|
 |
|
Riba čisti vijuge
Ishrana - Za bolje pamćenje |
Jedite posno meso, ribu bar dva puta nedeljno, jaja tri puta sedmično i mlečne proizvode sa malim procentom masti da sačuvate memoriju i pročistite vijuge
Na pamćenja, pored ishrane, stresa, fizičke i mentalne aktivnosti utiču i opšte zdravstveno stanje, datum izdavanja krštenice, lučenje hormona i lekovi koji se koriste. Ponekad, zdravstveni problemi, kakvi su depresija, uznemirenost, poremećaj rada tiroidne žlezde ili trudnoća, mogu negativno da utiču na pamćenje, bilo da se radi o trenutnom, kratkoročnom ili onom najtežem, dugoročnom gubitku memorije.
Zbog toga, čim se pojave prvi simptomi kao što su otežana koncentracija i brzo zaboravljanje trebalo bi da se preduzmu mere predostrožnosti. Prvi korak je kontrola ishrane! Ona bi trebalo da bude raznovrsna, ali da ne sadrži namirnice bogate zasićenim mastima. Jer, visok nivo holesterola u krvi otežava dotok kiseonika do mozga. Naravno, dobra stara pravila važe i ovde - jedite 4-5 puta dnevno da biste držali pod kontrolom nivo šećera u krvi, ne preskačite doručak i ne preterujte sa prostim šećerima.
Što se tiče mesa, ribe i jaja jedite meso siromašno zasićenim masnoćama, mlečne proizvode sa malim procentom masti i bar 2 puta nedeljno ribu i morske plodove. Ostrige su izuzetno korisne jer sadrže cink koji pospešuje memoriju, dok jaja obiluju proteinima velike biološke vrednosti i lecitinima koji bistre pamćenje, pa se preporučuje da se na meniju nađu 3 puta nedeljno. Pored toga karnitin, aminokiselina koja se nalazi prvenstveno u namirnicama životinjskog porekla, mleku i posnom mesu, potvrdila su neka istraživanja, pomaže u početnim fazama Alchajmerove bolesti kao i kod starijih koji boluju od depresije.
Kad su mahunarke u pitanju sve dolaze u obzir - sočivo, pasulj, soja, grašak... One će da vas naoružaju sa dovoljno gvožđa kao i vitamina iz grupe B, lecitinom i fitoestrogenima koji su vrlo važni kao prevencija.
Integralne žitarice - pirinač, pšenične klice, ovas, zob, kao i integralne testenine i hleb, takođe, igraju važnu ulogu jer su bogate lecitinom i vitaminima B. Od voća i povrća dobro je da se jede ono obojeno u zeleno, bilo da se radi o plodu ili listovima. Razlog - ima antioksidantske osobine i sadrži vitamine A, C i E i mineral selen. A, suvo i koštunjavo voće i morski plodovi, obezbeđuju vitamin E, kojeg ima i u biljnnim uljima i pšeničnim klicama.
Stalna je dilema da li alkohol šteti ili, u umerenim količinama, može da pogoduje boljoj memoriji. Neka istraživanja potvrdila su da jedna čašica dnevno nekog alkoholnog pića pospešuje cirkulaciju i trebalo bi da usporava zaboravnost. I pored toga trebalo bi da se ima na umu da alkohol ima mnogo kalorija i da, bez obzira što je dobar za kardiovaskularne probleme, loše utiče na druga oboljenja.
U trenucima velike napetosti ili kad smo pod stresom aktivnost mozga opada. To, naravno, negativno utiče na koncentraciju a mogu da se jave i blokade u mišljenju i pamćenju. Zbog toga se preporučuju vežbe za eliminisanje stresa, pospešivanje cirkulacije i dotok kiseonika do mozga. Čak i kada je problem već evidentan redovne vežbe mogu da pospeše cirkulaciju i da dovedu do poboljšanja. Šetnja ili plivanje, 3 puta nedeljno po 15 minuta, dovoljni su za prve rezultate. Isto važi i za mentalne funkcije tako da bi vijuge trebalo da budu što aktivnije (igrajte šah, rešavajte ukrštene reči i mozgalice sličnog tipa).
