|
 |
Priroda je najveća apoteka  Na čaju sa Vukom Bojovićem |  | Vuk Bojović
|
Piše Sanja Lazić
Mnogi za Vuka Bojovića kažu kako je podjednako važna znamenitost Beograda koliko i prestonički zoološki vrt kojim rukovodi. Smatraju ga „institucijom“ bez koje ova oaza ne bi mogla da se održi. Mnogi su ga osporavali, a njegova borba uporno traje već dve decenije i, kako kaže, još nema nameru da se preda. Neosporno je ipak da je zahvaljujći njemu nekadašnji „koncentracioni logor za životinje“, kako je najčešće nazivan vrt, pretvoren u nezaobilazni simbol grada.
Ovog leta u vrtu sve vrvi od nove energije i, gotovo da nema kaveza bez prinove. Rađaju se jeleni, mufloni, rakuni, stigao je i beli bizon iz Amerike, a mladunče crnog pantera neguje jedna keruša. Tu je i mlađani beli lav kog nigde drugde u Evropi ne možete da vidite.
Kako je jedan diplomirani vajar postao pasionirani ljubitelj životinja? Tako je sudbina htela, čvrsto veruje naš sagovornik.
- Veliki sam fatalista pa zato siguran da je moje mesto ovde sudbinski određeno. Taj put mi je nekako pokazan još u detinjstvu, na rodnom Durmitoru. Dok su mojim vršnjacima bile dovoljne uobičajene dečije igre, ja sam pravio svoj prvi mali zoološki vrt. Bilo je tu skakavaca, guštera, buba, miševa, svega što sam mogao da pronađem u toj bogatoj prirodi. Onda, kada bi nam došli gosti, imao sam čime da ih zabavim. Nije se tada imalo para za neka skuplja zadovoljstva...
Dečački san ostvario mu se 1986. kada je postao direktor beogradskog zoo-vrta. Stanje koje je u to vreme vladalo u vrtu više je ličilo na košmar nego na ono što se podrazumeva frazom “kao iz snova”. Trebalo je tu kuću podići iz ruševina. A Vuk Bojović je uspeo. Kako? Tako što je uveren da čovek ne može da ne uspe ukoliko nešto dovoljno želi. Uvek je bio veliki maštar, i kada bi se zasitio gradske vreve i svakodnevnih problema kojih je tokom dugih godina u ovom poslu bilo na pretek, znao je kako da nađe utočište.
DUVAN „UGUŠIO“ MIRISE
- Cigarete su mi bile veliki porok do pre tri godine. Ne da sam pušio, nego sam „švajsovao“ cigaretu za cigaretom. Kada čovekom ovlada neki porok, on ne želi da sluša nikog oko sebe. Tako sam i ja dobronamerne savete prijatelja uvek primao kao neke napade, pitao sam se šta njih briga šta ja radim kad se to meni sviđa? A onda je đavo došao po svoje, dobio sam upalu pluća i tada sam definitivno odlučio da prestanem. I to je neverovatno dobar osećaj. Odjednom je organizam počeo da prepoznaje mirise i ukuse koji su zbog dugogodišnjeg pušačkog staža postali neprepoznatljivi. - Bežati od razmišljanja o onome što te muči, to je pravi lek da bi se sačuvao zdrav razum. Čim preterano razmišljate o svakodnevnim problemima, u glavi nastaje pakao. Ko uspe u tome da ne razmišlja mnogo, taj je srećan čovek. Za mene je to veština koja se graniči sa mudrošću. Za nekoga je i priroda pravi melem protiv stresa, ali isto tako, čovek može da sedi u kafiću usred Knez Mihailove ulice i da u svojoj glavi stvori šumu sekvoja, ako mu se tako sviđa i ako voli da mašta.
Koliko u mašti, toliko se Vuk Bojović i u realnosti pokazao kao istinski ljubitelj prirode. I to one divlje, netaknute, gde je čovek retko kad ostavio svoj trag. Istraživao je Afriku, Ameriku, Kazahstan, Kirgiziju, Čukotku dva puta.
- Nekoga privlače Njujork ili Pariz, a mene oni predeli koji su skoro neistraženi i gde nema mnogo ljudi. Nažalost, mnogo loših ljudi sam upoznao u životu, i zato sam sklon da više verujem životinjama. Čukotka mi je bila veliki izazov. Tamo ima toliko neistraženih predela da sam bio na nekim mestima na koja, pre toga, ni jedna ekspedicija nije kročila. Zato sam napravio šaljivu najavu za jednu TV emisiju. Rekao sam: Dragi gledaoci, ovde gde ja stojim, nisu stajali ni Marko Polo ni Jovan Memedović! Tamo čovek može da sretne neverovatne životinjske vrste, a snimio sam i biljke, plodove i mahovine koje su vredne da se nađu u udžbenicima botanike.
Verujem u lekovitu moć biljaka! Priroda je tako sjajno uređena, u njoj postoji lek za svaku bolest, samo ga treba pronaći.
Priseća se svog Durmitora, livada i krševa s obiljem mirišljavih, lekovitih trava: pelin, metvica, majčina dušica, kamilica, kleka... Bilo je i puno gljiva koje sam nije smeo da bere, ali je zato majka Jovanka znala da prepozna i odvoji otrovne od onih koje se jedu. Pamti i kačamak sa kukuruznim brašnom mlevenim u mlinu, sa krompirom, svežim sirom i kajmakom koji i danas voli.
