Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 121
aktuelno izdanje
Naša rođaka u gradu anđela
Ljubinka Klarić

Piše Biljana Soldatović Upravo je gledamo kao učiteljicu u seriji "Moj rođak sa sela". Pre toga, Ljubinka Klarić ostvarila je niz uloga u Beogradskom dramskom pozorištu (Neke devojke, Privatni životi, Troje...), na filmu (Ringe Raja, T. T. sindrom, Normalni ljudi...), a posle pomenute serije je spakovala kofere i pustila da je srce konačno odvede u Los Anđeles. U prohladni i košavom uzvitlani Beograd došla je sa kalifornijskog sunca da je želja mine; kada se vrati u L.A. jedno vreme neće moći da putuje preko okeana – jednostavno, trudnice u poodmaklojo trudnoći ne primaju na prekookeanske letove (da se ne bi dogodila scena kao u nekom holivudskom filmu sa sve porođajem na ko zna koliko hiljada metara iznad zemlje). Ljubinka Klarić, potpuno urbana mlada dama, svoj prvi doživljaj sela imala je kod bake u Banji Koviljači gde je provodila letnje raspuste. I, mada kaže da Banja i nije pravo selo, za nju je taj boravak u prirodi, na Drini i planini Gučevo, bio nešto najlepše na svetu. - Ta atmosfera i bezbedna igra sa decom na ulici su ono čega se sećam. A sećam se i tatinog sela u Dalmaciji, kamena i loze, gde mi je sve delovalo nekako misteriozno. Seriju "Moj rođak sa sela" snimali smo u selu Borač, 40km od Kragujevca. Tamo je priroda netaknuta. Ako jednom rečju treba opisati taj predeo, onda je to – zdravlje! Ljubinka se u Boraču nije upoznala sa lokalnom učiteljicom, mada su joj Vojin Ćetković i Nebojša Glogovac rekli da je i ona plava i da deluje moderno, ali se susretala i razgovarala sa drugim seljacima koji su pratili snimanje. - Sećam se da mi je jedan deka prišao i rekao: „A vi, kad završite ovu seriju, verovatno više nikad nećete doći u Borač.“ To je bilo pred kraj mog snimanja, spremala sam se da se definitivno preselim u Los Anđeles, i tako me je neka tuga uhvatila i zapitala sam se da li je moguće da, čak i kad budem dolazila, nikad neću obići te ruralnije delove Srbije. Ali, da je priroda svugde očaravajuća, shvatila je na jednom izletu u severnu Kaliforniju. Slika iz tog dela Amerike, uz zalaske sunca na havajskim plažama, jedna je od najspektakularnijih koju je zapamtila. - Išli smo kolima od Los Anđelesa na sever prema San Francisku, kroz predivne predele i jesenje boje – sve oko nas bilo je žuto i crveno, prošarano zelenim. Kako izlazite iz južnog dela Kalifornije, negde tamo kod Santa Barbare, nestaju palme i počinje zimzeleno drveće. Podsetilo me je to na Crnu Goru, na onaj deo kad posle Podgorice prolazite kroz kanjone. Nije važno na kom ste kontinentu, prirodne dragocenosti postoje u svim zemljama. I, mada priroda ume da je opčini, Ljubinka ne voli predugo da boravi u njoj. Priznaje da više voli gradsku vrevu. Kaže, nema šta mnogo da se radi u prirodi, a ni ona još nije „došla“ do onog mira u sebi koji bi joj pružio drugu perspektivu boravka u prirodi. - Verovatno ću kad budem starija i kad se budem umorila od života želeti da češće bežim u prirodu, a sad to činim samo povremeno. Zato Ljubinka veoma pazi da jede prirodnu, organsku hranu. - Zdravo se hraniti u Americi i kod nas dve su različite stvari. Ovde, hvala Bogu, još nije došlo do toga da moramo da pravimo selekciju u prodavnicama ili na pijaci. Hraniti se zdravo u Americi, znači jesti organsku hranu. A jesti neorgansku hranu u dugotrajnom periodu, vodi u bolest. Bojim se da se hranim neorganskom hranom, da unosim nešto nepoznato u sebe. Većina ljudi, međutim, ne može sebi da priušti da se hrani zdravo, jer je organski gajena hrana skupa. S druge strane, mnogi ljudi ne smeju sebi da priušte da se razbole jer nemaju zdravstveno osiguranje, a ako se razbolite ne možete da radite. Mi se hranimo u organskoj prodavnici i veliki deo kućnog budžeta trošimo na hranu. Inače, primetila sam da su mnogi ljudi u L.A. vegetarijanci ili vegani i razumem zašto misle da je nezdravo jesti