Dragana Milutinović
BILJE ZA PAMĆENJE
Ruzmarin i ginseng
Od davnina su se ruzmarin, ginseng i ginko biloba koristile da probude posustalu memoriju, a novija istraživanja su potvrdila njihovu delotvornost. Ove biljke sadrže antioksidanse koji ubrzavaju krvotok i protok kiseonika do mozga, dok je ginko biloba posebno odgovorna za održavanje moždanog metabolizma.
Esencijalno ulje ruzmarina može da se utrlja u kožu, kao i u zglobove i laktove, što će da pospeši cirkulaciju. Slično deluje i topla kupka ako u vodu za kupanje sipate čaj od ruzmarina (50 g suvih listova potopite u 1l ključale vode).
Azijski ginseng sadrži vitamine iz grupe B, vitamin C, aminokiseline, estrogen i utiče na bolje fizičko i mentalno zdravlje.
Ginko biloba, to jest flavonoidi iz njenih listova štiti moždane ćelije od delovanja slobodnih radikala, pospešuju memoriju i koncentraciju i obezbeđuje protok kiseonika i hranljivih materija do mozga što ga čini duže “mladim” i aktivnim.
Pored toga lecitin (ima ga u najviše u soji i žumancetu) pospešuje saznajne funkcije i pamćenje.
Matični mleč jača koncentraciju i smiruje nerve.
Magnezijum jača nervni sistem i opušta u slučaju premora (ima ga u mahunarkama, žitaricama, orasima, lešnicima i kakau).
Pivski kvasac utiče da ne dođe do ateroskleroze (čisti kvrne sudove od naslaga holesterola i kalcijuma) .
HRANA DA SE SETIŠ
Ponedeljak
Doručak: obrano mleko i tost sa paradajzom i maslinovim uljem.
Ručak: sočivo sa pirinčem, piletina bez kožice sa roštilja i 1 pomorandža.
Večera: salata sa račićima, avokadom i paradajzom, kajgana od 1 jajeta i kruška.
Utorak
Doručak: obrano mleko i integralni keks sa medom.
Ručak: grilovano povrće, sardine sa roštilja i suvo voće.
Večera: artičoke sa pršutom, rendana šargarepa i 1 banana.
Sreda
Doručak: kafa sa obranim mlekom i tost sa džemom od maline.
Ručak: čorba od povrća, losos sa grila i svež ananas.
Večera: spanać sa pinjolima, ćuretina sa roštilja i 1 pomorandža.
Četvrtak
Doručak: obrano mleko i integralne žitarice.
Ručak: grašak sa krompirom, zečetina sa ruzmarinom i 1 jabuka.
Večera: zelena salata sa paradajzom i sojinim klicama, pastrmka sa roštilja i 1 jabuka.
Petak
Doručak: obrano mleko i integralni keks.
Ručak: morski plodovi, zelena salata i 1 kivi
Večera: đuveč od povrća, tost sa maslinovim uljem, paradajzom i pršutom i 1 banana.
Subota
Doručak: kafa sa obranim mlekom i manji kroasan.
Ručak: musaka sa tikvicama, oslić sa roštilja i keks sa lešnikom.
Večera: povrće sa šafranom, tortilja sa krompirom i 1 jajetom i 1 mandarina.
Nedelja
Doručak: šolja tople čokolade i 2 perece ili 1 štapić.
Ručak: rižoto sa povrćem, barene dagnje i 1 pomorandža.
Večera: pire od pasulja, dinstana teletina i sok od pomorandže.
Za sve dane:
Prepodnevna užina: 1 jogurt, šaka suvog voća, 1 štangla čokolade ili 1 voćka.
Poslepodnevna užina: 1 jabuka, 2 mušmule, kašičica meda, 1 šolja čaja ili 1 nemasni jogurt. |
|
|
|
Sadržaj broja 93
BILJE
KISELI KUPUS
Gospodar zimske trpeze...
LEKOVITI STOLISNIK
Beli cvet za laku noć...
EHINACEA
Slon u staklarskoj radnji...
ZDRAVLJE
REUMATSKE BOLESTI
Kosti bole a zglobovi škripe...
POREMEĆAJ DEČJEG GOVORA
I tepanje na kašičicu...
ISHRANA ZA BOLJE PAMĆENJE
Riba čisti vijuge...
|