vrsta polena biljaka koje postoje samo u Izraelu. Polen svake vrste cveća je specifičan za tu vrstu i podnedblje. U Izraelu su u to vreme umrli kićeni cvećem. Kruna koju je Isus imao na glavi bila je napravljena od jedne vrste čička.
Ustanovljeno je da su tragovi krvi na plaštu bili na mestu gde su bili zglobovi, a ne na šakama, kako se smatra u religiji. Šake nisu mogle da nose težinu razapetog tela, već zglobovi.

Medonosne pčele

Pčela nije slučajni produkt evolucije već pažljivo dizajnirana karika u globalnom mehanizmu koja zadivljuje naučnike.

Pčela je - kaže profesor Terzin - jedino živo biće na planeti, osim čoveka, koje ima misaonu komunikaciju.

One, na primer, imaju izvidnicu koja traži medonosna polja, i kada ih nađe, vraća se u košnicu i zajednici od oko 50.000 članova prenosi informacije i upućuje ih da krenu tamo. To radi tako što ima poseban ples. One okrenu glave u pravcu gde su našle hranu, prave osmice i pokreću rep levo - desno. Svaki okret repa označava 35 metara. Ukoliko je pčelu na putu do košnice zaneo vetar, ona odmah u svojoj glavi izračunava taj otklon ( zbir kvadrata nad hipotenuzom jednak je kvadratima nad obe katete) i oduzima ga od puta.

D. Dimitrovska