Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 309
aktuelno izdanje
Molitvom do radosti
Na čaju sa... Jelena Jurjevna Guskova, ruski akademik, inostrani član SANU
Jelena Jurjevna Guskova

Ruskog akademika Jelenu Jurjevnu Guskovu, rukovodioca Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka, inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i člana Senata Republike Srpske - naša javnost dobro poznaje. Izjave i politički stavovi ove 66 - godišnje žene, doktora istorijskih nauka, uvek su privlačili pažnju i otvarali žustre polemike njenih poštovalaca i kritičara.

O privatnom životu Jelene Guskove, pak, malo se zna. Njeni prijatelji, a u Srbiji ih ima mnogo, kažu da joj je uprkos svim poslovnim obavezama, na prvom mestu - porodica. Odana je supruga, brižna majka dve kćerke i ponosna baka sedmogodišnjeg unuka. Veliko je i njeno interesovanje za prirodu, narodnu i alternativnu medicinu, lekovitu moć bilja... A, njena posvećenost neprekidnom, svakodnevnom duhovnom uzdizanju i predanost pravoslavlju je, kako tvrde, zadivljujuća.

Ipak, interesovanjima mimo istorije i politike, Jelena Guskova, gotovo da nikada nije javno govorila. Ali, to zadovoljstvo i čast priuštila je "Bilju&Zdravlju".

S obzirom na to da mnogo radite, posvećujete li bar malo vremena očuvanju zdravlja?

- Kada je čovek na svom putu, ako ima zadatak koji još nije ispunio, a ima nadu, želju i volju da taj zadatak okonča - Bog uvek pomaže. On se postara da mu da dobro zdravlje. Tako je, čini mi se i u mom slučaju, jer nikako ne čuvam svoje zdravlje. Trebalo bi da radim fiskulturu, što uopšte ne činim, nego od ujutro do duboko u noć čitam, istražujem, pišem. Bez odmora, bez raspusta. Štaviše, svake godine imam pravo na 56 dana odmora, a uopšte ih ne koristim. U stvari, koristim ih, ali za pisanje. Zato slobodno mogu da kažem da ne pazim na zdravlje, a trebalo bi. Jer, znam da ću jednom doći do neke granice kada ću "pasti", i verovatno ću tek tada početi da razmišljam. Ukoliko ne bude kasno.

Imate li neke posebne navike, na primer "ritual" pijenja ruskog čaja?

- Оооо da! Pijem isključivo crni čaj. On ima posebnu aromu, odličnog je ukusa, jak i snažan. Njega pijem svakodnevno. Sve ostalo za mene je voda sa nekakvim biljkama. A, čini mi se da je tako i za većinu Rusa. Jer, čajeve od nane, kamilice, brusnice i drugih lekovitih biljaka pijemo samo kada smo bolesni, za lečenje. Kad smo zdravi, pijemo samo crni čaj. Kao Srbi kafu.

Rusi čaj pripremaju na poseban način. Kako?


- U mali čajnik stavi se kašičica-dve čaja, prelije vrelom vodom, poklopi specijalnim zatvaračem i na tihoj vatri vri 10-15 minuta. Tako se dobije zavarka - koncentrat čaja. Kako ćete ga dalje pripremati, odnosno u kojoj razmeri ćete zavarku mešati sa proključalom vodom, zavisi od toga da li je za muškarce, žene, decu ili starije. Deci se obično daju vrlo razblaženi čajevi, a stariji vole jače, da dobro osete aromu.

Rusija je domovina bezbroj vrsta lekovitog bilja. Koriste ga i narod i naučnici za pripremanje različitih preparata. Koju biljku biste izdvojili?

- Ne bih mogla da izdvojim samo jednu, budući da je Rusija zaista prebogata biljkama moćnog lekovitog dejstva. Zato ću samo reći - sve sibirske trave! Dobro je i ohrabruje to što se u Rusiji, a naročito u Sibiru, tokom poslednjih petnaestak godina otvorilo mnogo pogona koji se bave organskom proizvodnjom lekovitog bilja i preradom sibirskih trava. Ti lekoviti preparati daju izvanredne rezultate u lečenju šećerne bolesti, holesterola, reume, psorijaze, čak i raka. Ovi preparati su na dobrom glasu širom sveta. A, uvek kad dolazim u Srbiju za nekog donosim lekove iz Sibira - čajeve i tablete na biljnoj osnovi.

Kako lečite dušu?

