|
 |
|
Blistav osmeh
iz kolevke
|
Piše: T. Marković
Lep, blistav osmeh uvek privlači pažnju, a da bi takav postao, o nezi zuba treba voditi računa još od malih nogu. Najvažniju ulogu u sticanju zdravih navika vezanih za higijenu imaju roditelji, ali i bake i deke. A stomatolozi poručuju da briga o zubima mališana počinje – čim se dete rodi.
Genetika jeste najzaslužnija za kvalitet zuba. To međutim ne znači da joj ne možemo pomoći. Jer, kako objašnjava dr Dejan Marković, profesor dečje stomatologije na Stolatološkom fakultetu u Beogradu, na zdrav i blistav osmeh utiču i higijena i odnosno ishrana i loše navike, odnosno - stil života.
- Zakonom jeste regulisano da, kao i kod pedijatra, u prvoj godini života dete treba odvesti i na stomatološki pregled, ali se roditelji toga ne pridržavaju. Obično postoji stav: "šta ćemo kod zubara, kad dete nema zube". To je velika greška, jer bi sve što je važno za dobro zdravlje zuba trebalo saznati pre nego detetu i niknu zubi i dođe do oboljenja - kaže dr Dejan Marković.
KARIJES ZBOG ODRASLIH
Kako objašnjava naš sagovornik, odlazak kod stomatologa u prvoj godini detetovog života veoma je bitan, kako bi se roditelji informisali. Jer infekciju mikroorganizmima koji dovode do karijesa deci prenose upravo mame i tate, posebno oni sa velikim brojem karijesa.
- Roditelji će od dečijeg stomatologa da dobiju informacije o tome šta bi dete trebalo da jede, kako da održavaju oralnu higijenu, kako se koriste različiti stomatološki preparati – poručuje prof.dr Marković. - Informaciju o zubima trebalo bi dobiti pre nego što detetu izbiju zubići, kako da se peru, kakvim pastama, kakvu četkicu da koriste, kako čistiti sluzokožu. Nepravilnim pranjem, ili neadekvatnim sredstvima, detetu možemo da oštetimo i zub i sluzokožu.
Sa pranjem zuba se počinje kad izbiju, a do tada se higijena usne duplje svodi na brisanje jezika i sluzokože gazom, natopljenom u čaj od kamilice, ili žalfije. Kao što i bebu kupamo svaki dan, tako bi detetu svakodnevno trebalo i da očistimo usta. Veoma je važno održavati sluzokožu usta čistom, jer su to otvorena vrata za bakterije i pojavu infekcije.
Redovnim čišćenjem uklanjaju se razne naslage u kojima recimo može da se previše namnoži gljivica (Candida Albicans), koja je stalno prisutna u našem telu. Ali, ako je ne uklanjamo, namnoži se i može da izazove probleme i smetnje. Dete će se neko vreme buniti, ali će mu vremenom čišćenje gazom postati normalno.
SUSRET SA ČETKICOM I PASTOM
- Kad se pojave prvi zubići, kod tri, ili četiri zuba, polako se uvodi četkica i detetu peru zubi pred spavanje. Dete učimo razumljivim jezikom da se na primer gornji zubi peru u pravcu u kom kiša pada, donji u pravcu kako trava raste, kako da čisti jezik – priča dr Marković. - U početku je uvek teško, ali je bitno da se na vreme stvori navika. To su navike koje se stiču do treće godine života, sve posle je nadogradnja.
Za početak je dovoljno pranje zuba samo pred spavanje, jer tokom noći zatvorena usta predstavljaju inkubator za mikroorganizme koji stvaraju kiselinu koja dovodi do pojave karijesa.
Pri izboru četkice za zube trebalo bi voditi računa da bude prilagođena uzrastu, da ne bude velika, da vlakna budu mekana i zaobljena u vrhu. Važno je i da četkica ima dugačku dršku da bi se deci olakšalo korišćenje. Pri kupovini paste za zube bi trebalo obratiti pažnju da u njoj nema previše deterdženta, da preterano ne penuša. Gleda se i koliko u njoj ima abraziva, jer abrazivna sredstva su zadužena za uklanjanje naslaga.
Doktor Marković kaže da se obično pasta uvodi kad dete zna da ispljune, oko treće godine. Deca ne bi smela da peru zube sa pastama koje imaju efekat izbeljivanja. Savetuje se da čim dete nauči da ispljune i ne proguta, pređe na paste za odrasle. Paste za decu se manje koriste, duže stoje, dok kod onih za odrasle zbog veće proizvodnje postoji veća i češća kontrola standarda i kvaliteta.
HRANA I ČUVA I KVARI
- Presudnu ulogu u zdravlju zuba ima ishrana, ne samo u smislu izbora zdravih namirnica, da bude bogata vitaminima, mineralima, svim onim materijama potrebnim za normalan rast i razvoj, već u smislu uobročene ishrane – ističe naš sagovornik. Nije problem da dete pojede šećer, ugljeni hidrati su takođe neophodni svakom organizmu. Problem je ukoliko se to čini više puta i ukoliko je šečer predugo u ustima. Karijes beba može da dobije i ukoliko se hrani isključivo majčinim mlekom, ako ga recimo majka drži na dojci celu noć. I to mleko u sebi ima šećere. Ali zato slatkiš na kraju svakog obroka zubima neće naneti nikakvu štetu.
