Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 157
aktuelno izdanje
Od “dobrog” korist, od “lošeg” šteta
Izvori lošeg holesterola

Piše: Marijana Vasiljević
Kardiovaskularne bolesti jedan su od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji. A, kao jedan od glavnih riziko faktora, uz visok pritisak, pušenje, gojaznost i fizičku neaktivnost, su povišene masnoće u krvi, pre svega holesterol.
Ipak, pre nego što "osudimo" holesterol za nastanak sve češćih kardiovaskularnih oboljenja, treba znati i da je njegova uloga u funcionisanju organizma nezamenljiva. Ali, samo ako je u granicama dozvoljenih vrednosti.
- Holesterol učestvuje u sintezi seksualnih hormona, vitamina D, žučnih kiselina. Ustanovljeno je da otprilike dve trećine holesterola nastaje sintezom (u jetri i krvotoku), a svega jedna trećina se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u dovoljnoj količini, sasvim je dovoljno da se hranom unosi svega 150-300 mg holesterola dnevno, objašnjava za “Bilje i zdravlje” dr Gordana Petrovic-Oggiano, specijalista preventivne medicine Laboratorije za ishranu i metabolizam sa Instituta za medicinska istraživanja.
Prema njenim rečima holesterol je potreban organizmu i od velikog značaja je za normalno funkcionisanje svake ćelije, a njegovi štetni efekti ispoljavaju se tek ukoliko je u krvi prisutan u višim koncentracijama.
S obzirom da je holesterol masnoća, pa nije rastvoriv u krvi, on se u organizmu nalazi u obliku posebnih čestica koje se zovu lipoproteini. Posebno su važni lipoproteini male gustine(LDL), i velike gustine(HDL). Prvi imaju ulogu da prenose holesterol kroz krv do tkiva. Problem nastaje kada se pojavi višak LDL-a u krvi. Taj višak se nakuplja na zidovima krvnih sudova uzrokujući tako aterosklerozu (zadebljanje krvnih sudova), koja je podloga za šlog i infarkt srca. Zato se LDL često naziva i lošim holesterolom.

Uticaj metabolizma i ishrane
Iako mnogi smatraju da samo gojazne osobe najviše "pate od holesterola", zbog pekomernog unošenja hrane, istina je nešto drugačija. Prvi i najčešći razlog je poremećaj metabolizma. Kada on nije dobro usklađen, stvara se više onog lošeg holesterola, koji se ni bilo kakvom dijetom ili posebnim režimom ishrane, ne može smanjiti. Poremećaji metabolizma su nasledni, pa onda nije ni čudo što se povišen holesterol javlja kod mlađih osoba, i vrlo često mršavih ili onih sa idealnom telesnom težinom.
- Najviše holesterola ima u mastima životinjskog porekla: mesu i mesnim prerađevinama, posebno crvenom mesu (goveđe, svinjsko, ovčje), iznutricama (mozgu, jetri, bubrezima), zatim ikri, jajima (žumance sadrži oko 274 mg holesterola), punomasnim mlečnim proizvodima - kajmaku, siru, puteru, kao i majonezu, kaže dr Oggiano.
Međutim, treba se čuvati prikrivenih masti kojih ima u brzoj hrani i pekarskim proizvodima. Moguće je izračunati štetan potencijal namirnica, pa je njegova vrednost na primer za pileće meso 4,9, a za svinjsko, čak 102,27.
Najveći deo holesterola (oko 70 odsto) nalazi se u lipoproteinskim česticama male gustine, takozvanim LDL, koji holesterol iz jetre transportuje do različitih organa.

HDL - DOBAR HOLESTEROL
- Suprotno LDL, odnosno lošem holesterolu, posebnu vrstu lipoproteinskih čestica u krvi predstavljaju HDL čestice. Stvaraju se pretežno u jetri i tankom crevu, a mogu nastati i u samom krvotoku. Njihova osnovna funkcija sastoji se u prihvatanju viška holesterola iz ćelija i njegovom povratnom transportu u jetru. S obzirom da HDL čestice omogućavaju odstranjivanje viška lošeg holesterola iz ćelija razumljivo je da imaju zaštitni efekat u odnosu na proces atreoskleroze. Zato se ovaj holesterol naziva “dobrim” ili “korisnim” holesterolom, objašnjava dr Oggiano.

