Statistički podaci, pokazuju da čak 74% muškaraca tokom braka ima paralelnu vezu, odnosno ljubavnicu, ali se zbog toga raspadne samo 3% brakova.

Razlozi za razvod su sasvim drugačije prirode i retko imaju veze sa "drugom ženom", ali je ta vrsta poligamije postala gotovo "normalna" pojava i u Srbiji i u svetu.

Raskorak u procentima brakova koji imaju "treću osobu" i onih koji se zbog toga završe je ogroman, pa se nameće zaključak da žene često pristaju na takav "odnos snaga", odnosno prećutno odobravaju vanbračne veze svojih muževa.

Zbog čega je toliko prevara, da li je seks ključan, zašto žene pristaju da budu "druge", zašto "prva" to prihvata, kakve su emocionalne, socijalne i psihološke posledice takvih odnosa, za čitaoce "Bilja i zdravlja" objašnjava psihijatar-seksolog dr Dušica Markovic Žigić iz Savetovališta za žene u krizi, na odeljenju za psihijatriju KBC "Dr Dragiša Mišović Dedinje":

Odmeravanje snaga "mužijaka"

- Na Balkanu su se preljubnice osuđivale uvek, dok su "jačem polu" prećutno ili otvoreno odobravane vanbračne avanture. Uzroci ove pojave su različiti - od raskoraka u nagonskim potrebama, erotskoj zasićenosti ili dosadi, umiranju ljubavi u braku, do one čuvene muške floskule "ako me neka žena želi, nisam muško ako je odbijem", dakle sujete i potrebe za dokazivanjem i odmeravanjem snaga sa drugim pripadnicima svog pola. Ređe se uzroci mogu tražiti u nekim ozbiljnijim psihološkim problemima unutar ličnosti kao što su zavisnost od seksa ili neurotska podvojenost ličnosti koja muškarca sprečava da se opredeli za jednu od partnerki. Krizu srednjih godina, koja sa sobom nosi strah od starenja i smrti, muškarci su skloni da leče ulaskom u veze sa, često, mnogo mlađim ženama.

Što ne znam - ne postoji

Na pitanje zašto toliko žena "žmuri" pred istinom i svojim muževima odobrava vanbračne veze, kako i zašto neka žena želi da bude "druga" naša sagovornica kaže:

- Kao što uzroci preljube mogu biti različiti tako se ni razlozi za vezu sa oženjenim muškarcem ili trpljenje muževljevih izleta ne mogu staviti pod jednu kapu. Sama reč kaže da se ljubavnica nekada postaje iz ljubavi, ali i usamljenosti, potrebe za bogatijim seksualnim životom, pa i interesom, naročito kada su u pitanju imućniji muškarci.

Na početku zahtevi budu mali, ali ljubavnice vrlo često postanu nezadovoljne statusom "druge žene", jer su vikendi, praznici, prava posvećenost, najčešće rezervisani za porodicu. Sa druge strane, uvreženo je mišljenje da su muškarci više nagonska bića, te da kod njih seks i ljubav mnogo ređe idu u paru nego kod žena.

Zato mnoge supruge izlete svojih muževa doživljavaju više kao utaživanje gladi nego kao gubitak ljubavi. I dok se to ne odražava na odnose u braku i porodici, osećaju se kao nadmoćne. U zrelosti su ljudi inače manje isključivi nego u mladosti i retko donose ishitrene odluke o razvodu, pogotovo ako imaju decu.

Čak i kada je u pitanju ozbiljnija vanbračna veza u kojoj ima ljubavi, žena će najčešće dati sve od sebe da održi brak, jer ne želi da joj deca žive u rasturenoj porodici, ne pristaju da sve u šta su godinama ulagale prepuste drugoj ženi, ali nekada i zato što nemaju drugog izbora jer mogu da ostanu na ulici bez prihoda.

Slobodni brakovi, u kojima partneri jedni drugima dozvoljavaju erotske izlete, kod nas su još uvek retka pojava, iako neki seksolozi tvrde da seksualno eksperimentisanje van stalne partnerske veze može ponovo da probudi ili obogati strast i u toj vezi.

Ukoliko ta probuđena strast ima veze sa nekim posebnim erotskim sklonostima kao što su, recimo, svingerske, u kojima oba partnera erotski život doživljalavju kao igru i zabavu, dakle samo na nivou požude, to će malo uticati na kvalitet ljubavi. Bude li ta strast skopčana sa ljubomorom, ona može značajno da poremeti odnose unošenjem nesigurnosti i nepoverenja.

