Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 223
aktuelno izdanje
Najzdravije neslano
So i zdravlje
Thinkstock

*Poželjna dnevna doza natrijuma 2,3g, što odgovara količini od 5g kuhinjske soli

Integralna morska, kalijumova, jodirana, rafinisana, cvetna, aromatična, ružičasta so sa Himalaja... Sve veća ponuda takozvanih, `zdravih` egzotičnih soli obradovala je mnoge kupce, ali u isto vreme stvorila nedoumicu šta odabrati.
-Prodavnice zdrave hrane skupo prodaju Himalajsku kristalnu, Cvetnu i slične soli, ali sve te soli u suštini sadrže samo natrijum-hlorid uz minimalne količine drugih elemenata, toliko male da je efekat na zdravlje našeg organizma zanemarljiv. Ovako o `zdravim solima` za `Bilje i Zdravlje` govori prof. dr Branko Jakovljević iz Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu i dodaje da su `egzotične soli` uglavnom pokušaj trgovaca da po većoj ceni prodaju natrijum-hlorid.
- Umesto što se troši vreme i energija na raspravu koja vrsta soli je najbolja, bilo bi mnogo korisnije smanjiti upotrebu soli, jer bez obzira na poreklo, veće količine natrijuma veoma štetno utiču na zdravlje! Naši davni preci su ishranom koja se bazirala na prirodnim namirnicama, bez dosoljavanja unosili 500-700 mg natrijuma, što je količina koja je potrebna našem organizmu. Svetska zdravstvena organizacija i većina stručnih udruženja slažu se da je poželjna dnevna količina natrijuma 2,3g, što odgovara količini od 5g kuhinjske soli. Nažalost, dnevna potrošnja soli danas je do 2-3 puta veća od preporučene doze! Prosečan dnevni unos kuhinjske soli je između 10 i 12 grama, a godišnje oko 4 kilograma! Najveći deo te količine, čak 78 odsto unesemo u organizam kroz industrijski obrađene namirnice, brzu hranu i jela koja se služe u restoranima. Samo 12 odsto je so iz prirodnih namirnica.

Skrivena so
Po rečima našeg sagovornika, najviše natrijuma ima u konzervisanim proizvodima, zimnici, konzervama, punomasnim, polutvrdim i tvrdim sirevima, suhomesnatim proizvodima, prerađevinama od mesa, grickalicama, keksu, čipsu, instant supama, raznim prelivima i dodacima za jela.
-Veoma je važno poznavati te skrivene izvore soli jer je so faktor rizika za mnoge bolesti. Dokazan je štetni efekat kuhinjske soli na arterijski krvni pritisak, ali može uticati i na pojavu bolesti srca i krvnih sudova, pojedinih karcinoma (posebno digestivnog trakta), oštećenja bubrega, osteoporozu, pojavu otoka. A poznato je, da su bolesti srca, krvnih sudova i maligne bolesti najčešći uzrok umiranja u našoj populaciji. Inače.
Veći unos soli se preporučuje samo u slučaju proliva, ili preteranog znojenja leti, tokom velikih vrućina

Izvor joda
-Kuhinjska so koja se koristi u ishrani je hemijsko jedinjenje natrijum-hlorid (NaCl). Nekada je bila nedostupna i zbog toga često vrednija od zlata. Danas je so jeftina i troši se u ogromnim količinama, ne samo kao začin jelima, već i za konzerviranje namirnica. Čak 16 različih konzervanasa i 36 emulgatora baziraju se na natrijumu. Proizvodnja soli se u poslednjih 50 godina učetvorostručila i dalje raste.
Zakonom o namirnicama proizvođači soli su obavezni da dodaju jod u određenoj količini i to je dobar način da organizam zadovolji potrebe za jodom. Zato je važno kupovati jodiranu so i to od pouzdanih proizvođača. Takođe, prilikom kupovine treba obratiti pažnju da li je sveže proizvedena, jer se stajanjem smanjuje sadržaj joda.
-Jedino ispravno je zapravo jesti što više prirodnih namirnica, jer se tako izbegava `skriveno` presoljavanje organizma, poboljšava zdravlje i smanjuje rizik za brojne bolesti - savetuje prof.dr Branko Jakovljević.

Vrste soli
Bez obzira na poreklo, kuhinjska so je zapravo natrijum-hlorid.
U soli iz rudnika natrijum-hlorid čini 97-99 odsto, a ostatak čine voda i druge soli (kalijum-hlorid). Sadržaj natrijum-hlorida u morskoj soli je nešto niži (92 do 97 odsto), jer ova so sadrži do 6 odsto vode. U njoj se nalaze minimalne količine magnezijum-hlorida, kalijum-hlorida i pojedinih mikroelemenata.

