Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Kućna topionica masnoća
Holesterol spada u lipide, koje je naš organizam sposoban da proizvede i koji su mu u izvesnoj meri potrebni. Međutim, njegov previsok nivo je faktor rizika po zdravlje. Sniženjem nivoa holesterola za 1-2 jedinice možemo da smanjimo rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja za najmanje 10 procenata. Sniženje nivoa holesterola može se, pored upražnjavanja odgovarajućih telesnih aktivnosti i ishrane, najbolje postići unošenjem omega-3 masnih kiselina, koje spadaju u nezasićene masne kiseline. Američka asocijacija za srce napravila je listu namirnica koje utiču na smanjenje nivoa holesterola u krvi: * Kaša od algi - aktivna komponenta u ovoj kaši, eritadenin, utiče na prirodno razlaganje i izbacivanje masnoća iz krvi * Koštunjavo voće i masline - obezbeđuju organizmu korisne omega-3 masnoće, niskokalorični su i nivo holesterola mogu sniziti čak za trećinu * Sveža soja - proteini iz soje snižavaju holesterol za gotovo deset odsto, isto koliko i sve vrste cerealija * Borovnice - sadrže antioksidans ferostilbin za koji je potvrđeno da povoljno utiče na razlaganje masnoća u krvi * Losos - bogat je omega-3 masnim kiselinama i dobrim HDL masnoćama * Beli luk - uz sve druge antioksidanse kvalitete, pospešuje regulaciju LDL masnoća i redukciju loših masti u krvi * Avokado - osobe sa visokim vrednostima holesterola koje su se podvrgle dijeti temeljenoj na ovom voću, za samo jednu nedelju nivo holesterola svele su na poželjne vrednosti * Pasulj - preporučuje se u gotovo svim dijetama za snižavanje telesne težine i odličan je "sagorevač" masti * Jabuke - odličan su antioksidans koji veoma uspešno pospešuje i izbacivanje masnoća * Voće i zeleno povrće - obezbeđuje organizmu neophodne vitamine, minerale, prirodan šećer, vlaknaste materije, a pošto su i odlični antioksidansi, utiču i na razlaganje i izbacivanje masnoća iz organizma. ULOGA ISHRANE Dijeta ili terapija modifikacijom ishrane je neophodna u svim oblicima hiperlipidemija. Kod hipertrigliceridemije dijetetska ishrana je često zapravo jedina mera lečenja. Adekvatna dobro balansirana ishrana u slučaju povećanja holesterola može dovesti do značajnog smanjenja njegovog nivoa. Četiri faktora ishrane koji imaju nepovoljne efekte na metabolizam lipida i lipoproteina su: * povećan ukupan unos masti * povećan unos zasićenih masti * povećan unos holesterola * preveliki kalorijski unos Sama redukcija učešća masti u ishrani na 30% dnevnog energetskog unosa dovodi do snižavanja nivoa holesterola za 0.50 mmol/l. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukupni unos masti ne bude veći od 30% dnevne potrebne energije. Skoro ½ od potrebne količine masti treba da potiče od mononezasićenih masnih kiselina a ostatak od zasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ako se izostavi samo jedno jaje dnevno, dolazi do pada holesterola za 0.2 mmo/l. Umereno gojazne osobe posle dijeteskog režima ako dostignu normalnu telesnu masu prati pad nivoa holesterola za 0.80 mmo/l. Osnovni dijetni plan u ishrani bolesnika sa hiperlipidemijama je ograničenje ukupnog unosa masti, smanjivanje unosa zasićenih i trans-masnih kiselina, a povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina cis-konfiguracije. Masti treba da čine najviše do 30%, ukupnog energetskog unosa. Belančevine čine 15-20% , ugljeni hidrati 50-60% energetskog unosa. BELI LUK Sadrži supstance na bazi sumpora koje imaju antibiotsko dejstvo, šire krvne sudove i sprečavaju zgrušavanje krvi. U kombinaciji sa kalijumom, selenom i vitaminima A i C, te supstance jačaju imunološki sistem. Evropska studija potvrdila je da redovno konzumiranje belog luka snižava krvni pritisak i holesterol, sprečava arteriosklerozu i štiti od tumora, naročito od tumora creva. ORASI Redovno konzumiranje oraha (četiri do pet dnevno) snižava holesterol i sprečava srčana oboljenja. Tome doprinosi visok sadržaj vitamina grupe B, a pre svega folne kiseline (B9), koja sprečava taloženje masti u ćelijama, ali i esencijalnih masnih kiselina koje obezbeđuju elastičnost