Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 264
aktuelno izdanje
Bilje bere dolare
Polja kamilice, nane, matičnjaka, nevena, belog sleza, mirođije i drugog lekovitog i začinskog bilja samo u prošloj godini Srbiji su donele dobit od 14,1 miliona dolara. Put Nemačke, Italije, Mađarske, Slovenije, a od nedavno BiH i Crne Gore, godišnje se izveze od pet do šest hiljada tona lekovitog i začinskog bilja, a stručnjaci trvde da je ova grana privrede čak tri puta isplativija od povrtarstva. Prema zvaničnim podacima, sakupljanjem i preradom lekovitog bilja u Srbiji bavi se oko 5.000 ljudi, ali bi uz više zasejanih hektara, na plantažama moglo da se uposli oko 30.000 ljudi.

- Srbija ima vekovnu tradiciju u prikupljanju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Od više od 700 vrsta samoniklog bilja registrovanog u Srbiji, oko 420 se vodi kao lekovito i aromatično, a ukupno se oko 250 vrsta nalazi u mapi za promet. Pre dve decenije naša zemlja bila je značajan proizvođač i izvoznik lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, pa nema razloga da ponovo ne zauzme važno mesto u Evropi, kada je reč o ovom sektoru -kaže za „Bilje i zdravlje” Slavica Stevanetić, savetnik u Udruženju za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Prema njenim rečima, sakupljanje bilja predstavlja važan posao za mali podsektor privrede, s malim obimom proizvodnje, ali ima izvanredan potencijal, posebno u pogledu viših faza prerade. Površine pod plantažnim zasadima u Srbiji procenjuju se na oko 3.000 hektara, a najviše ih je u Vojvodini.

- Dobit od ove poljoprivredne grane može da se upetostruči jer, umesto 1.348 hektara plantaža, koliko je bilo zasejano u 2013. godini, imamo mogućnost za uzgoj lekovitog bilja na čak 10.000 hektara. Ako bi država stimulisala potencijalne uzgajivače nekim vidom subvencija, više ih ne bi bilo samo 5.000, već pet do šest puta više. Da je ovo isplativa grana privrede i za pojedinca i za državu govori i podatak da u ukupnom izvozu koji je Srbija ostvarila u prošloj godini, grupa "začinsko i aromatično bilje" ima udeo od čak 61 odsto - kaže Stevanetić.

NAJVEĆI IZVOZ U NEMAČKU

Od zemalja EU najviše se izveze u Nemačku (3,6 miliona dolara), u Mađarsku (1,7 milion dolara), u Italiju (oko 445 hiljada dolara), ali i u Švajcarsku (423.000 dolara). U regionu najodaniji "kupci" su nam BiH (1,4 milion dolara), Crna Gora (985.000 dolara i Makedonija (205.000 hiljada dolara). Najveći pojedinačni izvozni artikal, kaže naša sagovornica, je začinska paprika, suva, drobljena ili mlevena, koja nam donosi dobit od 3,3 miliona dolara. Biljke u koje najviše vredi uložiti i novac i trud su: kamilica, nana, matičnjak, beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, neven, korijander, anis, ali i origano i echinacea.
- Najveće plantaže su na jugu Banata, oko Bavaništa: na više od 500 hektara zasađeni su nana, kamilica, matičnjak, bosiljak i peršun. Bilje se najviše sakuplja u centralnoj Srbiji, a ne treba zaboraviti da u Srbiji 40 firmi otkupljuje lekovito bilje i da je naša zemlja veliki uvoznik. U 2013. godini najveći udeo u ukupnom uvozu imala je grupa začinsko i aromatično bilje 64 procenta (4,4 miliona dolara), lekovito bilje 26 procenta (1,8 miliona dolara) i čajevi 10 procenata(702.000 0dolara) - kaže Slavice Stevanetić.
Zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja i po biodiverzitetu svrstana je u 158 najboljih centara sveta. Ipak, uslov za gajenje neke biljne kulture nije površina u hektarima, već kvalitet zemljišta.