KAKO POVEĆATI HDL
Terapeutske mere koje mogu povisiti vrednosti zaštitnog HDL holesterola, su: fizička aktivnost (aerobne vežbe), prestanak pušenja, gubitak telesne mase, dijetni faktori (omega -3 nezasićene masne kiseline). Dr Petrović – Oggiano naglašava i važnost biljnih vlakana, belančevina i ugljenih hidrata u snižavanju lošeg holesterola.

Biljna vlakna
Rastvorljiva biljna vlakna dovode do snižavanja ukupnog holesterola za 6-7 posto kod zdravih i za 10-19 posto kod osoba sa povišenim vrednostima holesterola. Iz ovog razloga se pacijentima preporučuje povećan unos biljnih vlakana i to u količini od 30-35g na dan. Bogate izvore predstavljaju neobrađene žitarice (crni hleb, ovsene i kukuruzne pahuljice, mekinje, integralni pirinač). U poslednje vreme značaj se pridaje mekinjama od ovsa za koje je ustanovljeno da sadrže četiri puta veću količinu dijetskih vlakana nego pšenične mekinje. Takođe, bogate izvore dijetskih biljnih vlakana predstavljaju razne vrste lisnatog povrća (kupus, kelj, spanać), grašak, pasulj, šargarepa, voće u neprerađenom obliku (jabuke, šljive, pomorandže, grejpfrut).

Ugljeni hidrati
Osnovni dijetski postupak kod povišenih masnoća u krvi je smanjenje unosa ugljenih hidrata, a potrebno je smanjiti i unos skrobnih materija. Preporučuje se unos kompleksnih ugljenih hidrata kojima obiluju integralne žitarice, mahunasto povrće i voće.

Belančevine
Za razliku od proteina životinjskog porekla koji povećavaju nivoe lipidnih parametara i ubrzavaju proces ateroskleroze, proteini biljnog porekla, posebno iz soje, snižavaju ukupni holesterol za oko 20 odsto, a takođe i nivo LDL-holesterola i triglicerida. Namirnice koje obiluju biljnim proteinima su: soja, pšenične klice, seme suncokreta i bundeve.

Antioksidansi
U namirnice bogate antioksidansima spadaju: povrće (paradajz, beli luk, kelj, prokelj, kupus, šargarepa, spanać), voće (jabuke, banane, kajsije) i od napitaka crno vino i zeleni čaj. Među antioksidansima treba spomenuti unos vitamina C i E (klice žitarica, bademi, soja), selena kao i crne čokolade koja takođe ima snažan antioskidativni učinak.

SPORT KAO LEK
Fizička aktivnost snažno podstiče aktivnost LDL receptora i važna je u lečenju povišenog holesterola. Na metabolizam masti povoljno deluje dinamička fizička aktivnost, aerobne fizičke vežbe, kod kojih učestvuje više grupa mišića (brzi hod, trčanje, plivanje). Ne preporučuje se fizička aktivnost koja zahteva veoma intenzivan, ali kratkotrajan napor. Iz tog razloga mnogo je važnije povećati fizičku izdržljivost, a manje snagu.

POVIŠEN ILI NE?
Vrednosti ukupnog holesterola iznad 5,2 mmol/l smatraju se povišenim, mada svaka biohemijska laboratorija ima svoje referentne vrednosti, granično rizična vrednost je od 5,2-6,19 mmol/l, a visoko rizična iznad 6,2 mmol/l. Poželjno je da “dobar” HDL holesterol bude veći od 1,6 mmol/l,, a negativni ili “loši” LDL holesterol treba da bude do 3,4 mmol/l. Visoko rizična vrednost je iznad 4,9 mmol/l.

Broj 157
Darovi prirode/Rotkvica
Što ljuća, to zdravija..

Na čaju sa.../Grupa "Zana"
Sreća od nota satkana.

Aromaterapija/Nega stopala
Za lake korake.

Ekologija
Sačuvajmo pluća planete.

Fitoterapija/Psorijaza
Melemi olakšavaju tegobe.

Lepota
Nega mešovite kože.

Zdravlje
Interakcije lekova i hrane.

Dijeta/pH balans
Telo ne voli kiselo.

Deca/Upis dece u školu
Test nije bauk.

Nutricionizam
Suplementacija i dodaci ishrani.

Gastritis
-Želudac "gori" u proleće.

Kod urologa
Mali i veliki muški problemi.

Oftalmologija/Konjunktivitis
Oči pune - alergija...

Psihologija/Tinejdžeri
Razgovor rešava dileme..

Polni život/Masturbacija
Solo seks smanjuje stres.