Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 229
aktuelno izdanje
Bez mirisa nema čari
Anosmija
Thinkstock

Poremećaj čula mirisa praćen potpunim nedostatkom percepcije mirisa nazvan je anosmija i može biti privremen i trajan, zavisno od uzroka i stepena oštećenja. Procenjuje se da je broj ljudi koje pate od ovog poremećaja mnogo veći od broja koji traži pomoć lekara. Anosmija se može javiti u bilo kom životnom dobu. Deca nisu svesna ovog nedostatka, a i kod starije populacije poremaćaj se retko otkriva. Ovako za "Bilje i zdravlje" objašnjava prof. dr Ljiljana Janošević, specijalista otorinolaringologije i subspecijalista alergologije, načelnik odeljenja Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju KCS i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu:
- Smanjenje ili gubitak osećaja mirisa najčešće je posledica patoloških promena u nosu. U slučajevima respiratorne anosmije mirisni molekuli ne dospevaju do nosa zbog nazalne opstrukcije izazvane mehaničkim preprekama u nosu (otoci, uvećane nosne školjke, polipi nosa, devijacije nosne pregrade, tumori). Ovakvi poremećaji su obično privremeni i dobro reaguju na terapiju. Mogu da se jave i u perifernom i centralnom olfaktivnom nervnom putu, mogu biti otporni na svako lečenje i da ostanu kao trajna posledica.

Uzroci
U oba slučaja, uzroci mogu biti virusne i bakterijske infekcije gornjih disajnih puteva, naročito grip, ali i alergijske reakcije na polene, grinje i hranu, povrede glave i tumorski procesi nosa, paranazalnih sinusa i mozga. Mali broj ljudi pati od anosmije od rođenja i ta je obično genetskog porekla. U procesu starenja javljaju se degenerativne promene čula mirisa. Anosmija takođe može biti rani znak degenerativnih bolesti mozga, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, a pratilac je i endokrinih oboljenja, na primer šećerne bolesti. Neki lekovi mogu oštetiti čulo mirisa ukoliko se zloupotrebljavaju.

Klinička slika
Anosmija može imati više štetnih efekata. Neprepoznavanje mirisa trulog, koji ukazuju na neispravnu ili otrovnu hranu ili mirisa izgorelog, mirisa benzina, nafte i otrovnih gasova može dovesti do opasnih situacija. Kvalitet života svakako zavisi od uživanja u mirisima hrane, voća, začina, cveća i raznih etarskih ulja iz sapuna i parfema. Iako je čulo ukusa kod anosmije očuvano te mogu da prepoznaju slatko, slano, gorko i kiselo, ipak ne mogu spoznati ukus hrane ni razliku između jela, jer oni uglavnom počivaju na različitim mirisima. Pacijent često nema apetita, što dovodi do gubitka telesne težine, pa čak i do nedovoljne ishranjenosti. Prateća pojava je i gubitak mirisnih memorija, koji se najviše okrivljuje za pojavu depresije, a povezuje se i s gubitkom libida. Kada je anosmija nastala zbog zapaljenskih i opstruktivnih promena u nosu, javlja se zapušenost i sekrecija iz nosa, kijanje, kašalj, glavobolja, nekada i povišena temperatura. Kod gubitka mirisa usled oštećenja mozga javljaju se glavobolje, emocionalne promene, teškoće vida, govora, slabost jedne strane tela. Na stanje koje može ugroziti život ukazuju promene svesti, nagle promene mentalnog statusa i ponašanja, kao što su konfuzija, halucinacije, delirijum, letargija, nagle promene ili gubitak vida, bol oka, jaka glavobolja, nemogućnost govora i kretanja delova tela - kaže prof. dr Ljiljana Janošević.

Dijagnoza
Razgovor sa pacijentom je najvažniji jer treba da ukaže na vrstu, trajanje i uzroke oštećenja, kao i na ranije i trenutno stanje zdravlja, navike i upotrebu lekova. Po pravilu je potreban pregled otorinolaringologa, neurologa i oftalmologa, a po potrebi i drugi klinički pregledi. Alergološko ispitivanje radi se u većini slučajeva anosmije. U nekim slučajevima indikovane su određene krvne analize, mikrobiološki pregledi i radiološko prosvetljavanje nosa, paranazalnih sinusa i mozga.

Lečenje
Lečenje anosmije zavisi od vrste, uzroka i dužine trajanja poremećaja - tumači profesorka Janošević. - Zapaljenske promene i gubitak mirisa usled prehlade mogu da prođe spontano za nekoliko dana.
Kod stalne anosmije posle gripa ili drugih težih virusnih i/ili bakterijskih infekcija nosa i paranazalnih sinusa osnovno pravilo je da terapiju treba započeti što ranije primenom antimikrobnih i antiinflamatornih lekova i nastaviti lečenje oralnim vazodilaratornim i vitaminskim preparatima sve dok se mirisna funkcija ne obnovi, ali ne duže od godinu dana od nastanka poremećaja.
Promene čula mirisa koje posle toga zaostanu treba smatrati trajnim. Oštećenje mirisne funkcije usled alergijskih reakcija u nosu, uključujući i alergijske polipe, treba lečiti po principima antialergijske terapije uz izbegavanje uzročnih alergena kao što su infekcije i duvanski dim.
Kod anosmije zbog opstruktivnih uzroka u nosu treba razmotriti i operativno lečenje. U slučaju zloupotrebe nazalnih vazokonstriktornih kapi i sprejeva treba odmah obustaviti njihovo korišćenje, a u periodu odvikavanja, po potrebi uzeti male doze oralnih vazokonstriktora u kombinaciji sa antihistaminicima, vodeći računa o kontraindikacijama.


Podsetnik
Promene čula mirisa koje zaostanu godinu dana posle lečenja treba smatrati trajnim

Ž. Radulović

Broj 229
Za "Bilje i Zdravlje" govore:

Staša Radulović, glumica
Dr Mila Alečković Nikolić, klinički psiholog i antropolog

Anosmija
Bez mirisa nema čari

Trzajna povreda vrata

Opasni nagli pokreti

Povećanje usana
Senzualnost pod lupom

Alternativa
Kozmetika od industrijske konoplje

Kuglanje
Topi kalorije i zateže mišiće

Minhauzenov sindrom
Bolest jedini
smisao života

Izbor četkice za zube
Po meri vilice i zuba

Prirodno protiv gripa
Origano i kičica kao antibiotici

Alternativa
Ishrana po ajurvedi

Sterilitet
Podmlađivanje jajnika

Hrana
Za i protiv GMO