Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 118
aktuelno izdanje
Statini pogađaju središte
Lekovi

Piše:Jelena Matijević
Statisitke pokazuju da je ateroskleroza odgovorna za više od trećine smrtnih slučajeva u svetu. Najčešći i najvažniji faktor rizika je dislipidemija, povećanje količine lipida (masti) u krvi, uključujući i snižen nivo zaštitnog odnosno dobrog (HDL) holesterola.
- Da bi se holesterol držao pod kontrolom, često je dovoljna samo dijeta, ali u ozbiljnijim slučajevima pribegava se terapiji lekovima koji imaju dvostruki efekat: snižavaju nivo holesterola i istovremeno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti - objašnjava profesor dr Ljiljana Beslać Bumbaširević, načelnik Odeljenja urgentne neurologije Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije. - Dislipidemija se efikasno rešava lečenjem pomoću lekova iz grupe statina, koji smanjuju stvaranje holesterola i to naročito lošeg (LDL). A, sa umanjenjem lošeg holesterola direktno se umanjuje i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Osim ovoga, statini imaju i mnogobrojna druga, takozvana plejotropna dejstva (osim na holesterol deluju i na mnoštvo drugih faktora za koje se zna da uzrokuju kardiovaskularna oboljenja), smanjujući napredovanje bolesti. Primera radi, u sprečevanju nastanka moždanog udara, izgleda da je baš ova plejotropna uloga statina važnija nego samo delovanje na holesterol. Međutim, lekovi protiv povišenog holesterola prepisuju se tek posle opšte procene zdravstvenog stanja pacijenta. To znači da nije važan samo nivo holesterola nego i celokupna klinička slika pacijenta.
Statini su za desetak godina primene u praksi ostvarili do sada nezabeleženu kliničku efikasnost, značajno poboljšavajući prevenciju kardiovaskularnih oboljenja: ateroskleroze, infarkta srca i cerebrovaskularnih neželjenih događaja (naročito moždanog udara). Velike i relevantne studije, jasno su pokazale delovanje statina na popravljanje stanja kod kardiovaskularnih bolesnika snižavanjem nivoa lošeg (LDL) holesterola za 18 do 55%, smanjenjem broja malih, gustih, aterogenih partikula (potpomažu nastanak ateroskleroze), povećavanjem dobrog (HDL) holesterola za 5 do 15% i smanjenjem triglicerida za 7 do 30%. Preporučljivo je da se sa terapijom nastavi čak i kada se nivo holesterola vrati u normalu, jer holesterol nije "naivna stvar" i njegov povišeni nivo vrlo brzo se vrati na opasnu granicu koja ugrožava zdravlje.
- Obimna istraživanja o lečenju sa statinima, pokazala su da upotreba ovih lekova smanjuje pojavu prvog ali i ponovljenog moždanog udara, u oba slučaja prosečno za oko 20 procenata. S obzirom na to da je ovo dokazano u studijama tokom kojih je ispitano više desetina hiljada bolesnika i čiji su rezultati upoređivani sa bolesnicima koji nisu bili podvrgnuti terapiji sa statinima, smatra se da su ovo preporuke "medicine zasnovane na dokazima". Zato se ovakav terapijski pristup nalazi u svim takozvanim "vodičima dobre kliničke prakse" - ističe dr Beslać-Bumbaširević.
Međutim i među statinima postoje najbolji, a to su, kako se potvrdilo, astorvastatini. Posle dve godine lečenja bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom (angina pektoris i infarkt srca), potvrđeno je da ova vrsta statina značajno snižava smrtnost, umanjuje pojavu infarkta, redukuje takozvanu nestabilnu anginu pektoris koja zahteva bolničko lečenje i sprečava pojavu moždanog udara.
- Statini su "lekovi izbora" za lečenje dislipidemija i za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, ali dužnost i obaveza lekara je da ukažemo i na njihova neželjena dejstva. Iako se statini dobro podnose, postoje i izvesni dokazi da njihova upotreba može, vrlo retko, u sekundarnoj prevenciji posle već doživljenog moždanog udara, da dovede do češće pojave moždanog krvarenja. Zato je neophodno da odluku o uvođenju statina u terapiju, njihovoj dozi i vrsti donese lekar koji će da upozna pacijenta i sa svim potrebnim merama opreza i komplikacijama koje i ovaj lek (kao i svaki drugi) ima.
Dve trećine holesterola sintetiše se u jetri, pa težnja da se blokira sinteza i smanji njegova koncentracija pomoću statina, podrazumeva stalnu kontrolu funkcija jetre. Svako narušavanje njenog rada, zahteva promenu doze statina.

ISHRANA
U očuvanju normalnog nivoa holesterola, ishrana ima veoma važnu ulogu. Namirnice poput masnog mesa, putera i različitih vrsta sireva (osim mladog), glavni su krivci za njegov povišen nivo. Holesterol može da se snizi ishranom bogatom voćem, povrćem i žitaricama. Da bi se održao njegov normalan nivo, trebalo bi da se izbegava masna, visokokalorična hrana i pušenje. Prevencija nastanka povećanog holesterola je najbitniji faktor u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti.

STATINI I DIJABETES
Dijabetes je sam po sebi faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, zbog poremećaja metabolizma lipida. Statini su potvrđeni lekovi u sekundarnoj prevenciji kod dijabetičara koji već imaju poteškoće sa kardiovaskularnim sistemom. Primena statina važna je i za primarnu prevenciju, jer koronarne (srčane) komplikacije kod dijabetičara rano počinju. Osim toga, ukoliko je povišeni loši holesterol "porodična osobina", primena atorvastatina je nezaobilazna, ali je neophodno da tu terapiju potvrdi endokrinolog.

Broj 118

Ječam čuva srce i creva

Ehinaceom protiv prehlade

Istine i zablude o morskim plodovima

I rakija leči
Mučenica za telo i dušu

Zimnica i jela od paprike
Šilje i babure na sto načina

Za "Bilje&Zdravlje" govore:
Prof. dr Vuk Stambolović
Alternativi otvorena vrata

Ivan Vukić o makrobiotici
Nije baš sve crno-belo

Prim. dr Jelisaveta Kunosić i dr Ivana Džamić
o arteriosklerozi
Putuju i žuti i crveni

Psiholog Saša Bijelić o strahu i neprijatnosti
U društvu ili kao kamen stanac

U DODATKU "DIJETE"

Prednosti mediteranske ishrane
Topi kilograme i čuva srce

Smršajte kao Dženifer Aniston
Brojite porcije umesto kalorija

Pospešite metabolizam
Zbogom jo-jo efektu