Književnica i pesnikinja iz Đakovice Vesna Tomić kao tvrđavu u svojoj tananoj duši godinama zida nezaborav na voljenu Metohiju i Ulicu Srpsku u kojoj su joj ostale najlepše uspomene i prazan dom.

Njene zbirke poezije

"Ispovest kosovskometohijske duše", "Da li će i ptice sa nama bežati" i "Srna u zamku uhvaćena", kao i autobiografski roman "Žena kamen" oslikavaju bolna sećanja na uhvaćenost u konce izbeglištva, stradanje Srba na Kosmetu, ali i nepokolebljivu veru o povratku na drevna ognjišta.

Pesma "Molitva" dobila je "Venac" nagradu na Drugom saboru duhovne poezije, a svojim pesništvom odavno je uvrštena u Antologiju srpske književnosti.

Kao vatra su zaplamtela njena osećanja na nedavnoj književnoj večeri "Zaleđena ognjišta" u Kosovskoj Mitrovici, gde je čitala svoje stihove i plakala kao dete.

- U Đakovici nema Srba. Samo sija Hram Uspenja Presvete Bogorodice. Uz molitvu, mati Teoktista i sestrinstvo, pale sveće i kandila za očuvanje našeg srpstva. Kao slobodan građanin Srbije, ne smem da obiđem svoj rodni grad, poljubim prag moje kuće, i pronađem grob svoga oca.

Da zapalim sveće za pokoj duše mojih predaka. Tužno je da se u 21. veku dešavaju takve strahote, poniženja i vređanje dostojanstva. Sanjam Đakovicu gde tražim očev grob. Koračam godinama već poznatom stazom bola, ali ne mogu snove da mi otmu. Ponekad osetim kao da mi srce na trenutak zastane i osluškuje moje vapaje koji dopiru iz snova - otvorila je po prvi put dušu, ekskluzivno za "Bilje i zdravlje" Vesna Tomić.

* Odakle crpite veru, ljubav i pravdoljubivost, vrednosti koje su malo zamrle?

- Uvek osluškujem prošlost. Ali, tako i pravim balans tražeći formulu zdravlja psihe i tela. A to znači: davati sebe. Biti znatiželjan i naučiti nešto novo. Imati lepe i pozitivne misli. U tome mi pomaže druženje sa prirodom, dragim prijateljima i drugaricama iz detinjstva, gde osetim punoću života. Priroda mi daruje, da život pretočim u pesmu, priroda je inspiracija za stvaranje.

* Vera u Boga, odlazak u Crkvu, molitva vaša su svakodnevica?

- Šta čovek može da učini bez Boga? Može li Sunce da greje, može li vrabac nad kućom da prhne bez Boga? U miru sam sa Bogom, jer mi donosi radost, dobrotu. Bog zna da je čovek nemoćan i pomaže mu. Hvala Gospodu. Vera je temelj naše nade, koren života, unutrašnji svetionik koji čovek stiče da zadobije čistu svetlost Hristovu. Molitva je izraz vere i pesma srca Bogu. Molitva pročišćava dušu, leči je i uzdiže ka Duhu. Kroz molitvu otvaramo naše srce i postajemo istinitiji i bliži sebi i iskonskim težnjama. Molitva je ključ koji otvara vrata blagostanja i Božji ulazak u naše srce.

* Sa čvrstom verom i poimanje života je drugačije?

- Život je dar sa neba, treba ga ceniti, ali treba ga znati proživeti i uživati. Ja sam entuzijasta i imam toliko planova za budućnost koje moram ostvariti, toliko snova koji moraju da postanu java. Želim vedrinu života, želim da živim punim plućima, jer dok god budem vedra, nasmejana, puna života i željna novih izazova, neću se brinuti o vremenu, jer će vreme biti moj saveznik i prijatelj.

* Koliko je danas dobro pokazati emocije?

- Svako osećanje je naša reakcija na život i stvarnost. Kada smo u kontaktu sa svojim bićem, stvaramo uslove za zdravlje. A kada pokazujemo svoje dobro raspoloženje i emociju, to čisto osećanje prenosimo na druge. Sve je u životu tako lepo izbalansirano. Emocije me čine živom.

* Na društvenim mrežama ste obožavani. Ima li tu i prave ljubavi?

- Više od 7.000 pratilaca imam. Ljubav je uvek prisutna.

* Šta biste menjali kod sebe, da možete?

- Ne mogu sad da se menjam. Naši postupci određuju ko smo. Život je veličanstvena lepota i treba ga ceniti, jer je dragocen i jedan.

* Stižete li ponekad da spremite neko jelo iz rodnog kraja?

- Spremam tradicionalna jela po receptima moje majke Dobrile. Omiljeni mi je ćebap za koji je potrebno 500 gr teletine, 1 plavi patlidžan, 1 tikvica, 2 paprike, 150 gr boranije, 2 krompira, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 1 šargarepa, 2 paradajza, 3 lovorova lista, kašičica soli, kašičica aleve paprike i četiri kašike ulja. Na ulju upržiti crni luk, šargarepu isečenu na kolutove, i meso na kockice. Promešamo i pržimo par minuta, dodamo tikvice i plavi paradajz, papriku i krompir isečene na kocke i boraniju. Posolimo i dodamo sitno iseckan paradajz, beli luk. Dinstamo oko pet minuta, dodamo crvenu mlevenu papriku, lovorov list i nalijemo vodom da ogrezne. Kuvamo oko 15 minuta, a zatim sve prespemo u u zemljanu posudu, koju prekrijemo folijom i pečemo na 200 stepeni sat vremena. Pred kraj skinemo foliju, u jelo stavimo iseckani paradajz i sačekamo da ćebap zapeče. Prste da poližeš.

Humanost

Vesna Tomić je član humanitarnog fonda "Sveti Nikola". Dobitnik je Zahvalnice manastirske carske lavre Visokih Dečana, i Blagodarnosti crkve Svete Trojice iz Roterdama.

- Tako je malo potrebno da budemo humani, a toliko se dobrim vrati. Podižemo nejake i tad nosimo veliko srce. Humanost nisu samo reči i misli, već i delovanje.

Detinjstvo

Sećam se đakovačkog neba, pobožnosti i nevinog detinjeg viđenja budućnosti. Crkva je za mene najdraži dom iz detinjstva."U Ulici Srskoj, igrala sam se u porti Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, i tu sam, pored porodične tradicije, crpela duhovnost i susrete sa najvišim duhovnim ocima. Svake nedelje jutarnju liturgiju služili su blaženopočivši Patrijarh Pavle, profesor Bogoslovije u Prizrenu, Milutin Timotijević i otac Trajan, sada starešina Hrama Sv. Marka u Beogradu. Moj otac Toma bio je pojac naše crkve, blagajnik i dobročinitelj.

Željka Radulović