- To je bila sirotinjska , ali vrlo zdrava hrana. Žao mi je što se danas sve češće odbacuju te stare vrednosti. Ljudi kao da su počeli da se stide svojih predaka, svogf genetskog nasleđa. Sada je više važno da li je nešto „in“. Mladi će pre pojesti picu nego neku domaću hranu, a ne znaju da je za Italijane baš ta pica sirotinjsko domaće jelo. U restoranima uglavnom važi pravilo – što je skuplje to se manje najedeš.
Mnogi su, zato što je veliki prijatelj životinja, verovali kako je vegetarijanac. Ali, kad je nekom ime Vuk, taj zna da i za ishranu važe prirodni zakoni.
PROTIVOTROV U BILJCI
Jedno dečačko iskustvo ostavilo je veliki utisak na Vuka i opredelilo ga da postane pobornik prirodne medicine i lekovitih biljaka.
- Imao sam u svom improvizovanom zoo-vrtu jednog ježa. Kada sam u taj ograđeni prostor, u kojem je boravio, ubacio zmiju šarku, došlo je do žestoke borbe. Zmija ga je ujela. Iako je u pitanju otrovnica, jež je bio rešen da se nekako izbori, pronašao je neku travku, uporno je jeo i oporavio se. Verovatno je zahvaljujući toj travi neutralisao otrov. Žao mi je što tada nisam znao koja je to biljka. - Organizam ima svoje potrebe koje mora da zadovolji, a mislim da su proteini životinjskog porekla jedna od njih. Još kao mali jeo sam dosta mesa, tako je zahtevala klima na Durmitoru i tako su se hranili ljudi u mom kraju. Ne verujem mnogo u „čuda“ makrobiotike. Samo ne treba preterivati ni u čemu, jer se i tako ide protiv prirode. Zbog obaveza ne stižem da napravim neki bolji režim ishrane, pa jedem jednom dnevno, kao Gandi! Takav je posao, činovnički, mnogo vremena provodim u kancelariji, pa ne stižem baš da održavam formu.
Da bi svoju ljubav prema životinjama približio i mališanima, Vuk se oprobao u ulozi pisca. Nagovorili su ga najbliži saradnici da svoja dugogodišnja iskustva stavi na papir. Tako su nastale „Priče iz zoo-vrta“.
- Kao što sam siguran da druženje sa životinjama oplemenjuje, tako smatram i da je neka vrsta terapije kada pišete ili čitate knjige o njima. To menja psihu ljudi i čini da se srode sa prirodom i njenim stanovnicima. Nisam nikada imao ozbiljne namere da postanem pisac, ali iznenadilo me je koliko je dece pročitalo moje priče, a stizalo je i mnogo pisama roditelja.
Kao priznanje za dugogodišnju borbu „Vrt dobre nade“ prošle godine je dobio internacionalnu titulu „Grand superbrand“ i tako stao rame uz rame sa velikim brendovima kao što je recimo „mercedes“. Za naš zoo-vrt to je skoro poput Oskara za svetsku kinematografiju.
|
|
|
|
U OVOM BROJU: /Vesti/
Za biser zube
Dobra vest za ljubitelje vina. Italijanski naučnici tvrde da, zahvaljujući antibakterijskim supstancama, redovno uzimanje manje količine belog ili crnog vina, čuva zube i desni. A, na pitanje vinopija da li koja čaša više može da zameni i upotrebu kaladonta odgovorili su negativno. Nekako u isto vreme pojavila se i vest u jednom američkom časopisu da, takođe, manje količine bahusovog napitka pomažu u lečenju upale grla prouzrokovane streptokokom.
Ženski lek
Rezultati studije u kojoj je učestvovalo 177 pacijenata inficiranih bakterijom heliobakter pilori pokazali su da sok brusnice, ako se samo nedelju dana uzima uporedo sa antibioticima, pospešuje njihovo delovanje za 10 %. Na taj način sok plodova jarko crvene boje utiče da se ne dobije gastritis, čir, ali i kancer želuca koje prouzrokuje pomenuta bakterija. Interesantno je da brusnica deluje na ovaj način samo kada su žene u pitanju.
Smiruje stomak
Iako se na našim prostorima ne koristi često, plod mediteranske biljke rogača nije nepoznat lek u narodnoj medicini. Zahvaljujući obilju tanina korišćen je za lečenje stomačnih i crevnih tegoba, a novija laboratorijska istraživanja su potvrdila da spada u namirnice koje preventivno deluju kod osteoporoze.
Lična karta
Cink u 100 g namirnica
- školjke kamenice 70 mg
- semenke budneve 7,5 mg
- koren đumbira 6,8 mg
- orasi 3-4 mg
- teletina 3,2 mg
- integralne žitarice 3,2 mg
- grašak 1,6 mg
- beli luk 0,6 mg
- mleko 0,3-0,4 mg
NAPOMENA: Dnevne potrebe za cinkom su 15 mg za muškarce, 12, mg za žene i 10 mg za decu. Cink, inače, jača reproduktivnu sposobnost, pospešuje pamćenje, deluje protiv upala, reumatskog artritisa i prostatitisa.
|