|
 |
|
Čuva srce a kida želudac
|
Piše: J. Matijević
Od aspirina, jednog od najstarijih i najpoplarnijih medikamenata, nema boljeg i dostupnijeg leka protiv bolova i povišene temperature, a poznato je i da smanjuje rizik da se oboli od srčanog i moždanog udara. U prilog blagotvornom delovanju ovog leka idu i nedavno objavljeni rezultati istraživanja oksfordskog profesora Pitera Rotvela da oni koji dnevno uzimaju 75 miligrama aspirina za petinu smanjuju mogućnost da obole od raka debelog creva, prostate, jednjaka i pluća. Ovaj naučnik, takođe, savetuje i zdravima, od 45 i 50 godina, da svakodnevno uzimaju 75 mg apirina.
I, dok su kardiolozi "daju glas" aspirinu, gastroenterolozi su "protiv". Oni upozoravaju na štetno delovanje acetilsalicilne kiseline na organe za varenje.
O prednostima i nedostacima aspirina, razgovarali smo sa naučnicima Kliničkog centra Srbije u Beogradu, profesorom dr Zoranom Vasiljević, internistom-kardiologom, načelnikom Odeljenja urgentne kardiologije Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i profesorom dr Miodragom Krstićem, gastroenterologom, direktorom Klinike za gastroenterologiju.
ZA
- Aspirin je lek bez koga danas ne mogu da se leče oboleli od ishemijskih bolesti srca, kao što su angina pektoris i stanja posle infarkta – kaže profesorka Vasiljević. – Taj lek sprečava slepljivanje trombocita i stvaranje tromba koji može potpuno da zatvori krvni sud i spreči ili smanji protok krvi do srca i prouzrokuje infarkt ili nestabilnu anginu pektoris.
S obzirom na to da oba oboljenja ugrožavaju život, naša sagovornica naglašava da se aspirin preporučuje i da se smanji rizik ponavljanja infarkta i da se stanje obolelih od angine pektoris ne pogorša.
- Mnogobrojne bolesti srca zahtevaju svakodnevno korišćenje aspirina, ali isključivo u dozama koje lekar odredi, da ne bi došlo do situacije da se jedna bolest spreči, a druga izazove.
Kada je reč o korišćenju aspirina da se spreče kardiovaskularna oboljenja, profesorka Vasiljević naglašava da bi, uz preporuku lekara, trebalo da ga uzimaju i oni koje muče hipertenzija, proširene vene, neki poremećaji srčanog ritma, aneurizma leve komore srce, ili imaju ugrađene veštačke zaliske.
PROTIV
- Aspirin je i prijatelj i neprijatelj jer je spasao milione, ali i oduzeo stotine života jer je prouzrokovao gastroenterološke komplikacije – kaže profesor Krstić. –
Neželjene posledice korišćenja aspirina, čak i u najmanjoj dozi, koliko god se činilo da su retka – nisu! Analize gastroenterologa o delovanja aspirina pokazuju da je ovaj lek izazvao čak 30 odsto krvarenja iz želuca, jednjaka i dvanaestopalačnog creva.
Profesor Krstić naglašava da uz aspirin, gastroenerolozi treba obavezno da daju gastroprotektorie, lekove koji smanjuju verovatnoću neželjenih efekata.
- Najrizičnije je da aspirin koriste pacijenti sa čirom u organima za varenje, posebno ako su već imali krvarenje, oni koji boluju od gorušice ili "lošeg varenja" (dispepsije), kao i oni koji, osim aspirina, uzimaju lekove poput ibuprofena.
A, o rezultatima istraživanja profesora Rotvela, profesor Krstić kaže:
- Istina je da redovna upotreba aspirina može da smanji verovatnoću da će da se oboli od karcinoma debelog creva, ali samo njegove desne polovine, a ne celog! Štaviše, rak u ovom delu debelog creva je ređi nego u rektumu, na koji uzimanje aspirina nema uticaja. Zato ne može da se preporuči upotreba aspirina da bi se sprečio rak debelog creva.
Kada je reč o kardiovaskularnim oboljenjima, naš sagovornik poručuje:
- Oni koji nisu imali infarkt, a nemaju ni anginu pektoris, u slučaju da uzimaju aspirin više rizikuju od neželjenih posledica, nego što mogu da imaju korst od ovog leka. Zato je neophodno da se aspirin upotrebljava isključivo uz preporuku i nadzor lekara.
PREPORUKE KARDIOLOGA
Po preporukama Evropskog kardiološkog udruženja, aspirin bi trebalo da koriste:
* bolesnici sa stabilnom anginom pektoris u prevenciji srčane tromboze i infarkta srca, ali ako imaju krvarenje u organima za varenje obavezno uz lekove koji štite od negativnog delovanja
* pacijenti stariji od 50 godina sa arterijskom hipertenzijom, sa povišenim kreatininom ili visokim rizikom da obole od kardiovaskularnih bolesti
* oni koji imaju iznenadni (akutni) infarkt
* bolesnici koji su preboleli infarkt, osim ako su alergični na acetilsalicilnu kiselinu. |
|
|
|
Poznati o zdravlju
Adriana Čortan, TV voditeljka
Lepota dolazi sa merom
Jovan Memedović, novinar
Sibir me je očarao
Lečenje biljem
Ruski melemi u Temskoj
Čajevi za čišćenje organizma
Semenke skidaju holesterol
Antismog dijeta
Uz vitak stas, lakši dah
Simptomi srčanog udara
Alarm zvoni dugo
Za i protiv aspirina
Čuva srce a kida želudac
Tkanine i alergija
Crni veš nije za svakog
Lekovita svojstva vode
Dve čaše pre jela
Hrana i ambalaža
Staklo, da ne boli glava
Febrilne konvulzije
Fras često nasledan
Vaspitanje dece
Pohvala od zlata
Fototerapija
Svetlost ubija tugu
Ženska maljavost
Upomoć, rastu mi brkovi!
Život bez štitaste žlezde
Nijedan dan bez tablete
Ljubav
Hemija ili alhemija?
Hiromantija
Karakter na dlanu
|
