|
 |
|
Šta nasleđujemo od roditelja
|
|
Deca od roditelja nasleđuju gene
|
Genetika - Deca od roditelja nasleđuju gene koji daju instrukcije za nastanak osobina. Svaki roditelji prenosi deci tek po polovinu svog genetičkog materijala
Čim se rodi dete, svi se trude da pronađu sličnosti sa roditeljima. Zaboravlja se da smo svi, ma koliko slični roditeljima, braći i sestrama , jedinstveni, neponovljivi, unikati.
Deca od roditelja nasleđuju gene koji daju instrukcije, recept za nastanak osobina. Svako od nas poseduje po dve knjige recepata, jednu koju smo nasledili od majke, i drugu od oca. Zato se skup svih gena koje imamo često označava i kao “knjiga života”. Te dve knjige su, kada se uporede spiskovi recepata, međusobno skoro identične. Na koricama ne piše da li je to “mamin” ili “tatin” primerak. Međutim, pojedini recepti mogu u nekim detaljima da se razlikuju: jedan recept, iz maminog ili tatinog kuvara, može da sadrži neku sitnu grešku u tekstu, pa će i proizvod biti drugačijeg ukusa.
- Osim ove osnovne knjige, od roditelja nasleđujemo još neke recepte koji ne pripadaju ovom „glavnom kuvaru“– objašnjava dr Oliver Stojković, genetičar, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. - Ti recepti se razlikuju i upravo zbog tih različitih recepata, razlikuju se osobe muškog i ženskog pola.
Za osobine koje zavise od pola roditelja od koga je nasleđena, kažemo da su polno vezane, kao što su na primer sposobnost zgrušavanja krvi ili nesposobnost razlikovanja nijansi boja. Nedostatak ovih sposobnosti pokazuju uglavnom dečaci, ali te nesposobnosti dečaci nasleđuju od svojih majki. Fizička, spolja vidljiva svojstva (mladeži, uši, nos, kriv prst...) nisu polno vezana.
- Novija genetička istraživanja, koja definišu čitavu novu genetičku disciplinu koja se zove epigenetika, pokazuju da obrasci nasleđivanja osobina mogu ipak da zavise od pola roditelja od koga se nasleđuje. Nekad nije svejedno da li je neka osobina nasleđena od oca ili od majke, ali je za većinu osobina svejedno da li je dete muškog ili ženskog pola.
U određivanju crta lica učestvuju mnogi geni, kao naravno i sredina, kako u toku razvoja deteta pre rođenja, u utrobi majke, tako i nakon rođenja. Neki detalji crta lica se nasleđuju preko jednog gena sa dominantnim efektom: osoba sa isturenom donjom vilicom često ima bar jednog roditelja sa tom osobinom. U približno 50 odsto slučajeva to je majka a u preostalih 50 je ova osobina nasleđena od oca.
- Svaki roditelji prenosi deci tek po polovinu svog genetičkog materijala – kaže dr Oliver Stojković. - Jedan roditelj može jednu polovinu svojih gena predati jednom detetu, a onu drugu – drugom. Zato rođena braća i sestre mogu međusobno da se razlikuju. Na fizičke osobine, kao i osobine ličnosti (psihička svojstva) utiču geni, sredina, ali i interakcija genetičkih i sredinskih faktora.
Načelno, sve osobine čiji razvoj je više uslovljen sredinskim nego genetičkim faktorima su unikatne(otisci prstiju). Ipak, na ogromnu većinu osobina, ako ne i na sve, utiču i genetički i sredinski faktori. Upravo iz tog razloga, čak i jednojajčani blizanci, koji u genetičkom smislu predstavljaju klonove, genetički identične jedinke, imaju mnoga obeležja koja nisu zajednička za oba blizanca, već su jedinstvena za svakog od njih.
SKLONOST, A NE BOLEST
Genetika se „optužuje“ i za nastanak brojnih zdravstvenih problema, a zapravo se nasleđuje sklonost.
- Imamo potpuno nasledne bolesti kao što je na primer hemofilija A za koju znamo da je nasleđuju muška deca od majki – naglašava doc.dr Goran Brajušković, molekularni biolog, saradnik Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Za različite bolesti naročito takozvane “monogenske”, dokazano je da mogu da budu nasledne, ali i neke maligne bolesti. To ipak ne znači da će osoba čiji su roditelji bili bolesni od specifičnih malignih bolesti oboleti od njih, ali imaju veću predispoziciju, jer se rađaju sa jednim mutiranim genom. Međutim, da bi se dobila neka maligna bolest potrebno je da se odigra veći broj mutacija.
Najčešće nasledne maligne bolesti su one koje se javljaju u mlađem životnom dobu i napadaju parne organe – bubrege, oči, testise, jajnike... Utvrđeno je i da se jedna vrsta karcinoma debelog creva nasleđuje. Najčešće su to osobe koje imaju familijarnu adenomatoznu polipozu, benignu bolest koja se nasleđuje iz generacije u generaciju. I rak dojke može da se nasledi.
- Ako u porodici imate nekog ko je bolovao od karcinoma dojke, uradite na vreme genetsku analizu i utvrdite da li imate mutiran gen. Žene koje imaju pozitivan test moraju da se kontrolišu češće nego druge, a prevencija je glavni lek protiv malignih bolesti- savetuje naš sagovornik.
PRVA LINIJA
Velika je verovatnoća da će dete od roditelja da nasledi neke od osobina koje se prenose dominantnim genima, kao što su:
* kovrdžava kosa
* rupica na bradi
* slobodna ušna resica
* sposobnost uvrtanja jezika u trubu
* uzan i dug nos
* spojene ili guste obrve
* beli pramen kose (muškaraci),
* maljavost na drugom članku prstiju
Dominantno se nasleđuju i neke bolesti :
* polidaktilija – šestoprstost
* brahidaktilija – skraćeni prsti
* sindaktilija – srasli prsti
* ahondroplazija – patuljast rast
* astigmatizam ...
B.L. |
|
|
|
Poznati za "Bilje i Zdravlje"
Gorica Nešović i Dragan Ilić
Savršen miks za dobar dan
Zdravko Šotra
Nema nepobedivog srca
Fitoterapija
5 najmoćnijih biljaka
Protiv prehlade
Prvo čaj, pa aspirin
Akutni infarkt miokarda
Nema spasa bez hitne pomoći
Priprema za trudnoću
Vitamini prave bebe
Sprečite nadimanje
Preskočite ponekad kolače!
Operacija šećerne bolesti
Rez i za dijabetes
Mušmula
Vurusi je ne vole
Ihtioterapija
Ribice kao doktorice
Alternativa
Tretman pijavicama
Biljna apoteka u Olimju
Lek iz bašte samostana
Novogodišnja trpeza
Da čula uživaju
Peglana kobasica
Vijagra iz Pirota
Ishrana
Namirnice koje tope masti
Genetika
Šta nasleđujemo od roditelja
Prva žurka
Postavite razumne granice
Nesanica
Kad briga ode san dođe
Nega
Lepota iz prirode
Lepota
Najbolji tretmani
Erotski fitnes
Senzualno razgibavanje
Vrnjačka Banja
Terapija i odmor sa pet zvezdica
Milovan Milošević
iz Duba kod Bajine Bašte
Hranom izbegao spalpel
Seks za jednu noć
Manje strasti, više želje
Test
Da li ste romantični?
|