|
 |
|
Zalogaj pun sumnji
Genetski modifikovana hrana |
|
Thinkstock
|
Oprečna mišljenja stručnjaka o upotrebi genetski modifikovanih organizama (GMO) u ishrani sve više zbunjuju laike koji „zasuti” brojnim informacijama imaju sve više nedoumica. I, zaista, ako je u pitanju nešto loše zašto se na GMO zasniva poljoprivreda SAD i sve više Brazila, Indije i Kine? A ako je toliko dobro zašto većina zemalja Evropske unije strogo zabranjuje i proizvodnju i promet GMO?
Šta je genetski modifikovana hrana, za šta se koristi i da li i kakve posledice može da ima po ljudski organizam za „Bilje&Zdravlje” govore profesor dr Gordana Šurlan-Momirović, genetičar, šef Katedre za genetiku, oplemenjivanje bilja i semenarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i profesor dr Miodrag Dimitrijević, genetičar Katedre za genetiku i oplemenjivanje bilja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
- GMO hrana se dobija od genetički modifikovanih organizama kojima su ubačeni geni iz vrsta koje nisu srodne i slične. Obično se radi o genima za otpornost na sušu, viruse, herbicide, insekte, a uzimaju se iz bakterija, drugih biljaka ili životinja. Za to se koriste metode molekularne genetike i, praktično, radi se o oplemenjivanju biljaka na molekularnom nivou - kaže profesorka Šurlan-Momirović. Prema njenim rečima, ova hrana ne bi trebalo da izazove neželjene promene u ljudskom telu, jer se nove sorte i hibridi stvaraju radi naše ishrane.
Provereno
Istina je, kaže, da može doći do neke kombinacije nepoželjnih osobina i nekih komplikacija jer se radi o stranim genima, ali naučnici koji se bave selekcijom testiraju GMO biljke. One koje su „izašle” u upotrebu potpuno su zdrave. Čovek, međutim, može da sumnja da će se razboleti od raka ili nekih drugih oboljenja.
- Deo stručne javnosti smatra da je za primenu GMO hrane u humanoj ishrani trebalo da se sačeka bar jedan vek, da bi se što bolje i više testirala i da se bude potpuno sigurno da nema posledica po zdravlje. Verujem, međutim, da GMO hrana nije otrovna, da može da se koristi i da čak ne mora da bude obeležena. To govorim zato što nam niko potpuno ne garantuje da i hrana koja se proizvodi konvencionalno, a za koju se koriste pesticidi, herbicidi i insekticidi, ne izaziva rak, sterilitet i druge bolesti. Ali, pošto je poslednjih meseci velika povika oko GMO, pošto smo uplašeni i nije još prošlo 100 godina od upotrebe tih biljaka, smatram da u proizvodnji hrane ne moramo da koristimo GMO biljke. Uvek sam za korišćenje sortimenta naših instituta, jer imamo renomirane institucije koje proizvode dobre sorte i hibride - naglašava naša sagovornica.
Ona podseća da se u svetskim istraživačkim centrima mnogo više radilo na genetički modifikovanim biljkama nego životinjama, mada se poslednjih godina radi na ribama ili, na primer, kokoškama kojima se ubacuju geni iz ćurki da bi bile krupnije, a ne da im se te osobine postignu, kako kaže, „mučenjem u kavezima i kljukanjem hormonima”.
Mutacija gena
Postoji više definicija GMO, kaže profesor Miodrag Dimitrijević, ali izdvaja školsku koja pod genetički modifikovanim organizmima podrazumeva one kojima je genetički materijal promenjen na način koji se ne bi desio prirodnim ukrštanjem i(li) prirodnom rekombinacijom. Zato je, kaže, mesto stvaranja ovih organizama isključivo laboratorija.
- Smatram, međutim, da je i naziv genetički modifikovan organizam, pogrešan. Modifikacija je, naime, nenasledna promena dok se u slučaju GMO radi o mutacijama, a mutacija je nasledna promena genetskog materijala koja se prenosi na potomke - kaže naš sagovornik i podseća da osim prenosa gena sa roditelja na potomke (vertikalni transfer gena), postoji i onaj sa organizma na organizam, bez ukrštanja (horizontalni transfer gena).
- Reč je o DNK kontaminaciji. To znači da je teoretski moguće da čovek od drugog čoveka ili organizma sa kojim je u svakodnevnom kontaktu dobije delove njegove DNK. A pošto je čovek, dokazano, fantastičan supstrat za horizontalni prenos gena jasno je da je teorijski moguća rekombinacija ljudske i DNK iz GMO organizama - objašnjava profesor Dimitrijević i potvrđuje da GMO hrana može da bude štetna jer teorijski postoji šansa da se takozvani himerni gen ili genska konstrukcija iz GMO rekombinuje sa naslednom osnovom u mikroflori i mikrofauni čoveka ili u ćelijama koje dolaze u kontakt sa GMO hranom - navodi profesor Dimitrihević.
Važno je znati, kaže on, da u ovom procesu nije neprirodan horizontalni transfer gena sa GMO na organizam čoveka, nego genska konstrukcija. Ona, naime, sadrži regulatorne gene kojima je zadatak da ubačeni gen pokrenu da „radi”. A pošto regulišu rad ovog drugog gena, uzimaju se iz virusa, izuzetno su agresivni i pitanje je kada pokrenu taj gen šta još mogu da pokrenu u ljudskom organizmu - poručuje profesor Dimitrijević.
Uznemirijući rezultati
- Kredibilna naučna istraživanja iz 2005, 2008. i 2010. godine, u kojima su laboratorijski sisari hranjeni GMO sojom pokazali su promene čak i u trećoj i četvrtoj generaciji potomaka. Izrastale su im dlake oko zuba i u ustima, imali su različite promene organa za varenje, pojačanu sterilnost, degeneraciju reproduktivnih organa i za više od 50 odsto povaćano uginuće fetusa. Čim se događaju na sisarima ove promene mogu da se očekuju i na čoveku. Ovi radovi, dakle, ukazuju da GMO hrana, kako se to kaže u američkim sudovima, „nije bezbedna bez opravdane sumnje” - kaže profesor Dimitrijević.
Čovek - sekundarni potrošač
- Od biljaka najviše su genetski modifikovani kukuruz, soja, pamuk i uljana repica, dok se na povrtarskim biljkama ne radi zato što ih, ipak, čovek direktno jede. I oni koji se bave proizvodnjom GMO ne žele da mi budemo prvi u lancu ishrane, nego stoka, a čovek je sekundarni potrošač - kaže profesorka Šurlan-Momirović.
J. Matijević |
|
|
|
Za "Bilje i Zdravlje" govore:
Staša Radulović, glumica
Dr Mila Alečković Nikolić, klinički psiholog i antropolog
Anosmija
Bez mirisa nema čari
Trzajna povreda vrata
Opasni nagli pokreti
Povećanje usana
Senzualnost pod lupom
Alternativa
Kozmetika od industrijske konoplje
Kuglanje
Topi kalorije i zateže mišiće
Minhauzenov sindrom
Bolest jedini
smisao života
Izbor četkice za zube
Po meri vilice i zuba
Prirodno protiv gripa
Origano i kičica kao antibiotici
Alternativa
Ishrana po ajurvedi
Sterilitet
Podmlađivanje jajnika
Hrana
Za i protiv GMO
|