krvnih sudova i razređuju krv. Tome treba dodati i visok sadržaj minerala (cinka i bakra) i vitamina E, jednog od najefikasnijih antioksidanasa. LIMUN Sadrži kalijum, koji predstavlja protivtežu natrijumu, odgovornom za povišen krvni pritisak. Osim toga, sadrži dragocena esencijalna ulja (snižavaju loš holesterol), limunsku kiselinu (ima dezinfekciono dejstvo) i vitamin C (neutrališe slobodne radikale i podstiče cirkulaciju). Stručnjaci za rak ustanovili su da svi agrumi smanjuju rizik od raka usne duplje, organa za varenje, pankreasa i grlića materice. PASULJ I BORANIJA Prema jednoj studiji Kentaki univerziteta, porcija boranije dnevno snižava holesterol za 20 odsto u roku od tri nedelje. Za to su zaslužna vlakna koja ograničavaju apsorpciju masti i blagotvorno deluju na creva. Pasulj snižava holesterol, reguliše pritisak, pun je minerala, a po najnovijim istraživanjima, štiti organizam od kancera. Pasulj ima visoku energetsku vrednost (100 g pasulja ima 600 kJ ili 143 kcal) i biohemijski sastav koji organizmu osigurava sve potrebne sastojke za normalan rast i razvoj. ZELENI ČAJ Istraživanja kineskih naučnika pokazala su da ekstrakti zelenog i crnog čaja smanjuju holesterol. Tokom 12 nedelja 240 ljudi je uzimalo ili kapsulu sa ekstraktima čaja ili placebo. Svaka kapsula bila je ekvivalent za 35 šoljica crnog i sedam šoljica zelenog čaja, 150 miligrama ekstrakta iz zelenog čaja, 75 miligrama ekstrakta crnog čaja i 150 miligrama polifenola, antioksidanata koji se nalaze u čaju. Utvrđeno je da su ispitanici koji su 12 nedelja uzimali kapsule sa ekstraktima čaja imali za 16 odsto niži nivo holesterola. ČOKOLADA Najnovija istraživanja pokazala su da čokolada sadrži polifenole, hemijske supstance koje poboljšavaju rad srca. Polifenoli, kojih u jednoj kockici čokolade ima koliko i u čaši crvenog vina, sprečavaju oksidaciju LDL-holesterola u takozvani loši holesterol koji je štetan za arterije. Čokolada povećava nivo dobrog holesterola za deset posto i tako za 20 odsto smanjuje rizik od srčanih komplikacija. JABUKE - Cvetovi jabuke se u narodnoj medicini koriste za snižavanje nivoa holesterola i imaju antikancerogeno delovanje. Jabuke su bogate antioksidantom kvercetinom, koji pomaže da se oslobodite slobodnih radikala koji tumaraju telom. Sadrže i pektin, koji potpomaže smanjenje nivoa holesterola u organizmu.Jedite ih umesto grickalica jer sadrže samo 50 kalorija. Dobre su u žitaricama ili salati, pečene sa suvim grožđem. LIMUN I BELI LUK Dobro oprati i samleti 3 veća limuna u mašini za mlevenje mesa. Sa njima samleti i 30 češnjeva belog luka. Samlevenu masu sipati u litar vode i kuvati do ključanja. Poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Procediti i sipati u staklenu flašu i držati u frižideru. Svakog jutra popiti 1 decilitar na prazan želudac. Terapija traje 40 dana. Nakon 40 dana pauzirati 20 dana, a potom nastaviti u narednih 40. LOSOS Ulje lososa je bogato omega 3 masnim kiselinama koje snižavaju povišen nivo holesterola u krvi i sprečava njegovo taloženje na zidove krvnih sudova, što je značajan faktor rizika u nastajanju kadiovaskularnih bolesti i njihovih komplikacija. MOĆ KEČAPA Stručnjaci su utvrdili da kečap razara LDL holesterol, opasan za kardiovaskularni sistem, i tako podstiče normalan rad srca. Paradajz sadrži niz izuzetno efikasnih i aktivnih biohemijskih elemenata, od kojih se posebno izdvaja likopen, zahvaljujući kome ovo povrće ima karakterističnu crvenu boju. LEŠNICI Mnogobrojna istraživanja pokazala su da konzumiranje samo 50 grama lešnika u toku dana smanjuje LDL za 4,4 procenta. Ali s obzirom na to da sadrže veliki broj kalorija, držite se malih količina. OVSENE PAHULJICE Ovsene pahuljice mogu drastično da snize nivo holesterola ukoliko ih konzumirate jedanput dnevno, najbolje za doručak. Ovi rezultati ostvarljivi su zahvaljujući visokom procentu rastvorljivih vlakana koja se vezuju za žučne kiseline koje su odgovorne za stvaranje LDL. CRNO VINO Crno vino sadrži flavonoide, snižava LDL već i pomaže u prevenciji bolesti srca. Ukoliko imate problema sa LDL holesterolom preporučena