|
 |
|
Upornost- najveće čudo prirode
|
Ibrahim Hadžić ima dva sveta. U jednom caruju pesme, u drugom gljive. Svako carstvo drži svoje granice i ništa ne preteže na drugu stranu. Ponekad se samo susretnu, pesme i gljive, ali to je prava retkost.
- Gljive nisu baš čest gost u mojoj poeziji - kaže u razgovoru za naš časopis ovaj pesnik, bivši urednik Školskog programa TV Beograd, mikolog amater.- Ali evo jedne strofe, poput dečje: Na proplanku oko panja/ Venac vrganja./ Na ivici šumarka,/ Žuta lisičarka...
*Šta ste kroz to dugo druženje sa gljivama naučili?
- Da se radujem novim saznanjima, novim nalazima, novim bićima iz prirode.
*U kojim slučajevima i kakav čovek može da uči od drugih ljudi, životinja, biljaka i prirode?
- Nova saznanja može da prima samo otvorena i radoznala osoba. Moja saznanja o prirodi toliko su narasla da ih jedva nosim pa ih zbog toga delim sa drugima, pišem knjige o gljivama.
0Šta mislite, koje će vrsta jednom zameniti `vladavinu` čoveka na Zemlji? Na koju biste se kladili?
- Već vladaju, naravno, gljive.
*Od svih čudesa u prirodi šta vas najviše fascinira?
- Upornost i upornost. Pomislite sve je uništeno, spaljeno, tu nema više ni traga života, kad tamo uporni život koji se ne predaje – diže glavicu.
*Da li imate neku kraljicu gljivu ili pečurku?
- Da, sve me zvezdače fasciniraju, a vrsta Myriostoma coliforme me sluđuje, ne jestivošću, ne lekovitošću već nestvarnim izgledom, savršenstvom „arhitekture”. Tu imamo sve: i krake kao morska zvezda, i stubove kao Propileji, i sferični mehur kao putnički balon braće Mongolfje, i rupice na mehuru kroz koje se rasejavaju spore na udar kišnih kapi. Sve je do savršenstva razrađeno. Žao mi je što ne mogu i vizuelno da vam predstavim vrstu o kojoj govorim. No, danas se svi služe Internetom. Ukucajte to ime i srešćete se sa najčudnijom gljivom na svetu. Nađena je na tri mesta u Srbiji, jedno od njih je Beograd. Imao sam sreću da je prvi sa Željkom Žiškom nađem u našem glavnom gradu.
*Da li verujete u isceljiteljsku moć pečuraka (šitake, kordiceps, reiši...) posebno u slučaju lečenja najteže bolesti - karcinoma?
- Nisam biohemičar da bih to egzaktno dokazao, ali iz gljivarsko-medicinske literature, a pregledao sam puno takvih knjiga, može se s razlogom verovati u njihovu lekovitost. Ne mogu reći da leče, ali da suzbijaju bolesti, jačaju imunitet – svakako da. Proširimo vašu listu... i penicilium je gljiva.
*I zašto koristimo njihova istočnjačka imena kada ih ima i kod nas
sa nazivima hrastova sjajnica, lakirovka i slično...?
- Hm, sada ste uleteli u moju oblast. Prošle godine prof. Jelena Vukojević i ja štampali smo knjigu `Atlas i internacionalni rečnik narodnih imena gljiva` u izdanju Biološkog fakulteta u Beogradu. U toj knjizi dat je predlog naših narodnih imena gljiva za 1050 vrsta i varijeteta koje rastu u Srbiji i Crnoj Gori.
*Da li ste videli mandragoru? Da li vas plaši?
- Biljku mandragoru (Atropa mandragora) nisam video. Iz literature znam kako izgleda i šta predstavlja, ali sam imao susrete u mom zavičaju sa vrstom iz roda iz kojeg je i mandragora, sa velebiljem (Atropa belladona). Ne zaostaje po čarobnim efektima za mandragorom.
*Da li ste sreli medveda u šumi?
- Vi ste odlučili da me plašite. Sad mandragora, sad medved. U detinjstvu da, u gljivarskim istraživanjima sreo sam se sa njegovim izmetom koji se još pušio (bio je crn i pun pojedenih borovnica, dakle, nije bio mesojed), i sa tragovima njegovih kandži na uspravnom stablu smreke na kojem je oštrio nokte.
*Po kakvim predelima berete pečurke?
- Čak i u snu, dakle i po zaumnim predelima. A šta tek reći za realne prostore – svugde. Ne znači da ih berem već ih srećem – i beležim. Moji tereni su groblja, ulice, parkovi, smetlišta, šume oko Beograda, šume u Sremu, šume oko Valjeva, Deliblatska peščara i najzad – šume mog zavičaja.
