|
 |
Dobra hrana je – transformacija!  Na čaju sa: Zvi Heker | Rođen u Krakovu u jevrejskoj porodici, čuveni svetski arhitekta nam u svom berlinskom domu priča o godinama izgnanstva /Trans-sibirskim ekspresom putovao je 21 dan/ i mada je život na kraju Sibira bio izuzetno težak, imao je i dobrih strana – na gotovo sterilnom vazduhu zbog izuzetno niskih temperatura, verovali ili ne, njegova majka se izlečila od mnogih ranijih bolesti!
Kad neko u detinjstvu doživi progonstvo u Sibir, a zatim ostvari bogatu i uspešnu životnu putanju, napravi dela vrhunske arhitekture i uz sve to sačuva svežinu duha i tela, njegova priča traži da bude ispričana. Zanimljiva i bogata, uči kako voleti život, udisati ga punim plućima i uživati u svakom trenutku.
Profesor Zvi Heker, izraelski arhitekta, poznato je i uvaženo ime u svetu. Predavao je na mnogim univerzitetima u Americi, Kanadi i Izraelu. Živi u Berlinu, gde trenutno radi na nekoliko projekata, a angažovan je i na izgradnji velikog kompleksa u blizini međunarodnog aerodroma Šipol u Amsterdamu.
Na beogradskoj manifestaciji “Nedelja arhitekture”, koja se održava početkom maja, profesor Zvi Heker je jedan od predavača, a na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu istovremeno se priprema izložba njegovih radova. Nismo ga sačekali u Beogradu, već smo bili gosti na čaju u njegovom berlinskom stanu, gde stvara i provodi najveći deo života.
Objašnjavajući da li i koliko zdrav način života ima uticaja na njegova dela, i šta je važno da bi se u jednom stambenom prostoru odvijao zdrav život, profesor Heker kaže:
- U svesti arhitekte uvek je prisutna ideja o raju – kaže na početku naš sagovornik. - Ubeđeni smo da stvaramo najbolje moguće uslove, kako bi ljudi vodili zdrav život. To uključuje funkcinalno uređenje i komfor. Ali, se ne sme zaboraviti da uprkos razvoju, psiha ostaje kao u pećinskog čovka i traži zaštitu i sigurnost. Verujemo u bogove i uplašeni smo od nepoznatog. Svet je postao prenaseljen i na mnogim mestima prezagađen. Malobrojini imaju mogućnost da žive u porodičnim kućama u blizini posla.
Rođen je u Krakovu, u jevrejskoj porodici, kao najmlađi od trojice sinova. Bilo mu je samo osam godina kad je počeo Drugi svetski rat i prekinuo njegovo bezbrižno detinjstvo. Počela je golgota, najpre izgnanstvo u Ukrajinu, a odatle u Sibir i Samarakand u Uzbekistanu. U rodni Krakov vratio se tek sa 15 godina.
- Sećam se Sibira, putovali smo onim čuvenim Trans-sibirskim ekspresom, ne baš toliko brzo. Putovanje je trajalo čak 21 dan. Boravak na dalekom kraju Sibira, bio je izuzetno težak, ali je bilo i dobrih strana. Vazduh je bio gotovo sterilan zbog izuzetno niskih temperatura da se, verovali ili ne, moja majka čak izlečila od mnogih ranijih bolesti.
Zvi Heker kaže da je već u izgnanstvu, u Samarakandu, određena njegova profsija. Učitelj crtanja u lokalnoj školi Ignas Palterer, po zanimanju arhitekta, otvorio mu je oči. Predvečerja sa niskim suncem, bila su puna dugih senki i inspiracije za mladog učenika dok je crtao ostatke spomenika stare civilizacije. Danas su za njim remek-dela arhitekture širom sveta, a profesor kaže da ne bi mogao da se odluči na koje je najviše ponosan.
- Umetniku je najmlađe, kao i dete, uvek miljenik. Volim ćerku i sina, i svoje unuke, ponoseći se kako razmišljaju i kako žive. Uvek sam insistirao na pravu koje mi je kao arhitekti pripadalo, pa su me čak prozvali “elefant terrible”, kada sam jedne noći uz pomoć svog asistenta, bukvalno srušio deo zrade “Tehniona” u Haifi u Izraelu, jer nije bila završena po mojim planovima. Istog jutra rođena je moja ćerka Ela. Umesto da odem u bolnicu, otišao sam pravo u policiju da prijavim šta sam uradio. O tome se raspravljalo i u izraelskom parlamentu, odakle je tadašnja premijerka Golda Meir, uputila ljutitu zamerku mom postupku. Ali, javno mnjenje i štampa su toliko bili na mojoj strani, da je zgrada morala da bude završena po mojim planovima, a policija je slučaj odbacila. Postao sam, međutim, “persona non grata” za investitore i preduzimačke kompanije. Čovek uvek plaća za svoje ideale!
Ukusi Beograda
- Bio sam u Beogradu samo jednom, na samo jedan dan. Tada je već i rat bio počeo, ali osetio sam da je Beograd sjajan i jedinstven grad. Prva asocijacija je, ipak, hrana. Jer, hrana je važan deo kulture i navika. Nema sjajnog grada, bez sjajne hrane. Beograd nije izuzetak.
Mada je proputovao svet, uspomene ga najjače vezuju za rodni Krakov. U gradu koji je sam po sebi sjajno arhitektonsko delo započeo je studije. Njegove ulice, trgovi i kuće primer su “čovekomernosti” u arhitekturi. Studije je nastavio u Izraelu, gde je upoznao Alfreda Neumana, profesora u Haifi, sa kojim je realizovao prve projekte, i čiji je uticaj bio presudan na dalje stvaralaštvo.
- Trudim se da uvek radim ono u čemu zaista uživam, što zaista volim. I da radim na svoj način. Svet može da živi sasvim dobro i bez nas, a naivno uverenje da smo mu potrebni, je ono što nas održava. Ta naivnost, davno izgubljena kod odraslih koji moraju da se suoče sa stvarnošću, najviše je sačuvana kod umetnika, sveštenika i onih koji veruju da će njihov rad spasiti svet.
Škakljive nagrade
Objašnjavajući šta za njega znače nagrade, Zvi Heker podseća na misao Karla Čepeka, koji je govorio da čovek treba da se rodi starac, sa dugom sedom bradom i da onda postepeno postaje mlađi, bogatiji i lepši. Već kao student pobeđivao je na konkursima, tako da je postao imun na zavodljive čari uspeha, objašnjava Heker.
R. Kovačević
|
|
|
|
Bilje:
POVRATAK MUMIO SMOLE:
400 lekova planinske vile...
U ČUDESNOJ ZEMLJI ČAJEVA:
Lečenje biljem...
NEGA KOSE:
Frizer sa zelene pijace...
Zdravlje:
Lečenje biljem - PARADONTOPATIJA:
Zelen temelj belih zuba...
ALFA I OMEGA ŽIVOTA:
Kojom brzinom teče krv...
PREVENCIJA JE POLA LEKA:
Po zdravlju se život poznaje...
ZNATE LI ŠTA JE PH:
Čaša kole ište 32 čaše vode...
ASTROHIRURGIJA:
Skalpel u rukama zvezda...
|