- Molitvom. Telo i bolest mogu da se leče različitim medicinskim i narodnim lekovima i preparatima. A, dušu, najbolje, najdelotvornije i najdugotrajnije leči molitva. Sa njom može sve da se uradi. Da se popravi zdravlje, da se dobije neki znak, da se kontroliše put... Molitva i bogosluženje, depresiju pretvaraju u radost. I molitva zaista ima čudesnu moć izlečenja. Nedavno su ruski naučnici Univerziteta u Sankt Peterburgu čak i materijalno dokazali da su čudesna izlečenja povezana s duhovnošću istinita, a otkrili su i mnogobrojne telesne i duševne promene koje mogu da se dožive u trenutku molitve. Vernik udubljen u molitvu potpuno isključuje moždanu koru, a to označava potpunu sigurnost i odsustvo stresa.

Šta je za vas duhovnost?

- Rad na samospoznaji i otkrivanju svojih najtananijih i najdubljih osobina i osećanja. To je neprekidna ispravka ličnih grešaka, svakodnevna molitva, kritički stav prema egu, ali i želja da postanete bolji i ljubazniji. Čovek kog krasi duhovnost lako spoznaje, priznaje i prati svoj put, ne plaši se izazova i teškoća i razume svrhu svog postojanja.

Može li se rečima opisati ruska duša?

- Teško. Ali, od svih naroda sveta jedino vi Srbi možete da je shvatite i dokučite. Jer, ruska i srpska duša su vrlo slične. Široke. I niko ne može da ih promeni. Kad Rusi dođu u Srbiju, samo ovde i ni u jednoj drugoj evropskoj ili svetskoj zemlji, mogu naći mnogo dobrih ljudi koji razumeju našu, rusku dušu. I samo ovde u Srbiji, kao i u Rusiji, prijateljstvo se posebno vrednuje - nema cenu!

A, to znači?

- Kad imaš prijatelje to su prijatelji do neba. Usred noći možeš da ga pozoveš i kažeš mu: "Dolazim. Potreban si mi", i vrata će mu odmah biti otvorena. Bez trunke predomišljanja. Ostaće tako da pričaju celu noć do jutra... I naći će neko rešenje. Isto tako je u Rusiji. Kod nas su kuhinje najstarije i najpoznatije mesto za potvrđivanje prijateljstva. U njih prijatelje možeš da uvedeš u svako doba dana i da tu beskonačno dugo razgovaraš. Kuhinja je to čarobno mesto gde se "na miru" poveravaju tajne i traže rešenja, a da se ne smeta porodici, ni ona vama.

Mnogo volite Srbe i posetili ste mnogo mesta u Srbiji i Republici Srpskoj. Koja su na vas ostavila poseban utisak?

- Mnogo sam putavala i po bivšoj jugoslaviji, ali mi je Srbija uvek bila posebna, pri srcu. Mnogo volim Mačvu i Bogatić. Tamo mi se duša odmara. A, nikada me ne ostave ravnodušnom srpski manastiri i hramovi koji se često pojave na najčudnijim, najzabačenijim mestima. Kao da su "izgubljeni biseri" u planinama i šumama. Volim i Vojvodinu, ne zaboravljam Niš, Kragujevac, Obrenovac... Mogla bih da živim u Beogradu ili na Fruškoj gori ili bilo gde u Srbiji i Republici Srpskoj blizu neke svetinje, jezera, šume...

Sa unukom na putovanje

Rusija je velika, nepregledna zemlja. Jeste li uspeli da je proputujete?


- Nisam mnogo putovala po Rusiji. Ali, od ruskih prostranstava koje sam posetila, izdvojila bih naše istorijske manastire i crkve, naš čist, biserni sever, tajge, Bajkal... A, nedavno sam se zaljubila u Sevastopolj. Molim se Bogu da me blagoslovi zdravljem i životom, da sve što nisam posetila u Rusiji a želim, uskoro i vidim. I to sa mojim unukom, kog, jednostavno, obožavam.

"Oblomov" kao stara Rusija

Kog ruskog pisca, klasika, najviše volite?


- Mnogo volim Ivana Aleksandroviča Gončarova, a posebno njegovog "Oblomova". Iako su nas u školi učili da je Oblomov oličenje onog što je ostalo od starog društva i trule carske Rusije, vremenom sam shvatila da nije tako. Na njega gledam potpuno drugačije od tog što su u školi pokušali da nam predstave. Oblomov je za mene stara, tradicionalna Rusija sa ruskim pogledom na svet. Zato obožavam "Oblomova" i uvek ga nanovo i rado i često čitam.


Jelena Matijević

Foto Vojislav Danilov


Broj 309
U ovom broju:
Molitvom do radosti