*Da li ste čuli da se uzgajaju neke pečurke koje imaju halucinogeno dejstvo? Kupuju ih avanturisti i narkomani?
- Čuo sam. S vremena na vreme u naše udruženje, u Mikološko društvo Srije, svrati poneki radoznalac koji pokuša na brzinu da dođe do nekih `važnih` informacija. No, nismo mi od juče. U tome nećemo da učestvujemo.
*Da li ste bili na Prokletijama?
- Ne, ja nisam planinar. Bio sam na zavičajnoj Hajli (2403m) više puta, planini koja predstavlja završetak, ili ogranak Prokletija.
*Da li verujete da u kosmosu postoji život i kakav?
- Bio bih neverovatno ograničen čovek kada ne bih verovao u prisustvo života u kosmosu. Ne kažem da postoje ljudi, ali život postoji. Ja ne znam u kojem obliku, sigurno ne u onakvom kakvim ga zamišljaju u naučno-fantastičnim filmovima, ali postoji. Jednog dana ćemo se iznenaditi kad to saznamo. Reći ćemo: pa mi smo to viđali ali nismo znali da to dolazi iz kosmosa i da je to živo.
*Da li ste razmišljali šta je tajna života?
- Tajna života je u tajni života. To još niko nije odgonetnuo. Zašto je potrebno rađanje pa zatim umiranje, kada je moglo samo rađanje?!
*Zašto ljudi veruju da na drugom kraju planete postoji mnogo lekovitija biljka nego što je neka naša?
- Zato što je to istina. U Amazoniji rastu milioni vrsta biljaka pa među njima ima takvih sa kojima se naše ne mogu uporediti.
*Koja je, po vama, najvrednija ljudska osobina? A koja najmanje ?
- Osećanje, osećajnost, saosećanje. Najmanje vredna je sebičnost, gramzivost, zavist.
*Zbog čega vredi živeti?
- Zbog ljubavi i širenja vidika.
*Da li možete da nam navedete koje su pečurke najbolje za naše zdravlje (konrektno)?
- Ako kažem da redovno pijem izjutra odvarak ili uvarak mešavine gljiva Ganoderma lucidum i G. applanatum (Hrastova sjajnica i pljostana sjajnica) odgovorio sam na vaše pitanje.
*Zašto Crnogorci toliko vole da pišu i objavljuju?
- Zato što imaju jak ego pa žele da svi za njih znaju i da im se svi dive.
*Koja je suštinska razlika između Srba i Crnogoraca, u mentalitetu?
- Ja nisam karakterolog Dvorniković, pa ću nagađati: suštinske razlike nema. Crnogorci su možda veći sanjari, sanjaju da se uzdignu do neba, mnogi su od njih u koži Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čoveka koji je došao u Pariz ga da osvoji.
Metafora `Čarobnog brega`
*Koja je knjiga na vas ostavila duboki trag?
- Mnoge sam knjige pročitao. Ja sam pisac. Ali po kompleksnosti neuporedivo najjači utisak na mene je ostavila čudesna knjiga `Čarobni breg` Tomasa Mana. Najzad, to delo je snažna metafora. Tu metaforu su mnogi koristili u svojim delima, recimo najizrazitije italijanski pisac Dino Bucati.
Dijana Dimitrovska
|
|
|
|
Poznati o zdravlju
Ibrahim Hadžić, pesnik
33 Milorad Mandić Manda, glumac
Fitoterapija
Ruski narodni recepti
Sok od krompira leči gastitis
Majski darovi prirode
Trave za bolesne i zdrave
Adaptogeni
Superbiljke za brz oporavak
Aktuelno
Organska vedska poljoprivreda
Veći prinos uz manje truda
Alternativa
Gorušica
Loše emocije peku grlo
Emocionalni metod
Otvori srce i pobedi bol
Zdravlje
Hipertenzija i putovanja
Redovna terapija i dobro raspoloženje
Srčani zalisci
Doktore, steže me u grudima
Novi testovi za poremećaj ravnoteže
Otkrivaju i skriveno
Ukrštene alergijske reakcije
Jedite kuvanu hranu
Ishrana
Aflatoksini
Prava mera čuva zdravlje
Makrobiotički recepti
Zdrav tanjir bez mesa
Stres i gojaznost
Nervoza kvari liniju
Deca
Plivanje
Jača i telo i duh
Razvoj zrelosti mališana
Zrelo dete ostvaren čovek
Lepota
Biokozmetika
Negujte se prirodom
Menopauza
Šta prija zreloj koži
|
