Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 168
aktuelno izdanje
Namešta i doktorima
Velimir Simonović

Piše:Ljuba Trifunović
Prosečan čovek danas ima više dijagnoza, do kojih, po pravilu, sve teže i na sve komlikovanije načine dolazi. A, ``dijagnostika`` Velimira Simonovića je njegov pogled, koji brže od najsavremenijeg rentgena registruje povredu, a prsti za nepunih par sekundi rešavaju problem. Iščašenja zglobova šake, kolena, lakta ili ramena, nameštanje kostiju bez otvaranja mesta preloma, uganuća, izazovi su pred kojima se naš sagovornik nalazi punih šest decenija, a koji, po njegovim rečima, te povrede leči brže i efikasnije od najiskusnijih ortopeda.
- Za sve što radite u životu potrebna je volja i interesovanje. Čovek vredi onoliko koliko pripada drugima – kaže osamdesettrogodišnji Velimir, na početku priče za „Bilje i zdravlje“, dok nam otkriva kako je dospeo na put iscelitelja.
– Sa jedanaest godina sam ostao bez oca. Majka se preudala, a ja podosta naučio od svog očuha. Punih osam godina sam sedeo kraj njega i posmatrao. On je bio ekspert za vraćanje noge ili ruke u prvobitno stanje kod distorzije ili luksacije zgloba.
Uspeo sam zahvaljujući daru od Boga, potom želji i interesovanju da pomognem drugima - tvrdi ovaj čovek kroz čije ruke je prošlo na hiljade “nezgoda“.- Sa nepunih dvadeset godina sam otišao na odsluženje vojnog roka u Kraljevo. Tada se i desilo nešto neočekivano što mi je odredilo život u budućnosti. Dok smo igrali fudbal, jedan od mojih drugova je prilikom pada iščašio zglob na nozi. Ako ste ikad iščašili nogu znate kako to boli. Prišao sam mu i usudio se da probam da mu pomognem. Setio sam se u momentu kako je to moj očuh radio, prihvatio se posla i uspeo da mu za samo nekoliko sekundi, brzim okretom noge u stranu, vratim iščašeni zglob u prvobitni položaj – govori uzbuđeno naš sagovornik, prisećajući se događaja.
Za Simonovića ne postoji nerešiv problem. Nikada se nije desilo da ne prepozna o kakvoj je povredi reč, a ljudi su odlazili nasmejani i zadovoljni. Godine rada i truda, učenja medicinskih pojmova i anatomije čoveka, samo su Simonoviću pomogli da svoj dar usavrši i pomogne ljudima u nevolji.
- Nikada nemam manje od deset pacijenata dnevno. Ljudi čuju za mene, dolaze svakodnevno. Tu su razne vrste povreda: iščašenja ruku, nogu, uganuća, prelomi i ostalo. Deo tajne uspeha je moja smirenost. Kada priđem pacijentu, za mene trema ne postoji i onda moja tehnika koja je sadržana isključivo u osetljivosti prstiju, sa lakoćom prepoznaje i leči sve vidove povreda – napominje Simonović, dodajući da je za njega najveći uspeh i bogatstvo ukoliko uspe da pomogne ljudima i učini ih zdravima.
Kod njega dolaze iz svih krajeva Srbije. Čika Velja dan provodi u ulaznom holu svoje kuće gde dočekuje i ispraća pacijente. Čini se da nema stanovnika u Srbiji koji nije čuo za delotvornost čika Veljinih ruku.
- Nikada se nije desilo da imam manje od deset pacijenata dnevno. Najviše ih je bilo 40 za jedan dan. Ljudi dolaze i danju i noću, jer im je potrebna pomoć, a ja sam uvek spreman kad je neko u nevolji – naglašava Simonović.
Čika Velja je često odlazio i ’’na teren’’. Povrede su bile takve da pacijente nikako nisu mogli da dovedu.
- Pre nekoliko godina, ljudi su hitno došli po mene. Odvezli me na VMA u Beograd. Pomogao sam čoveku. Radilo se o iščašenju desnog zgloba noge. Na brzinu smo to rešili – nasmejano govori Simonović, koji je lečio “obične” ljude, sudije, direktore, političare, ali i mnoštvo lekara specijalista, koji su ga pritom molili da za njihov slučaj nikome ne priča.
Nažalost, čika Veljin isceliteljski put nema ko da nastavi.
- Deca nisu zainteresovana. Ljudi me blagosiljaju da poživim što duže kako bi imao ko da im pomogne, a i ja sam zadovoljan. Tvrdim da nema srećnijeg čoveka od mene, samo zato što sam hiljadama ljudi uspeo da povratim osmeh na lice i otklonim im bol.

POMOĆ BEBI
Bilo je neobičnih slučajeva. Najneobičniji se desio kada je majka donela tek rođenu bebicu sa iščašenim ramenom desne ruke. Pogledao sam i pomogao detetu. Majka se bezgranično zahvaljivala govoreći da ne može da veruje da je beba prestala da plače – govori zadovoljno Simonović.

Broj 168