meso, zbog svih antibiotika kojima kljukaju životinje. A kad poželi da napravi neki od naših domaćih specijaliteta, ni to nije nemoguća misija. - Uglavnom mogu da se pronađu svi sastojci, a ako i ne mogu, postoje naši restorani koji drže naše proizvode tipa plazma keks, vegeta, kiseli kupus, suvo meso... Možete da nađete i burek i ćevape. U utakmici sa gradom anđela Beograd vodi 1 : 0, a Ljubinka kaže da će se to možda promeniti ako se jednog dana preseli u neki “pravi grad”, poput San Franciska ili Njujorka. U Los Anđelesu ona je išla na koledž na kome je usavršavala jezik, pa je upisala kurs u školi Stela Adler na kome je učila kako da se na najbolji način pripremi i predstavi na audiciji (audition skills). - To me je zanimalo, jer ovde nešto slično nikad nismo učili. Oni ti daju tekstove, uglavnom savremene, za filmove i tv serije, snime te, pa ti onda kažu primedbe, pa onda to ispraviš, pa te ponovo snime. Mene je zanimalo i da vidim kako izgleda kad glumim na engleskom. Nije bilo loše, samo što je strani akcenat prisutan i ograničava vas. Išla sam i na neke audicije za reklame, ali nije to ono što bih želela da radim. Ako budem bilo šta pokušavala u Americi, to sigurno neće biti reklame. U sledećih nekoliko meseci Ljubinka će se posvetiti nekim drugim „poslovima“. Naime, u trećem mesecu je trudnoće, i slatko iščekivanje počinje. Kada je pitam oseća li se kao da je u blagoslovenom stanju, uz osmeh kaže: - Mislim da tek od petog meseca to stvarno postaje blagosloveno stanje, da žena dobija neki oreol, postane mirna i zadovoljna, ponaša se drugačije nego inače. I ja se osećam s vremena na vreme blagosloveno, a s vremena na vreme uopšte nije tako. Sad sam još uvek čas presrećna, čas uplašena, povremeno se zapitam – gde je ta beba. Tek kad stomak poraste, znaću da je tu. Ali, da se nešto u njenom životu menja, to je jasno. Za početak, drastično je smanjila pušenje. - Počela sam i da jedem razvnovrsniju hranu, jedem čak i ono što mi se ne jede, a izbegavam ono što mi se jede a nije hranljivo. Verovatno bi me pre mrzelo da to uradim za bilo koga, čak i za sebe samu, ali sada više nisam sama, moja obaveza je da vodim računa i o sebi i o bebi. A menjam i garderobu... Iako do porođaja ima još podosta vremena, Ljubinka kaže da će sigurno ići na vežbe za trudnice. - Tamo postoje dobri prenatalni programi. Mislim da su vežbe neophodne, prvo zbog zdravlja, a i zbog porođaja. Uradiću sve da olakšam porođaj. Ako treba, vežbaću po ceo dan! A u pauzama između vežbi, moći će da šeta pored okeana. Biće to značajna promena u njenom životu koji je u Beogradu bio ispunjen stalnom akcijom i radom, pre svega. - Malo teže se navikavam na to da više ne mogu da živim u istom ritmu. Možda sam sad došla u fazu da spustim malo loptu. - U Americi je sramota pušiti. Kada tamo pušite, kao da činite zločin, kao da ste čovek trećeg reda. Doduše, ima tu i licemerja, jer mnogi ljudi su preko nedelje „strejt“, a vikendom daju sebi oduška, pa između ostalog i puše. Zanimljivo je i da je na šetalištu pored okeana u Santa Moniki zabranjeno pušenje. Doduše, samo malo dalje, u Venisu, sasvim je druga priča. I, znate šta? Plaža u Santa Moniki na kojoj je mnogo šta zabranjeno je i u sezoni prazna, ali je zato plaža u Venisu stalno puna sveta. Ljubinka nema ideju o idealno provedenom danu. Kaže, kad bi takav i postojao i kada bi ga često živela, više ne bi bio tako idealan, jer bi postao dosadan. - S vremena na vreme, idealno mi je da se izležavam ceo dan, gledam filmove koje volim ili da čitam, a opet, nekog drugog dana mi je idealno da ceo dan budem van kuće, u šetnji, da se viđam sa ljudima, da vidim razne stvari, da svratim negde na ručak ili večeru. Ili, da otputujem negde, pa da obilazim neka nova mesta.

Broj 121

Homeopatija leči koksaki

Ruzmarin da umine bol

Propolis na kapiji zdravlja

Blagodatne biljne kupke

Matična mleč obara pritisak i holesterol

Oslabite uz krompir

Vežbama ubrzajte metabolizam