|
 |
|
Ima li pesticida u tanjiru?
|
Piše: Marijana Vasiljević
Ima li pesticida opasnih za zdravlje u strukovima mladog luka, salati, jagodama, trešnjama? To je jedno je od najčešćih pitanja koje kupci sebi postavljaju dok pazare prolećne plodove na prepunim pijačnim tezgama?
Tu dilemu otklanja profesor dr Mirko Ivanović, šef katedre za bolesti biljaka Poljoprivrednog fakultetu u Beogradu.
- Pre svega bi trebalo da se zna da je povrtarstvo nezamislivo bez pesticida. Jer, kako da nahranimo populaciju koju u 80 procenata čini gradsko stanovništvo, ako ne koristimo sredstva zaštite protiv štetočina - kaže prof. Ivanović.
On, takođe, naglašava da se kod nas u proizvodnji ne koriste pesticidi koji nisu propisani u Evropi.
- Svi u svetu koriste iste pesticide! Samo je pet kompanija koje ih sintetizuju i niko, osim njih, to ne može da radi narednih 10 do 15 godina. Osim toga 250 registrovanih pesticida koriste svi poljoprivredni proizvođači u svetu, ali upotrebljavaju različite količine po hektaru.
- Na primer, u Holandiji se troši 18 kilograma pesticida po hektaru, a u Srbiji manje od kilograma. I ovaj podatak ukazuje da je naša hrana kvalitetnija, zaključuje naš sagovornik.
Problem, međutim, može da nastane ako se pesticidi ne koriste onako kako je propisano i ako povrtari ne poštuju karencu (propisano vreme od poslednjeg prskanja do branja).
Ali, kaže on, ovakvi propusti, koji su se uglavnom događali na manjim posedima, ubuduće neće da se tolerišu.
- U junu prošle godine donet je Zakon o pesticidima i zdravlju biljaka koji propisuje da je proizvođač odgovoran za robu koju prodaje. Još se ne primenjuje, ali kad stupi na snagu kontrolisaće se svaki proizvod od njive do trpeze. Postojaće i posebna agencija, ili inspektorat, koji će da kontroliše primenu pesticida i garantovaće za robu proizvedenu u regionu za koji su nadležni - objašnjava prof. Ivanović.
Da li to znači da je roba na tezgama do sada mogla da bude sa viškom pesticida?
- Postojala je, na žalost, i ta mogućnost ako se proizvođač nije pridržavao propisa i koristio više sredstava za zaštitu po hektaru nego što je predviđeno, nije znao kojim pesticidom neka voćka može da se prska... Zbog toga se i trudimo da novi zakon što pre stupi na snagu jer on predviđa da agronomi upute i poduče farmere kako da zaštite biljke.
Ono što kupca, ipak, posebno interesuje je da li pesticidi koji prodru u plod mogu da predstavljaju opasnost za zdravlje.
- Propisana je minimalno dozvoljena koncentracija određenog pesticida (MDK) u svakoj vrsti voća i povrća. A, u slučaju da se utvrdi da je u plodu količina hemijskih sredstava prešla dozvoljenu meru uništava se. Za to su zaduženi poljoprivredni inspektori koji, po utvrđenom planu, kontrolišu pijace i trgovine - objašnjava profesor Ivanović.
Trovanje najčešće nastupi ako neko pojede namirnicu koja je neadekvatno prskana, ali ako se u plodu nalazi dozvoljena količina pesticida, opasnost po zdravlje ne postoji, tvrdi prof. Ivanović.
- Kad bi neko 50 godina jeo, na primer, paradajz koji ima minimalnu dozvoljenu koncentraciju pesticida, ne bi imao nikakve posledice - tvrdi naš sagovornik. - Ali, ako hemijskih sredstava ima više ne mogu da ih speru ni hektolitri vode. Jer, dugotrajno ispiranje voća, ili povrća, ne može da izbaci pesticide s obzirom na to da su "probili" koru i nalaze se u sokovima ploda.
- Pranjem voća i povrća ne mogu da se odstrane pesticidi, samo prljavština, jer su oni i napravljeni da se "probiju" unutar ploda. Zabluda je, takođe, da se ljuštenjem kore uklanjaju pestidici.
Postoji i mogućnost da u plodovima bude mnogo drugih, opasnijih sastojaka od pesticida, tvrdi Ivanović.
- Dešavalo se da neki proizvođači dodaju razne hranljive materije, između ostalog i azot. To, na žalost, kupac na pijaci ne može da prepozna, ni po mirisu, ni po izgledu ploda, već može da se utvrdi samo hemijskom analizom. I to će da se kontroliše novim pravilnikom koji bi uskoro trebalo da se primenjuje. Zato savetujem kupcima da robu uvek kupuju od proverenog prodavca.
"Crvljivo" (ne)znači zdravo!
Jagode mutanti, jabuke kao sa fotografija... neke kupce mame, dok druge odbijaju zbog straha da su "nabildovani" hemikalijama. Koliko u tome ima istine?
- Moram da razbijem još jednu zabludu - crvljive jabuke ne moraju da budu zdrave, kao što ne mora da znači da je nešto što izgleda kao na fotografiji, nekvalitetno. Ako u jabuci ima crva to može da znači da nije prskana, ali, kao što je obično slučaj, da su prskane devet puta, a deseto prskanje je izostalo - kaže prof. Ivanović.
Južno voće
Da li se roba iz zemalja iz kojih nam stiže južno voće ili rano voće i povrće kontroliše? Da li se razlikuje roba na pijaci i u veliki trgovinama?
- Sva roba, pa i prehrambena, koja se uvozi strogo se kontroliše, a ona koja dolazi iz Evropske unije mora i da odgovara njihovim propisima. Kada je reč o namirnicama iz velikih marketa i oni ih, kao i nakupci, nabavljaju na pijacama. Zbog toga ne mora da znači da je ona boljeg kvaliteta od one na pijačnim tezgama. |
|
|
|
Na čaju sa.../Gorica Popović, glumica
Umetnica bez granica
Boje zdravlja
Zeleno povrće i voće
Prolećne gljive
Ukusnije i od mesa
Aromaterapija
Mirisne kupke za miran san
Dermatologija/Opekotine
Kuća puna opasnosti
Nega kože/ Pilinzi i maske
Kozmetika iz kuhinje
Ishrana/ Ispravnost plodova proleća
Ima li pesticida u tanjiru?
Prekomerno znojenje
Operacija – trajno rešenje
Saveti/Kako protiv insekata
Biljke teraju napasti
Hirurgija/ Preponska kila dece
Mali rez jedini lek
Zdravlje/Koksaki virus
Traži put do srca
Ginekologija/Carski rez
Epidemija bez povoda
Psihosomatske bolesti/ Veza tela i psihe
Lek je u našoj glavi
Psihologija/Isključivost
“Otupite” oštricu ličnih stavova
Plus
Lepota: maske i pilinzi iz kuhinje
Saveti: nadmudrite leteće napasti
|
