|
 |
|
Ljubav se ljubavlju vraća
|
|
Aleksandra Kovač
|
Piše: Tanja Marković
Surova je ponekad statistika Srbije. Ona pokazuje da je rak grlića materice jedan od najvećih zdravstvenih problema u našoj zemlji, da svakog dana jedna žena umre od ove bolesti, a godišnje se otkrije oko 1.400 novih slučajeva. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja pokrenulo kampanju "Srbija protiv raka", kojoj su se kao promoteri priključile mnoge javne ličnosti, a među njima i poznata muzičarka Aleksandra Kovač.
U kampanju, čije je geslo "Kaži svima koje voliš", Aleksandra je ušla srcem. Upravo zbog karcinoma grlića materice, u 54. godini preminula je njena majka, Spomenka Kovač, poznati tekstopisac i scenarista. Od te 2005. godine Aleksandra svaki intervju i pojavljivanje u javnosti koristi da, pored priče o njenom radu i muzici, ukaže na postojanje ove opake bolesti. Ali, mnogo važnije, na to da svaka žena, uz redovne ginekološke preglede, može da spreči nastanak raka.
- To je moja moralna i lična obaveza, jer imam priliku da se obratim velikom broju slušalaca, gledalaca i čitatelja. Ovo je tema koja se tiče svih nas - objašnjava Aleksandra. - Idem kod ginekologa na šest meseci, obavezno radim kolposkopski pregled i Papanikolau test. To su dve osnovne metode pronalaska bilo kakvih promena i to bi svaka žena koja brine o sebi i svom zdravlju trebalo da zna. Ako neku damu posle ovoga "nateram" da ode na pregled, moja priča ima smisla.
BUĐENJE BEZ BUDILNIKA
Posle majčine smrti Aleksandra Kovač je u potpunosti promenila način razmisljanja o sebi, svom telu, zdravlju i ishrani. Postala je makrobiotičar. Četiri godine ne jede meso i ne pije gazirana pića i kafu, ali jede ribu i povrće, žitarice i voće. Jutro je njen omiljeni deo dana. Budi se u šest, bez budilnika i napora. Kaže da prosto jedva čeka da otvori oči i započne dan.
- Doručak mi je isti nekoliko godina. Četiri kašike pahuljica od soje, pšenice, raži i ječma pojedem uz 50 ml sojinog mleka. Svakog dana popijem i litar čaja, bilo da je to banča, kukica, zeleni, ili od kamilice - priča naša poznata muzičarka. - Proteine nadoknađujem jedući voće, povrće, žitarice i mahunarke. Kalcijum unosim uz zeleno lisnato povrće i ribu. Otkad ne jedem meso osećam se lakše, kao očišćena od otrova. Svako u životu bira ono što mu najviše odgovara. Važno je da nikada ne zaboravimo da imamo samo jedan život i da bi trebalo da ga živimo u zdravlju, sreći, uživanju, radosti i ljubavi.
Ukoliko nije usresređena na muziku, za koju kaže da je najvažnija stvar u njenom životu, Aleksandra najviše voli da ostane kod kuće, "sredi da sve blista, pripremi dobru i ukusnu hranu, pusti film, ili izabere neku dobru knjigu iz biblioteke". I uživanje može da počne. Iako obožava da pešači i pliva, na prvo mesto stavlja jogu. Godinama ide na časove. Ističe da joga nije nimalo laka i da zahteva veliku koncentraciju, snagu i upornost. To joj, međutim, pomaže da pobedi telo i smiri um. Posle svakog časa koji traje dva sata, oseti se, dodaje, kao da je tek ustala.
TA DIVNA NEŽNA STVORENJA
- Uživam da provodim vreme u prirodi sa kucom Malenom. Uskoro ću i na put u Veliko Bonjince, selo na srpsko-bugarskoj granici, odakle je moj pokojni deda Dragoslav - kaže Aleksandra. - Tamo sam provela najlepše trenutke detinjstva. Sećam se beskrajnih poljana i kukuruznih polja, kupanja u divljoj reci i penjanja na planinu Bučje kako bi na njenom vrhu brali šumske jagode i maline. Sećam se i divnih ljudi koji su tamo živeli. Nadam se da ću neke od njih ponovo videti.
