Kada su španski katolički sveštenici koji su došli u Južnu Ameriku videli ovaj prekrasan cvet poreklom sa Anda, bili su zadivljeni jer je, po njima, verno oslikavao Isusovo stradanje. Na njemu se nalazi kruna od trnja, sunđer, klinovi, pet rana i 12 aposotola. Uz pomoć mašte, misionari su na ovom cvetu videli i bič i veliku grupu hrišćana. Kada ovaj veličanstven cvet precveta, zamenjuje ga plod koji simboliše svet. A semenje unutar kiselog ploda simbolički predstavlja duše u čistilištu...

Hristov venac (Passiflora caerulea) nije cvet. To je voće - marakuja. I to voće koje toliko zanosno miriše da ga ljudi širom sveta koji nisu hrišćani jednostavno zovu "voće strasti". U njemu nisu videli stradanje, ni Isusa, nego strast i zadovoljstvo. Građa cveta marakuje izuzetno je složena. Kao da se priroda igrala simbolima, omogućavajući posmatraču da razvija maštu.

Isusov venac ili Hristov venac je biljka penjačica koja potiče iz Latinske Amerike. Postoji 600 vrsta ove biljke. Leti cveta atraktivnim cvetovima u beloj, ljubičastoj ili crvenoj boji. Najpoznatija je svetložuta marakuja koja se uzgaja u Ekvadoru, Brazilu i Peruu dok se ljubičasta marakuja uzgaja najviše u Indiji i Africi.

Neke sorte marakuje mogu da uspevaju i kod nas. Sadnice se mogu nabaviti u poljoprivrednim apotekama. Potrebno joj je mnogo sunca i zaštita od mraza zimi. Budući da je biljka penjačica, marakuji ili Hristovom vencu bi trebalo obezbediti oslonac sličan onom za vinovu lozu. Biljka izraste u proseku 20 santimetara godišnje. Kada marakuja precveta nastaju plodovi. To su manji ili veći ovalni plodovi prijatnog kiselaoslatkog ukusa. Jede se ceo unutrašnji deo, uključujući i semenke.