dnevna doza crvenog vina za muškarce su dve čaše, a za žene jedna. SOJA Bilo koji proizvod napravljen od soje pomaže u redukciji LDL holesterola. Dovoljno je samo 25 grama sojinih proteina u toku dana. Ipak, treba biti oprezan. Ukoliko opstoji rizik od dobijanja raka prostate ili raka dojke, zaboravite na soju. KUKURUZ Kukuruz obiluje prehrambenim vlaknima koja snižavaju holesterol, folnom kiselinom koja čuva krvne sudove i vitaminom B1 važnim za dobar rad mozga. Za vreme kuvanja ili pečenja kukuruza oslobađaju se molekuli koji štite organizam od štetnog uticaja slobodnih radikala. To povećava antioksidativnu moć kukuruza, pa on štiti od raka, bolesti srca, katarakte i alchajmerove bolesti. PISTACI Šačica pistacia na dan smanjuje holesterol i arterije održava zdravim. Samo 84 grama pistacia na dan dovoljno je da uveliko umanji rizik od obolevanja. Naučnici su ispitivali tri grupe. Nakon samo mesec dana kod onih koji su ga jeli primećen je pad holesterola. Kod onih koji su ga jeli najviše holesterol se snizio za 11,6 posto. On sadrži antioksidant lutein, kojeg takođe ima i u zelenom lisnatom povrću i u voću jarkih boja. Stručnjaci poručuju da ga je mnogo bolje jesti neslanog, jer so povećava pritisak. No što se tiče učinka na holesterol to je sasvim svejedno. BROKULI Brokuli je veoma bogata antioksidansima (kvercetin, glutation, beta karotin, vitamin C, indoli, lutein, glukarat, sulforafan). Smatra se antikancerogenom i reguliše holesterol i šećer u krvi. Kuvanjem se neki antioksidansi uništavaju. CRNI LUK Luk povećava korisni holesterol, a smanjuje štetni. Deluje protiv krvnih ugrušaka, astme, hroničnog bronhitisa, polenske kihavice, dijabetesa, aterioskrleroze, dijabetesa i infekcija. Deluje antibiotski. GROŽĐE Gožđe snižava holesterol i uklanja masne naslage. Sveži sok od grožđa bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Sadrži oko 20 odsto šećera, pa je i energetski vredna namirnica. Ovo voće je veoma važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidansa, grožđe ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Preporučuje se protiv loše cirkulacije, a važno je i u usporavanju starenja, odnosno sprečavanju demencije i degenerativnih očnih bolesti. GREJPFRUT Pektin iz grejpfruta snižava holesterol i učestvuje u prevenciji srčanih tegoba i moždanog udara. Likopen, limonin i ostale biološki aktivne supstance pomažu u zaštiti od kancera. A vitamin C je moćan antioksidans i pomaže u prevenciji srčanih oboljenja i ispoljava ostala delovanja. BADEMI Bademi su bogati mononezasićenim masnim kiselinama koje obaraju holesterol. Mononezasićene masne kiseline održavaju holesterol pod kontrolom. Vitamin E antioksidans sprečava akumuliranje masnih plakova u arterijama. Bademi svojim sastavom doprinose izgradnji kostiju, regulisanju rada srca i normalizovanju krvnog pritiska. MORSKE ALGE I naučno je dokazano da morske alge umanjuju nivo hlesterola u krvi. Sadrže izuzetne količine mineralnih elemenata - do 36 procenata svoje suve mase: natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, sulfate, fosfate, a od mikroelemenata jod, gvožđe, bakar, cink, selen, molibden, fluoride, mangan, bor, nikl i kobalt. Crvene i zelene alge sadrže toliku količinu joda da je dovoljno pojesti samo jedan gram da se obezbede dnevne potrebe. Sadrže i nekoliko vitamina, kao što su karotin i vitamin C, kao i vitamin B12 koga nema u većini biljaka. One sadrže malo masti, svega 1 do 5 odsto suve materije, ali te masti imaju visoki procenat esencijalnih masnih kiselina. Zelene alge sadrže linoleinsku i alfa-linoleinsku masnu kiselinu. Takođe, imaju visok nivo vlakana, 32 do 50 % suve materije, koja smanjuje holesterol!

Broj 97
U ovom broju:

BILJE

Organska poljoprivreda
Bela rada plaši gusenicu...

Biljem protiv holsterola
Kućna topionica masnoća...

Mala škola makrobiotike
Praznična trpeza...

Čarolije iz biljne apoteke
Kad organizam "zariba"...

ZDRAVLJE

Bol u leđima
Reuma ne bira godine...

Emotivni razvoj
Ljubav se uči u pelenama...

Doktorske greške
Više prava nego zdravlja...

Ušni implant
Čuda se ipak događaju...