Šta to beše ljubav?

Na pitanje gde je tu ljubav, odnosno kako se ona deli na "prvu" i "drugu" ženu, ima li je iskreno prema bilo kojoj od njih, naša sagovornica kaže:

- Ukoliko su vanbračni izleti posledica isključivo erotskih potreba muškaraca, ljubav u braku ne mora da trpi, naročito ako se o njima ne sazna. Naime i među ženama postoji stereotipno mišljenje da će "pravi muškarac" zaštiti porodicu od svojih "niskih strasti".

 Nažalost, mnogi muškarci imaju potrebu da budu "badže" u društvu hvaleći se sve mlađim i lepšim ljubavnicama, ne razmišljajući o posledicama koje saznanje o takvim podvizima može da ima na njihovu porodicu.

Često se zaboravlja na predstave o ljubavi i braku koje deca zauvek steknu posle takvih saznanja. Otac je taj koji najčešće izgubi njihovu ljubav i poverenje. Ukoliko u paralelnoj vezi ima ljubavi, onda svi trpe. Ta agonija može dugo da traje i ostavi ožiljke kod svih učesnika trougla. Često je uloga bračnog i porodičnog terapeuta u takvim okolnostima od neprocenjivog značaja u ponovnom ostvarenju bliskosti i pronalaženju novih izvora međusobne ljubavi u braku.

Dubina ožiljka kod žene zavisi od sposobnosti da oprosti, ali i da voli bezrezervno. Činjenica da na ovakvu terapiju ne dolaze muževi sa ljubavnicama nego sa ženama, govori o odnosu društva prema preljubi. Društvo je još uvek sklono da čuva porodicu kao svoju čvrstu osnovu i oslonac.

Nisam pozvanana da dajem moralne kvalifikacije ove pojave, to je uloga filozofa i etičara, a stručnjaci se trude da razumeju šta se događa u ljudskoj duši, i tu su da pomognu svakom članu ovakvog trougla.

Klijentkinje koje dolaze u naše Savetovalište za žene u krizi, nisu samo prevarene žene, već i ljubavnice ostavljene nakon dugogodišnje veze u kojoj su izgubile mladost čekajući ostvarenje sna o potpunoj ljubavi. Pošto je Savetovalište otvoreno i za muškarce u problemu, neretko smo imali priliku da pružimo podršku muškarcima koji izgube oslonac porodice nakon, za njih, beznačajne erotske avanture.

Na pitanje ko je tu gubitnik, a ko pobednik, dr Žigić kaže:

- Seks nije uvek ključni problem, a, iako to zvuči kao floskula, na duže staze, najveći gubitnik je uvek ona osoba koja ne ume istinski da voli.

Poznate žene o ljubavnom trouglu

Suzana Mančić, voditeljka

- Koren problema tolikih prevara i paralelnih života je disbalans u populaciji, imamo malo muškaraca, posebno onih za brak. Žene napadaju, svako želi svoje parče sreće, svoju ljubav, decu...

One koje su se udale sklone su da zažmure, nisu spremne da drugoj predaju ono za šta su se borile. Mnogo sam razmišljala, videla, prošla i imam stav da muškarac može i da "švrljne" ako to uradi sa stilom, da pri tome ne povredi svoju ženu niti ugrozi porodicu. Između muža ženskaroša i muža nasilnika (fizičkog ili psihičkog) uvek bih izabrala prvog. Seks odavno nije tabu, te brak više ne može biti institucija kakva je bio. Neki muškarci jako dugo imaju paralelne živote, tu postoji i ljubav prema "drugoj", što se pretvara u agoniju za sve. Muškarac u tome treba da bude muškarac, da ne ugrozi porodicu i ne povredi ženu koja mu ih je rodila. Nažalost, takvih je malo.

Milica Milša, glumica:

- Nisam na sreću bila u toj situaciji, pa ne znam kako ona izgleda, ali mogu da kažem da nikada ne bih pristala da moj muškarac ima drugu. To bi me uvredilo i ponizilo. Bilo me je kao ženu, na primer, sramota kad je Hilari Klinton prešla preko svih afera svog muža zbog statusa, novca, ko zna čega sve još. Poštenije mi je da se par raziđe, nego da živi u lažima. Nikada ne bih bila ljubavnica, niti bih mužu dozvolila da je ima, a da ja to znam. Ne optužujem nikog, ako se ljudi tako dogovore i prećutno pristaju to je njihov izbor, ali ja ne bih. Ne želim takav brak.