Zbrinjavanje napuštenih životinja takođe je deo Aleksandrine svakodnevice. Udomljavanjem pasa i mačaka je počela da se bavi od trenutka kada je neko od komšija, iz zgrade u kojoj se nalazio muzički studio, otrovao petomesečnu kucu, Belku, malu skitnicu koja je živela ispred muzičkog studija. Naglašava da su je ta divna i nežna stvorenja naučila poniznosti, ljubavi i zahvalnosti. Za njih joj nije teško da uradi bilo šta, jer, kaže, oni sve opraštaju. Njihova najveća želja je da pruže - bezuslovnu ljubav.
- Sve se može, kad se radi i kad se hoće. Meni je uspeh kada napišem novu pesmu, ili otpevam nešto, tako da me srce zaboli od ljubavi. Srećna sam kada sa čovekom koga volim leškarim na trosedu, u kasno popodne, kada čitamo, ili se smejemo. I ništa nam više nije potrebno. Sami krojite svoju sreću, uspehe, ali i neuspehe. Samo je pitanje šta želite od života.
PESMA NEROĐENIM BEBAMA
U bašti Studentskog kulturnog centra Aleksandra Kovač je 12. juna
održala solistički koncert. Kritike i utisci pokazali su da je, u atmosferi punoj pozitivnih emocija, ljubiteljima muzike priredila profesionalan i kvalitetan nastup. Pevala je, priča, u bašti prepunoj nasmejanog i veselog sveta, među kojima je bilo mnoštvo zaljubljenih parova, ljudi u tridesetim godinama spremnih da se opuste, pevaju i igraju, dama u pedesetim i šezdesetim. Osoba koji nose u sebi onaj pravi duh Beograda. U publici je bilo roditelja sa decom, a nekim mališanima je ovo bio prvi koncert u životu.
- Dok sam pripremala koncert, dobila sam mnogo pisama od ljudi koji su želeli da mi prenesu svoju ljubav i podršku. Među njima su bile i dve buduće mame, jedna u osmom, druga u devetom mesecu trudnoće, koje ni po koju cenu nisu htele da propuste koncert - priča Aleksandra. - Jednu pesmu sam posvetila upravo tim divnim bebama u njihovim stomacima, koje su me slušale. Zbog svih tih ljudi i onih koji me podržavaju godinama, volela bih da izdam novi album krajem septembra. Uz malo sreće i puno rada, i to ću uspeti.
MUZIKA ZA SRCE I DUŠU
Radili ste muziku za nekoliko predstava, ali je ona za "Miris kiše na Balkanu" u Madlenijanumu uzburkala emocije i, sudeći po komentarima, izazvala pohvale i publike i glumaca.
- Svako ko je pročitao ovaj roman zna koliko ova priča o porodici, požrtvovanosti i ljubavi nosi snage i emocija. Kada
sam gledala premijeru predstave, bila sam ponosna što sam deo tima koji čine rediteljka Ana Radivojević i fantastični glumci kao što su Jovana Balašević i Dubravka Mijatović, Vuk Kostić i Ivan Bosiljčić.Što smo svi, zajedničkim radom i talentom, stvorili nešto što ljude pogađa pravo u srce i dušu.
SUNCE NA KRAJU TUNELA
- "Ja verujem da postoji svet, ko neka ljubav beskrajna, koja se želi noćima. Sanjam večito, šareno polje mirisno, i u daljini duge sjaj, ko poljubac za oproštaj." Ovo su stihovi Romana Goršeka za pesmu koju sam napisala za novi album. Posvetila sam je svoj deci u našoj zemlji i širom sveta, koja nemaju topli dom. Koja su sama, ostavljena, zlostavljana i gladna. Ovom pesmom želim da im poručim da se bore i da veruju da ih na kraju mračnog tunela ipak čeka sunce. |
|
|
|
Na čaju sa: dr Bo Ksiu Hua
Srpska ćerka iz Đang Dunga
Homeopatija protiv opekotina
Neven da umine bol
Infekcije u trudnoći
Testovi čuvaju i mamu i bebu
Bolesti vena
Zdravim nogama čvrsto na zemlji
Boranija na 100 načina
Konac jelo ne krasi
Deca i letnji raspust
Kreativno "lenstvovanje"
|