Kalijumova
Oko 30% natrijuma zamenjeno je kalijumom. Ova so ima slabiji ukus, a preporučuje se onima koji imaju povišen krvni pritisak.

Jodirana
2,5 g soli pokriva 50% dnevnih potreba joda koji je inače veoma važan za normalan rad toroidne žlezde.

Sa algama
Mnogo skuplja od jodirane soli, ima jedinstven ukus koji ne prija svima. Preporučuje se onima koji pate od hipotireoze (smanjenog lučenje tiroidne žlezde).

Integralna morska
Obično tamnije boje, vlažna i krupnija, osim natrijuma sadrži i magnezijum, kalcijum, kalijum, brom i jod.

Sa travama
Prisustvo aromatičnih trava čini ovu so ukusnijom, pa se koristi u manjoj količini. Odlična je za pripremu mesa.

Gomasio
To je mešavina manje količine soli (5-10%) i tostiranog semena susama (koje sadrži malo natrijuma a bogato je kalcijumom, kalijumom i magnezijumom. Koristi se kao začin za jela od povrća i žitarica.

Ružičasta sa Himalaja
Veoma skupa vrsta fosilne soli retke čistoće, bogata mineralima i oligo-elementima (sadrži natrijum, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe...). Nije rafinisana, ne sadrži nikakve aditive.

Više soli manje zdravlja
Prekomerna upotreba soli (više od 5-6 g dnevno), pogubno deluje na zdravlje, jer:

1.Ugrožava srce
Previše natrijuma povećava nivo tečnosti u krvi jer bubrezi zadržavaju vodu i direktno je šalju u krvotok kako bi na taj način smanjili nivo soli. S druge strane, porast zapremine krvi zauzvrat izaziva porast krvnog pritiska i povećava rizik od pojave srčanih oboljenja.

2.Opterećuje bubrege
Veći deo prekomernog natrijuma se eliminiše kroz urin (i manjim delom kroz znoj i fekalije). Samim tim, ukoliko jedemo slaniju hranu, bubrezi se više opterećuju kako bi izbacili prekomernu so, što na duži rok može da ugrozi njihovu efikasnost.

3.Ubrzava osteoporozu
Prevelika doza soli pospešuje eliminaciju kalcijuma preko urina. Bubrezi ponovo apsorbuju deo minerala koji filtriraju, ali ako natrijuma ima previše, njega najviše i zadržavaju na uštrb drugih, često značajnijih minerala. Da bi se nadoknadio te važne sastojake, organizam izvlači kalcijum iz kostiju, čineći ih poroznijim i osetljivijim na prelome.

4.Izaziva gorušicu
Previše soli smanjuje zaštitnu ulogu sluzokože koja oblaže zid želuca, zbog čega češće dolazi do pojave gorušice i grčeva, a na duže staze, mogu da se pojave čak i tumori.

Ž. Radulović

Broj 223
Poznati o zdravlju
Mirka Vasiljević, glumica
Dragan Mićanović, glumac

Alternativa
Jabukovo sirće leči psorijazu

Ishrana
Male tajne presne trpeze

Alternativa
-Žive bube protiv raka
Elektromagnetna zračenja
Antene nad desetkuju

Imunitet
*Kašika sirupa daje snagu
*6 tajni dobrog zdravlja

Prevencija raka debelog creva
Štit od povrća

Endokrinologija
Šta je braon masno tkivo

So i zdravlje
Najzdravije neslano

Kad se piju analgetici
Vrsta bola bira lek

Erektilna disfunkcija
Medicina ruši tabu

Zašto slabi sluh?
Čuvajte se buke!

Keleraba
Severni limun tera rak

Banana od A do Š
Slasna i korisna

Ljutnja bez razloga
Hormoni prave svađu

Ordinacija
Odvikavanje od pušenja

Jela od plodova jeseni
Od paštete do kolača

Lekovita ulja
Zlatni čuvari zdravlja

Pedijatrija
Krvave stolice beba i dece

Dečji strahovi
Volite
tešite
razumite...

Probiotici za vaginalnu primenu
Štit protiv infekcija

Dijagnostika
Test oralne tolerancije glukoze

Estetske operacije
Rez samo za zdrave

Nega
Lepota iz kuhinje

Alternativa
Tai či i ćigong za jesenje čišćenje organizma

Banja Junaković kod Apatina
Lek teče ravnicom

Lekoviti izvori/Maglič banja
-Živa voda za žive rane
Jezik cveća
Reci mi to cvetom