ZAHTEVI KULTURE

- Prilikom izbora parcele za gajenje lekovitog bilja, treba svakako voditi računa o specifičnim zahtevima kulture. Osim klimatskih uslova, treba uvažavati zahteve biljaka za zemljištem (mehanički sastav, pH reakcija, snadbevenost humusom i biljnim hranivima, poroznost zemljišta). Lakši mehanički sastav poželjan je kod kultura koje se gaje radi korena( beli slez, angelika, odoljen, lincura), pošto se koren u toku vegetacije bolje razvija, a posle vađenja lakše pere od ostatka zemljišta. Za gajenje lekovitog bilja najbolja su zemljišta slabo kisele do neutralne reakcije (pH =5,5 - 7,0) - poručuje Slavica Stevanetić.
Troškovi proizvodnje kamilice na primer, su oko 580 evra po hektaru, a ukupna vrednost oko 1.500 evra. Kada se odbiju troškovi, ostaje čist profit od 920 evra. Oni koji gaje ehinaceu, tvrde da sa 25 ari zasejanih ovom biljkom ostvare osam puta veći prihod nego sa dva hektara zasejana kukuruzom. Šansu da postanu samostalni uzgajivači imaju i đaci Poljoprivredne škole u Negotinu: oni lekovito bilje izučavaju kao obavezan predmet, a svako od njih dobiće, po završetku školovanja i parče obradive zemlje.

Da bi se neko bavio sakupljanjem lekovitog bilja mora se javiti na konkurs koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje odlučuje ko će dobiti dozvolu. Određuju se kvote koliko se koje biljne kulture može ubrati, a ceo postupak kontroliše i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

U Uniji poslodavaca Srbije objašnjavaju da se samo 15 odsto od ukupne količine lekovitog bilja u Srbiji ubere sa livada. Sakupljači plaćaju taksu od 10 odsto unapred, što je nepotrebno opterećenje.
- Prvo treba postići određeni kapacitet, pa postaviti ograničenja za branje. Kada bi država olakšala proceduru, posao na pašnjacima i livadama našlo bi oko 30.000 ljudi - kažu u Uniji poslodavaca.


ULOG I DOBIT

Podaci Grupacije proizvođača i prerađivača lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja pri PKS govore:

Troškovi Dobit
Kamilica 600 900
Anis 700 1.250
Bosiljak 850 1.000
Nana 600 do 1.000(samo dobit)
Korijander 530 600

DOZVOLA I SUBVENCIJE

Proizvođači lekovitog bilja koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava obuhvaćeni su subvencijama, odnosno imaju pravo na 6.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta i pravo da po regresiranoj ceni (umanjena za 50 dinara po litru) nabave 120 litara dizel - goriva po hektaru.

Danijela Kljajić

Broj 264
Za "Bilje i zdravlje" (broj 264) govore:

Ivan Zeljković, TV voditelj
Dr Jasmina Ahmetagić, pisac

Aktuelno

Trave kao biznis
Bilje bere dolare
Fitoterapija
Prirodna apoteka
Ni nana ne prija uvek
Bagrem, timijan...
Pročistite bronhije
Amazonska smola
Zmajeva krv pravo čudo

Zova
Miriše i leči

Alternativa
26 Srećologija
Kad ne ide, okreni naopačke

Odrinacija
Otok nogu
Slabe vene ili bolesno srce

Paradontopatije
Bez zuba zbog nemara i besparice

Helikobakterija
Sonda nije neizbežna

Deca

Privikavanje na vrtić
Ni suza posle dve nedelje


Lečenje razrokosti
Laser da ili ne

Ishrana
Recepti
Sve što treba grupi "B"
Hrana i koagulacija
Diriguje vitamin K
Mlečni proizvodi
Zdravo sve što kisi

Nega
Protiv celulita
Kubanke se leče ananasom
Botoks za kosu
Sjajna kao svila

Psihologija
Emocionalni incest
Ne vežite dete za sebe!
Reportaža
Morsko kopito na stolu
Trendovi
Tatu na rate

Rekreacija
Kapuera - što da ne?

POKLON
Vikend za dvoje u "Vili Mitić"