Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 192
aktuelno izdanje
Alergije na polen korova
Piše:I.Kovačić
Kijanje, pojačana sekrecija iz nosa, svrab očiju i blago stezanje u grlu, najčešći su simptomi koji ukazuju na alergijsku reakciju koju u ovo doba godine izazivaju poleni korovskih biljaka.
- Od svih polenskih alergija najučestalije su upravo reakcije na polene korova. Čak 60 odsto alergijskih reakcija izaziva polen korovskih biljaka koji najveću koncentraciju u vazduhu dostiže od polovine avgusta do oktobra, kaže za "Bilje i Zdravlje" prim.dr.sci.med Jasminke Šojić-Rajčić iz Instituta za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.
- Veoma je važno da se pacijenti koji imaju simptome alergijskog rinitisa jave lekaru-alergologu, jer se blagovremenim lečenjem, tačnije, sprečavanjem upale sluznice nosa i grla, odnosno gornjih disajnih puteva, sprečava pojava bronhijalne astme, naglašava dr Šojić-Rajčić, i dodaje da istraživanja pokazuju da 30 odsto pacijenata sa nedogovarajuće lečenim alergijskim rinitisom oboleva od bronhijalne astme!
Po rečima naše sagovornice lečenje doprinosi i prestanku intenzivnog kijanja i konjuktivitisa i značajno poboljšava kvalitet života onima koji imaju alergijske reakcije, a samim tim i njihovoj najbližoj okolini.
- Kada pacijent kaže da ima alergijske reakcije tokom cele godine onda se uglavnom sumnja na kućnu prašinu, odnosno grinje. Ali, ako se alergijska reakcija javlja samo u određenom periodu godine, onda je uzrok u polenu biljaka. Trenutno je najizraženiji polen korova (ambrozije).

Dijagnostika
Da bi se utvrdilo koji alergen ili alergeni izazivaju reakciju primenjuju se jednostavne ali veoma pouzdane dijagnostičke procedure.
- Najpre se rade kožni testovi koji posle 20-tak minuta pokazuju da li postoji, i kakva je reakcija na alergen, objašnjava naša sagovornica. Potom se radi test ukapavanjem alergena na sluznicu nosa da bi se pokazala jasnija klinička slika, odnosno koliko pacijent kija, da li ima sekreciju iz nosa i da li se reakcija širi i na druge organe.
Doktorka Šojić-Rajčić ističe da kožno testiranje ne može da se radi pacijentima koji već piju antihistaminike. U tom slučaju oni se upućuju na određivanje provokatora alergije preko analize krvi. Isto važi i za pacijente koji imaju, ili boluju, od nekog kožnog oboljenja.
- Ima pacijenata koji imaju simptome tipične za alergijski rinitis ali kožni testovi pokažu da nema reakcije na određeni sezonski alergen, i oni se upućuju na određivanje IGE antitela iz krvi.

Lečenje
U lečenju alergijskog rinitisa ili rinokonjuktivitisa (koji zahvata i sluznicu oka) primenjuju se farmako i imunoterapija, kao i poseban (disciplinovaniji) higijenski režim.

Lekovi
Za lečenje alergijskog rinokonjuktivitisa koriste se tri grupe lekova: antihistaminici, kortikosteroidi i stabilizatori ćelija koje učestvuju u nastanku alergijske reakcije.
- Nova generacija antihistaminika pokazuje odlične rezultate, kaže dr Šojić-Rajčić. Njihova prednost je u tome što mogu da se piju tokom cele sezone (koja je rizična za pacijenta) i nema neželjenih efekta. Inače, najbolje je da se terapija antihistaminicima započne malo pre sezone iritirajućeg polena i da se lekovi uzimaju dok sezona polena traje.
Nazalni kortikosteroidni se nanose na sluznicu nosa a njihovom primenom se olakšava disanje i sprečava upala bronhija.
Stabilizatori se koriste u cilju sprečavanja reakcija kože i sluzokože u kontaktu sa alergenom. Ova vrsta lekova pije se preventivno, tačnije tri do šest meseci pre pojave polena. Iskustva pokazuju da blagovremena upotreba stabilizatora smanjuje broj neželjenih reakcija na polene biljaka.

Imunoterapija
- Sa imunoterpijom može da se počne tek kada prođe sezona i ona se sprovodi najmanje tri do pet godina, kaže dr Jasminka Šojić-Rajčić. Primenjuje se subkutana (podkožno ubrizgavanje alergena) i sublingvalna (rastvor alergena se pije, obično sa kockom šećera) terapija. Pacijenti samostalno mogu da izaberu koja im više odgovara. Kada faramakoterapija nema efekta onda se obavezno primenjuje imunoterpija, a najbolji rezultati se postižu njihovom kombinacijom.

Higijena
Odgovarajuće higijenske navike smanjuju uticaj alergena. Zatvaranje prozora u ranim jutarnjim satima kada je koncentracija alergena u vazduhu najveća pomažu da prostor stana ili kuće bude manje iritirajući. Poželjno je prati kosu i umivati se češće nego je uobičajeno, kao i redovno presvlačiti garderobu u kojoj se boravi napolju. Opran veš najbolje je sušiti u specijalizovanim mašinama ili u zatvorenim i čistim prostorijama.

DA
Fiziološki rastvori
Fiziološki rastvori morske soli održavaju higijenu sluznice nosa i grla i na taj način ublažavaju simptome alergijske reakcije i pomažu regeneraciju sluzokože.

NE
Kapi za nos
Kapi za nos su dobre za kratkotrajno olakšavanje disanja, ali njihova dugotrajna upotreba oštećuje sluzokožu nosa i grla.

Broj 192
Lečenje biljem
Oporo se na ranu privija


Dijabetes i sport
Vežbanje da, ali uz oprez


Terapija bola
Da postane podnošljiv


Karcinom dojke
Svaki čvorić pod lupu


Šljiva
Slatki antistres zalogaj


Konzervisanje paradajza
I u teglama kao svež


Deca i učenje
Upornost vodi do uspeha


Virusne bradavice
Ne čekajte da se prošire


Gamzigradska banja
Lek za vene na obali Timoka


Mesečarenje
Opasan zov svetla