Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 153
aktuelno izdanje
Smanjite rizik na minimum
Piše: A. Radulović
U prethodnom broju "Bilja i zdravlja" doktorka Olivera Kontić – Vučinić, šef odseka za fetalnu terapiju Instituta za ginekologiju Kliničkog centra Srbije govorila je o najčešćim hroničnim bolestima i kako se trudnice nose s njima. U ovom broju dr Kontić - Vučinić nam objašnjava kako trudnoću treba da planiraju i vode žene koje imaju neku od srčanih bolesti. Materinstvo ni u ovom slučaju nije nedostižno, ali trudnoća mora da se unapred planira i pažljivo prati.
- Ukoliko žena planira trudnoću, a zna da ima oboljenje srca, konsultacija s doktorom je neophodna. Kardiovaskularni sistem trudnice prolazi kroz specifičnu adaptaciju da bi se zadovoljili povećani zahtevi i za majku i za plod tokom trudnoće. Priliv krvi u srce raste za oko 50 odsto, što je dodatno opterećenje za već narušen rad srca. Ova adaptacija pogoršava simptome i kliničke znake srčanog oboljenja i može da zahteva značajno pojačanje tretmana – objašnjava dr Kontić, dodajući da kod ovih pacijentkinja, rizik od komplikacija vezanih za plod može da bude znatno veći.
- Taj rizik varira zavisno od vrste i težine srčanog oboljenja.
Lekar je u obavezi da objasni prirodu srčanog oboljenja na način razumljiv pacijentkinji. Kako svaka žena ima individualni tok bolesti, tako je i rizik od moguće trudnoće različit. U nekim slučajevima je on mali, a nekada je trudnoća kontraindikovana, jer predstavlja opasnost za ženu. Lekar treba na vreme da predoči sve mogućnosti i opasnosti eventualne trudnoće pacijentkinji. Prema rečima naše sagovornice, tokom trudnoće potrebna je najmanje jedna kontrola kardiologa koji će propisati neophodne dijagnostičke testove i lečenje.
- Važno je i da kardiolog ne dozvoli nepotrebne lekove i procedure – uverena je dr Kontić - Vučinić. - Srčano oboljenje često može da bude poboljšano ako se regulišu drugi medicinski problemi - anemija, hronične infekcije, anksioznost, problemi s tireoidnom žlezdom, povišen krvni pritisak, hipertenzija i aritmija. Tokom tretmana svih pacijentkinja sa srčanim oboljenjima, prioritet mora biti dat zdravlju majke, mada određene terapijske mere da se preduzmu da bi se zaštitio plod koji se razvija.
Trudnica takođe treba da bude maksimalno zaštićena od rizika, ili da se oni svedu na najmanju moguću meru. Mora da se sprovodi stroga prevencija infektivnog endokarditisa tokom trudnoće, jer on može direktno da ugrozi život trudnice, a samim tim i ploda. Trudnice treba između ostalog, da striktno vode računa o zdravlju svojih zuba. Ukoliko imaju srčano oboljenje koje izaziva sumnju na infektivni endokarditis, zanemarivanje antibakterijske profilakse može da ima tragične posledice. Trudnice sa obolelim srčanim zaliscima treba da dobiju antibiotsku profilaksu u vreme porođaja, dodaje naša sagovornica.
Što se tiče porođaja, većini trudnica sa srčanim oboljenima preporučuje se vaginalni porođaj (uz eventualnu upotrebu vakuuma ili forcepsa). Planirani carski rez se preporučuje samo u nekim slučajevima (kod Marfanovog Sindroma ili aneurizme aorte bilo kog porekla).

RIZICI ZA BEBU
Buduće roditelje zanimaju i eventualni rizici za zdravlje deteta. Ovo se naročito odnosi na rizike od upotrebe lekova i terapije koja se koristi u tretmanu srčanih oboljenja. Neki od često korišćenih lekova imaju potencijalno štetni efekat na razvoj embriona i fetusa.
- Jedno od najvažnijih pitanja je da li je majčino oboljenje nasledno i ukoliko jeste, koja je verovatnoća da će se dete roditi sa istim problemom. Pre trudnoće se mora dobiti detaljna porodična istorija, jer postoji snažna porodična tendencija kod određenih kongenitalnih malformacija – pojašnjava dr Kontić - Vučinić.
- Majke sa urođenim srčanim manama mogu da imaju decu sa drugim kongenitalnim manama – rizik da se to desi je oko 5 odsto.
Trudnice sa uznapredovalim srčanim oboljenjima, imaju značajno povišenu incidencu spontanih pobačaja, mrtvorođenosti, zastoja u rastu ploda i deformisane dece i budući roditelji toga moraju da budu svesni kada se upuštaju u roditeljstvo.

ŠTA SE MOŽE PREDUZETI?
- ograničavanje aktivnosti trudnice
- promena načina ishrane
- timski pristup medicinskom tretmanu
- kontrola infekcija
- vakcinacija
- prevencija bakterijskog endokarditisa
- prevencija reumatske groznice
- primena kardiovaskularnih lekova
- savetovanje
U nekim slučajevima i:
- kardiovaskularna hirurgija
- prekid trudnoće
- kontracepcija ili sterilizacija
U slučajevima nekih srčanih stanja, pacijentkinji treba savetovati da prođe neophodne tretmane pre trudnoće, i da dozvoli da prođe godinu dana pre nego što zatrudni. Svakom slučaju treba pristupiti individualno, a primeri za ovu kategoriju su: atrijalni i ventrikularni septalni defekti sa blagom do umerenom plućnom hipertenzijom, perzistirajući duktus arteriosus sa blagom do umerenom plućnom hipertenzijom, teška koarktacija aorte, teška mitralna stenoza ili regurgitacija, teška aortna stenoza ili regurgitacija, Tetralogija Fallot, različite druge urođene mane i stečena srčana oboljenja.

KADA JE KONTRAINDIKOVANA
- Neka srčana oboljenja su tako teška da fiziološke promene koje su posledica trudnoće donose neprihvatljiv rizik za majku. U tim slučajevima trudnoća je kontraindikovana zbog visokog mortaliteta majki. Ukoliko je pacijentkinja već trudna savetuje se prekid trudnoće. Najozbiljnija su srčana oboljenja koja uključuju plućnu hipertenziju, posebno ona udružena sa desno - levim šantom u srčanom protoku krvi. Najbezbedniji je prekid do 13.nedelje graviditeta. Završetak trudnoće posle ovog perioda povećava rizik za majku zbog promena kardiovaskularnog sistema koje su se već desile.

Broj 153
U ovom broju:

Na čaju sa...dr Dimitrije Panfilov
Ataman estetskih hirurga

Kako da izlečite akne
Medne maske i losioni

"Bildujte" svoje vijuge

Organizam ne voli sve namirnice

Nos po meri lica

Rutina u vezi - izađite iz čaure