|
 |
|
Reagujte na mobing!
|
Piše: Saša Bjelić, psiholog
ČESTO DO suštine neke pojave vodi značenje i poreklo reči kojom se označava. U ovom slučaju suština je surova kao i engleski glagol "to mob", što znači nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga, odnosno imenica "mob" koja znači rulja, gomila, bagra, masa, ološ, a skovana je prema istraživanjima psihologa Konrada Lorenca koji je opisao ponašanje nekih životinja koje se udruže protiv jednog člana, napadaju ga i isteruju iz zajednice, ponekad ga dovode i do smrti.
Šta je mobing i kako ga prepoznati ?
Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu kojim jedna osoba ili više osoba sistematski psihički zlostavlja i ponižava drugu osobu, ugrožava njen ugled, ljudsko dostojanstvo i integritet, a sa ciljem eliminacije sa radnog mesta. Mobing se prepoznaje kroz incidente koji se ponavljaju i u kojima se ispoljava ponašanje koje degradira i ponižava određenu osobu ili grupu. Žrtve mobinga su obično bespomoćne i nezaštićene. Mobing se ponekada lako prepoznaje (kada je ispoljen kroz vidno agresivno ponašanje), a ponekad može da bude i skriven (iza autoritarnog rukovođenja i tada ga je teško opisati).
Ako vas na poslu ignorišu, uskraćuju vam važne informacije, isključuju vas iz kolektiva, nadgledaju vas i kontrolišu više nego druge, daju vam zadatke koji su daleko ispod vaših profesionalnih sposobnosti, zatrpavaju vas poslom preko svih ljudskih granica, vi ste žrtva mobinga! Ako vas neopravdano optužuju za propuste koje niste učinili, ogovaraju vas i o vama šire neistinite glasine, omalovažavaju i ismevaju vaš način rada, vaš izgled ili privatni život, uvlače vas u seksualne intrige, ucenjuju vas seksualno ili na drugi način, seksualno vas napastvuju, učestalo vam prete disciplinskim postupcima i otkazom, nema sumnje, vi na svom radnom mestu trpite mobing.
Ko su žrtve ?
Najčešće žrtve su „poštenjaci" - koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti na poslu, mladi tek zaposleni i oni pred penzijom, mirni i povučeni radnici, zaposleni koji se plaše da ne postanu i sami žrtve ili ne izgube posao, radnici koji ćute i trpe, oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove, zaposleni sa nižom stručnom spremom...
VRSTE I FAZE MOBINGA
Razlikuju se horizontalni mobing koji se odvija između radnika na istom položaju u hijerarhijskoj raspodeli moći, zatim vertikalni koji se događa kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika ili jednog po jednoga dok ne uništi celu grupu, (još se naziva i bossing). Moguća je i situacija obrnutog mobinga kada grupa radnika zlostavlja pretpostavljenog. Ovaj poslednji način je vrlo redak i javlja se u tek pet posto slučajeva.
Mobing prolazi kroz pet osnovnih razvojnih faza:
U prvoj fazi kao potencijalna osnova mobinga pojavljuje se nerešen konflikt između saradnika, koji na kraju dovodi do poremećaja u međuljudskim odnosima. Početni sukob se brzo zaboravlja, a zaostale agresivne težnje usmeravaju se prema odabranoj osobi.
U drugoj fazi potisnuta agresija eskalira u psihičko maltretiranje. U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji, psihičkog zlostavljanja i mučenja žrtva gubi svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo, počinje da se oseća i postaje, manje vredna, u svom radnom okruženju gubi ugled, podršku, pravo glasa...
Treću fazu označava situacija kada obeležena i konstantno zlostavljana osoba postaje "džak za udaranje", "dežurni krivac" za svoje propuste i neuspehe kolektiva.
Četvrta faza je karakteristična po očajničkoj "borbi za opstanak" žrtve, kod koje se tada pojavljuje sindrom izgaranja na poslu, hronični sindrom umora (burnout), psihosomatski ili depresivni poremećaji.
I peta, poslednja faza, u kojoj posle višegodišnje izloženosti teroru žrtve obolevaju od hroničnih bolesti, poremećaja, na kraju napuštaju posao ili čak pokušaju samubistvo.
KAKO MOBING UTIČE NA OSOBU:
• šok
• bes
• osećaj nezadovoljstva i/ili bespomoćnosti
• pojačana osetljivost
• gubitak samopouzdanja
• telesni simptomi kao što su gubitak apetita i nesanica
• psihosomatski simptomi kao što su bolovi u stomaku i glavobolja
• nervoza koja se javlja prilikom odlaska na posao
• napetost u porodici i simptomi stresa
• poremećaji koncentracije
• smanjena produktivnost
KAKO NA RADNO MESTO:
• porast bolovanja
• porast zamena radnika (fluktuacija zaposlenih)
• povećani troškovi radi edukacije novih radnika
• povećani rizik od nastanka povreda na radu
• smanjena produktivnosti i motivacija za rad
• opada ugled preduzeća
• opada kvalitet pružanja usluga kupcima (pa se smanjuje zadovoljstvo i poverenje korisnika usluga ili kupaca).
ŠTA DA ŽRTVA ČINI?
Ako imate osećaj da ste žrtva mobinga, ili da se na vama sprovodi bilo koji oblik zlostavljanja možete da pokušate:
*Odlučno recite osobi da njeno ponašanje nije za vas prihvatljivo i da odmah prestane. To možete da učinite u prisustvu druge osobe ili predstavnika sindikata.
*VODITE DNEVNIK
• beležite datum, vreme i događaj sa što je moguće više detalja
• imena svedoka
• ishod događaja.
Imajte na umu da se mobingom smatra ne samo incident već i broj, učestalost i naročito namera zlostavljanja.
*Čuvajte kopije pisama, e-mailova, faksova i poruka koje dobijate od osobe koja vas maltretira.
*O zlostavljanju informišite nadređenu osobu ili osobu koja je za to zadužena u skladu s Kolektivnim ugovorom i Zakonom. Ako je potrebno obratite se i generalnom direktoru.
Izvan preduzeća obavestite vašeg lekara.
*Ne vraćajte istom merom jer ćete teško dokazati da vi niste zlostavljač već zlostavljana osoba te ćete dovesti u nedoumicu osobe kojima ste se obratili za pomoć.
Životinje iz definicije sa početka teksta nekako i mogu da, u svojim instiktima, nađu opravdanje. Savremeni čovek, nikako. On bi trebalo da u svom ponašanju baštini tekovine civilizacije nastale na kontroli i obuzdavanju instikata. Ali, kao da instikti uvek nekako provire iz nas. Makar i sa kravatama oko vrata. |
|
|
|
U ovom broju:
Origano i matičnjak protiv stresa
Čemerika ublažava menstrualne tegobe
Sve od mladog graška
Dijabetes pod kontrolom
Aneurizme - rizici od glave do pete
|