Doktor Marković naglašava da je bitno da dete jede čvrstu hranu. Kad nije postojala četkica za zube, žvakanje je imalo i funkciju čišćenja, jer su tvrdi delovi hrane žvakanjem istovemeno uklanjali meke naslage. Najmanje 30 posto naslaga na zubima čisti se upravo žvakanjem tvrde hrane. A za zube se pre svega lepi mekana – prerađena namirnica poput kašica. Kod brze, termički obrađene hrane, nema žvakanja, razvoja mišića, niti prirodnog čišćenja zuba. Zato je veoma važno deci davati zalogaje dovoljno tvrde i velike da "zaposle" zubiće.
- "Tiha" epidemija karijesa kod dece uzrasta do 12 godina skoro je zaustavljena u SAD i zemljama Zapadne Evrope – priča dr Marković. - Najmanji broj obolelih stalnih zuba imaju deca u Nemačkoj – 0,8 po detetu, koliko je i u Danskoj i Švajcarskoj. Kod nas je 3-4, a u pojedninim regionima i veći. Inače, sedam posto mališana u Srbiji ima cirkularni karijes, karijes ranog detinjstva. Javlja se kod dece sa mlečnim zubima, može da se pojavi već u prvoj godini života. Detetu pocrne zubi, karijes ih bukvalno oglođe i takve zube, ako se ne reaguje na vreme, gotovo je nemoguće popraviti.
Cirkularni karijes se najčešće stvara zbog ishrane - u jelovniku dece dominiraju šećeri i taj unos traje mnogo duže nego što bi trebalo. Može da se javi zbog majčnog mleka, od medom zaslađenog čaja, ili soka, a ukoliko se unosi češće nego što bi trebalo. Šta god da se pije, ili jede, unos namirnice ne sme često da se ponavlja i dugo da traje.
- Mlečni zubi imaju veću pulpu, odnosno živac, tanja im je gleđ, mekši su, lakše se i brže pokvare. I takav zub može da boli – poručuje dr Marković. - Potpuno je pogrešno ne lečiti mlečni zub. Dok se roditelji osveste bude kasno, deca dođu sa bolovima, otokom, pa zub mora da se vadi, ili živac, što kod najmlađih veoma teško ide. To za dete predstavlja veoma neprijatno iskustvo, namuči se dok mu ne izrastu svi stalni zubi i tako "nahvata" strah od zubara.
FLUOR
Fluor je mineral koji je organizmu, odnosno zubima, potreban zbog prevencije karijesa. Ipak, o njegovoj upotrebi decenijama se vode polemike. Međutim, kako naglašava naš sagovornik, ne postoji nijedno ozbiljno naučno istraživanje koje potrvđuje da optimalne doze fluorida mogu da izazovu štetan efekat. Preporučuje se u dozama koje su normalne, a da fluor nije štetan potvrđuje podatak da ga ima i u pivu, grašku, pasulju, morskoj ribi, mineralnoj vodi…
- Fluor može da se daje i novorođenčetu, ali se sa upotrebom počinje kod dece od šest meseci – objašnjava dr Marković. - U periodu do druge godine života preporučuje se 0,25 miligrama dnevno. Od druge do pete godine života svakodnevno bi detetu trebalo davati tabletu od 0,50 miligrama, a od šeste godine po miligram dnevno. Tu dozu, po miligram dnevno, mogu da piju i odrasli.
INDIKATORI
U početku kada dete počne samo da pere zube, poželjno je na svaka dva tri - dana proveriti kako to čini i, ukoliko ima potrebe, "doraditi". Takvu kontrolu itekako mogu da olakšaju tablete poznatije kao plak indikatori.
- To su indikatori čistoće zuba, tabletice koje dete izgricka, a zatim usta ispere vodom – kaže dr Marković. - Tamo gde je prljavo zub će da se preboji u recimo crvenoj boji, ostaće fleka. Tamo gde je zub dobro opran, gde nema naslaga hrane, biće glatko, kao staklo, bez ikakvih promena boje. Ovakve tablete mogu da se kupe u apotekama.
KONAC
Dokle god dete ima mlečne zube, nema potrebe za korišćenjem konca. On se uvodi tek posle 12 godine, kad se formiraju stalni zubi i kada je dete manuelno spretnije i u stanju da samo to čini, a na ispravan način. Neodgovarajućom upotrebom konca hrana može još dublje da se gurne između zuba, ali da se oštete desni. |
|
|
|
U ovom broju
Med kao dijetetski proizvod
Male letnje povrede i prva pomoć
Naočare za sunce
Modni detalj i potreba
Moksibustija
Bockanje travom leči tegobe
Poremećaji disanja
Apnea
Afte
Dosadne male ranice
Psihologija
Koje su razlike između ženskog i muškog mozga?
|
